Titel

Ne znam kako nikada do sada nisam bila u Titelu, gradu koji se smatra srcem Vojvodine. Ta greška je sada ispravljena i u ovom tekstu upoznaću vas sa ovom malom varoši, ukoliko je do sada niste posetili.

Iz Beograda zaputili smo se autoputem do Kovilja jer nam je želja bila da prođemo kroz sela Šajkaš, Vilovo i Lok koji vode do Titela. Poznat je ovaj potez po čuvenoj Šajkaškoj brigadi osnovanoj 1763. godine po odluci Marije Terezije, kada su se meštani ovog kraja, punih 110 godina borili u ime Austrougarske države. U to vreme, granice na vodi održavali su ratni brodovi, takozvane šajke, pa tako naziv i oblik kape šajkače potiče baš sa ovih prostora: po prevrnutoj šajki koja izgleda baš kako danas izgleda šajkača.




Pre ulaska u lepo selo Vilovo, sa desne strane videćete neobičan spomenik posvećen pilotima Kraljevine Jugoslavije koji su se 6. aprila 1941. godine borili protiv neprijatelja i koji su pogođeni i srušeni u okolini Šajkaša. Nisam uspela da pronađem podatak o tome ko je autor spomenika, ali je svakako za pohvalu to što je opština Titel obnovila spomenik nakon mnogo godina zapuštenosti i što se svake godine odaje počast poginulim pilotima.

Spomenik palim pilotima 1941.

Zapravo, slučajno otkriće ovog spomenika, navelo me je da dalje čitam o Titelu i tako sam došla i do čuvenog Titelskog brega sa kojim smo se susreli već u Vilovu. Reč je o lesnoj zaravni i bregu koji je nastao navejavanjem lesa tokom epohe pleistocena. Postoje rezličita mišljenja o nastanku brega, od toga da se les taložio preko vetrova sa istočnoevropskih stepa ili zapadnim vetrovima sa Alpa, do toga da je breg otkinuti deo Fruške gore, ali štagod da je tačno, smatra se najinteresantnijom lesnom zaravni u srednjoj Evropi. Smešten je između Titela, Loka, Vilova, Šajkaša, Mošorina i Tise gde se uzdiže strmim odsecima visine i do 60 metara. Zauzima 18 km po dužini i 7 i po km po širini, a sa 128 metara najviše nadmorske visine (negde se navodi i 132 mnv), smatra se najlepšim vidikovcem Vojvodine odakle se pruža pogled na Banat, Srem i Bačku.

Od 2012. godine, Titelski breg proglašen je specijalnim rezervatom prirode. Pod bregom krije se sedam različitih geomorfoloških faza u razvoju zemlje, naseljava ga preko 140 vrsta ptica, mnoge vrste insekata, sisara i stepskih biljaka i kako je oduvek predstavljao ljudsko stanište, ovde se nalaze i arheološki lokaliteti koji datiraju iz 1700. godine pre nove ere.

Sada kada sam se i sama upoznala sa fenomenom Titelskog brega, krenuću redom.

Titel broji oko 16 hiljada stanovnika. Leži na ušću reke Begej u Tisu, a malo dalje od Titela, Tisa se uliva u Dunav, pa ćete za Titel čitati kao o gradu sa dva ušća i tri reke. I naš prvi susret sa Titelom započeo je baš na Tisi, pored Spomenika palim borcima u narodnooslobodilačkom ratu od 1941 – 1945. Spomenik je delo čuvenog vojvođanskog skulptora Jovana Soldatovića i u obliku je prekinute karike, međutim, kako je Titel u samom centru Vojvodine, svaki krak spomenika simboliše po jedan prst koji predstavlja Banat, Srem i Bačku, što mi je posebno lepo i dirljivo.

Osim keja uz Tisu, druga poznata znamenitost Titela jeste vidikovac Kalvarija na Titelskom bregu koji ćete sa keja lako uočiti. Sa vidikovca priža se pogled na Tisu, ušće Begeja, Žeželjev most, krovove Titela, tri crkve i dalje, na ravnu Vojvodinu. Vidikovac je dobio naziv po uzvišenju na kom je razapet Isus. Kalvarija je samo jedan od nekoliko arheoloških lokaliteta na Titelskom bregu i predstavlja kulturno dobro od izuzetnog značaja. Vidikovcem dominira stara kapela iz 1892. koju je podigao nemački bračni par Šmitmajer povodom smrti njihove ćerke, a uništena je za vreme Drugog svetskog rata.

Panorama sa Kalvarije
Kapela na Kalvariji

Još jedna od zanimljivosti u vezi sa ovim vidikovcem na bregu, jeste da je ovde nekada postojala tvrđava iz 11. veka. Nakon potpisivanja Karlovačkog mira između Austrije i Turaka, doneta je odluka i da se tvrđave u graničnim područjima više ne obnavljaju, pa je tako do 17. veka ova tvrđava spaljivana od strane Turaka, a njen materijal se koristio i za podizanje tvrđava na Kalemegdanu i Petrovaradinu. Danas se na Kalvariji mogu videti još dva ili tri kamena, kao jedini njeni ostaci.

Ušće Begeja u Tisu

Sam Titel je lepa mala varoš. U Dositejevoj ulici, na uzvišenju, smeštene su kuće stare preko 200 godina. Kada se sa Tiskog keja krene Glavnom ulicom preko kaldrme, prolazi se pored Rimokatoličke crkve i škole ,,Mileva Marić’’, zatim se dolazi do malenog trga sa fontanom i starom Pravoslavnom crkvom iz 19. veka. Prekoputa crkve, pored pošte, stoji i 7 metara visoka figura posvećena borcima NOB-a, delo vajara Vojislava Vujisića. Kada krenete istom ulicom dalje, sa obe strane videćete nanizane predivne kuće iz doba Austrougarske, sa mnoštvom ukrasa, ali nažalost, mnoