Novi Pazar

Poslednjeg vikenda u aprilu, posetili smo Novi Pazar. Nikada nas put nije odveo na tu stranu pa smo se ovom prilikom konačno uputili tamo, ciljano. U narednim redovima možete pročitati šta možete obići u Novom Pazaru i okolini, za samo dva dana.

Šta videti?

Novi Pazar je osnovao Gazi-Isa-beg Isaković 1461. godine. Kasnije je podigao Sarajevo i Šabac. Po popisu iz 2011. godine, sam grad brojao je oko 67 hiljada stanovnika. Većinsko stanovništvo, oko 80%, pripada islamskoj veroispovesti, a ostatak čine Srbi. Smatra se najmlađim gradom na svetu jer čak 49% stanovništva čine mladi ljudi do 35 godina starosti. Kroz grad protiče reka Raška, a kada je reč o arhitekturi, Novi Pazar je spoj starih kuća iz doba turske vladavine i brutalističke arhitekture iz perioda Jugoslavije. Gradom se šire mirisi ćevapa, mantija i pržene kafe.

Šta videti?

Šetnju je najbolje započeti sa Trga Gazi-Isa-bega Isakovića. Prekoputa trga, osim restorana i prodavnica, smešten je i Sebilj, replika onog u Sarajevu. Osim u Novom Pazaru, replika sebilja se može videti i u Beogradu, ispod Skadarlije, ali i u mnogim drugim gradovima širom sveta. Na arapskom, sebilj znači put, ali ustvari predstavlja česmu sa koje su nekada sebiljdžije besplatno pojile žedne zahvatajući vodu iz korita.

Novopazarski sebilj

Nedaleko od glavnog trga, smeštena je Stara čaršija, poput one u Sarajevu ili na primer, u Skoplju. Kroz Staru čaršiju je nekada išao put koji je spajao Dubrovnik, Solun i Istanbul, pa se zato zvao ,,Stambol džada’’. Svako ko je išao za Carigrad, morao je proći Stambol džadom. Bili smo iznenađeni, pomalo neprijatno, kada smo videli da tom uskom ulicom sada prolaze automobili i džipovi. U čaršiji je nekada bilo smešteno oko sto malih, trgovačkih radnji, a danas su u njima juvelirnice, pekare, prodavnice kafe i drugo. U čaršiji je nekada postojao i hamam koji je u 15. veku podigao osnivač grada i u to vreme, mogli su da ga koriste i muškarci i žene. Smatra se najstarijim hamamom u Evropi, odmah posle hamama u Prizrenu. Brojao je 11 kupola i danas nije toliko reprezentativan, ali se zato sada u njemu nalazi omaleni kafe sa lepim belim stolicama, ukrašen cvećem. Tu se može popiti malinada i kafa na žaru, ali nažalost, bio je zatvoren kada smo svratili. Možda zbog korone, a možda i zbog Ramazana.

Stara čaršija

U Novom Pazaru videćete veliki broj džamija, ali najstarije i najpoznatije su Altun-alem i Lejlek džamije. Altun-alem džamija nalazi se na vrhu čaršije i nastala je sredinom 16. veka. Podigao ju je Muslihedin Abdul Gani, učenjak i filozof, međutim, za ovu džamiju se, kao i za svaku drugu, uvek vezuje i legenda, pa tako postoji priča i da su ovu džamiju podigle tri sestre, pašine ćerke, koje su bile toliko lepe da niko nije imao hrabrosti da im priđe pa su ostale same i neudate. Pred kraj života, svoje bogatstvo ostavile su za izgradnju džamije, česme i gradskog groblja.

Altun-alem džamija

Druga, Lejlek džamija, poznata je i po originalnim nazivom, Ahmed-beg silhadar, koji je ustvari finansirao podizanje džamije. Lejlek na arapskom znači roda, pa je tako, opet po legendi, roda sletela na crkvu koja se nalazila na tom mestu, roda se navodno klanjala i tu je podignuta džamija. Ovo je najstarija džamija u Novom Pazaru.

Lejlek džamija

Malo iznad čaršije, smešten je lep park sa tvrđavom i kulom motriljom. Ne zna se ko ju je sagradio, ali zna se da je nastala u 17. veku. Kula je osmostrana, visoka je 15 metara, uz nju je smeštena biblioteka ,,Dositej Obradović’’ i sa ovog mesta pruža se pogled na Novi Pazar. Ukoliko vas zanima život na ovim prostorima kroz vekove i želeli biste da pogledate kolekciju predmeta koji su pronađeni na ovim prostorima ili novac koji se koristio u vreme Nemanjića, onda bi trebalo da posetite Muzej Ras. Preko puta muzeja, uz kulturni centar, videćete pomalo nesvakidašnju građevinu za ove prostore, Kuću Čavića, sada oronulu, iz čijih se pukotina širi puzavica. Pomenuti gospodin Čavić platio je da mu se sagradi ovakva kuća, kakvu je na nekom od svojih čestih putovanja, video u Solunu. Kuća je bila neobično visoka, pogotovo u to vreme, zbog čega su ga žene optuživale i klele da ju je podigao toliku kako bi uživao u pogledu na žene iz okolnih avlija. Kažu da su se kletve obistinile jer ni on ni njegova porodica nikada nisu ni prespavali u kući, a kasnije se koristila za potrebe vojske i škole.

I sada dolazimo do građevina koje su mi se najviše dopale. Ko redovno čita moje putopise, zna koliko volim brutalističku arhitekturu iz perioda socijalizma iz nekadašnje države. Dve građevine u Novom Pazaru posebno su mi se svidele, Nova lučna zgrada, stambeni objekat i hotel Vrbak iznad reke Raška u centru grada. Obe su nastale sedamdesetih godina prošlog veka i njihov arhitekta je Tomislav Milovanović. Hotel je obnovljen prošle, 2020. godine, ali nažalost, nisam uspela da pronađem neke detaljnije informacije, pa neka fotografije upotpune ovaj pasus. Osim ova dva objekta, Novim Pazarom dominira i nekoliko solitera u sličnom maniru.

I za kraj. Kažu da su ćevapi i mantije najbolji u Novom Pazaru. Probali smo ih. Ako se zadesite ovde u vreme Ramazana, teško da ćete moći negde na ručak. Međutim, čak i tada, na mantije uvek možete u restoran Sidro ili na ćevape Kod Jonuza u restoran Šadrvan.

Stari Ras

Kako se od 11. do 13. veka nedaleko od Novog Pazara nalazilo glavno državno i crkveno sedište Velikožupanske Srbije, odnosno Srpske države Raške, tako se u okolini mogu posetiti mnogi verski i istorijski objekti iz ovog perioda. Raška je svoj najveći uspon doživela za vreme vladavine Stefana Nemanje, kada je osim jugozapadne Srbije, severoistočne Crne Gore i istočne Bosne i Hercegovine, obuhvatala i druge srpske krajeve.

Kada je reč o pravoslavnim objektima, u samom Novom Pazaru, nekih 2.5 km od čaršije, možete posetiti crkvu svetih Apostola Petra i Pavla, poznatiju kao Petrova crkva. Predstavlja najstariji srpski spomenik crkvene arhitekture na Balkanu i prvobitno je sedište raške apiskopije. Po do sada poznatim izvorima, potiče iz 8. veka, ali pretpostavlja se da je još starija. Podignuta je u vizantijskom stilu i pomalo podseća na crkve u Gruziji i Jermeniji. Neki od najznačajnijih događaja vladavine Nemanjića vezuje se upravo za nju, a od 1979. godine pod zaštitom je UNESCO-a, u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Stari Ras, a koje ću predstaviti u daljem tekstu. Crkva se nalazi na malom uzvišenju odakle se vidi Novi Pazar i okružena je zanimljivim nadgrobnim spomenicima.

Petrova crkva

Manastir Đurđevi stupovi, koji ovom prilikom nismo stigli da posetimo, nalazi se na uzvišenju iznad Novog Pazara. Manastir je podigao Stefan Nemanja 1171. godine i takođe je pod zaštitom UNESCO-a.

(Umesto fotografije ovog manastira, prilažem fotografiju Sopoćana. )

Sopoćani

Stari grad Ras je naša sledeća stanica. Smešten je 11 km od Novog Pazara, na brdu Gradina. U podnožju se nalazi lokalitet Trgovište i odnedavno, uređen kompleks sa restoranom i apartmanima. Do ostataka starog Rasa možete se popeti uređenom stazom, veoma strmom i dugom 950 metara. Stari Ras je bio srpski srednjovekovni grad i prestonica srpske srednjovekovne države Raške, a danas njeni ostaci predstavljaju spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Stari grad Ras

Manastir Sopoćani je poslednji spomenik u ovoj celini Starog Rasa, a koji je na spisku Svetske baštine. Pretpostavlja se da se je nastao oko 1260. godine, za vreme vladavine kralja Stefana Uroša I. Manastir je poseban po freskama koje su na izložbi u Parizu proglašene za najlepše freske srednjeg veka, među kojima se ističe freska Smrt Bogorodice, oslikana na 40 kvadratnih metara crkve.

Pešter

Nakon što smo u dva dana smestili sve gorenavedeno, za put ka kući odlučili smo se preko Peštera ili Pešterske visoravni. Izabrali smo rutu do Sjenice od sela Suvi do. Ono što smo videli usput, ostavilo je jak utisak na sve nas, pa pod tim utiskom i pišem ove redove. Reč je o najvećoj visoravni na Balkanskom poluostrvu i jednoj od najvećih u Evropi. Prostire se na teritoriji od preko 3000 hektara, na nadmorskim visinama od 900 do 1200 metara. Godine 1954, ovde je izmereno -38.3 stepena pa je zato Pešter poznat i pod imenom balkanski Sibir, ili balkanski Tibet, zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika.

Budući da mi te spomenike nismo još uvek videli, a kada dođe do toga, svakako ću pisati i o njima, preneću vam sada samo ono što smo zatekli na putu do Sjenice, a to je priroda sa kakvom se nismo nigde susreli. Sa svih strana bili smo okruženi ogromnim prostranstvima zatalasanih brda na kojima pasu konji, ovce i krave, sa snegom koji je krajem aprila i dalje prisutan, iako je bilo prilično sunčano. Neretko smo pored puta viđali glave, pa i cele skelete nekih davno uginulih životinja, poput filmskih scena iz pustinje. Ceo krajolik me je neverovatno podsećao na Mongoliju u kojoj nisam bila, ali tako je zamišljam. I jedva čekam da istražim Pešter nekom sledećom prilikom.

Ono što me je potpuno porazilo na ovom proputovanju jeste naš odnos prema prirodi, zbog čega mi je više postalo i mučno da stalno pišem i provlačim kroz svaku priči i prepričavanje prijateljima. Od Raške, Novog Pazara pa sve do Peštera, Uvca i do Sjenice, nismo mogli da se načudimo neverovatnim količinama đubreta koje bacamo u prirodu. Dok smo prolazili kroz Pešter više puta smo se prevarili misleći da ono čemu se približavamo jeste velika količina kamenja, a zapravo je bila samo još jedna deponija koju vetar raznosi po celom Pešteru. Uvac je jedna od nejlepših destinacija u Srbiji kojom se posebno ponosimo i pokazujemo te meandre svojim prijateljima iz inostranstva, a kada im priđemo, vidimo tone plastike i đubreta, wc šolje, stare fotelje i razlupane televizore. Nikada neću biti imuna na to i zbog takvih agresivnih prizora na svakom delu proputovanja po Srbiji, uvek se vratim kući depresivnija nego pred odlazak.

I za kraj, put po Sandžaku završili smo u Sjenici. Konačno sam otišla u grad za koji sam toliko puta čula u vremenskoj prognozi, kada je u Sjenici izmerena najniža temperatura ili je izmereno najviše centimetara snega. Prošetali se, provozali, pojeli ćevape, kupili sir i kajmak i otišli kući.

Ako ste iz ovih krajeva, dodajte predloge šta još možemo posetiti.

Pozdrav,

Majus

2 thoughts on “Novi Pazar

  1. Violeta Marković Reply

    Bravo Majus, samo nastavi tako….Da se svet nije zatvorio zbog ove pošasti, pitanje je da li bi i kada sve to videla po Srbiji…Mad me ipak interesuje da li praviš neke planove za povratak u beli svet!
    Pozdrav,
    Violeta

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Hvala Violeta! Išla sam ja po Srbiji i pre korone, ali istina je da je sada češće obilazim. Što se planova tiče, uvek ih imam samo što se već godinu dana ne ostvaruju 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *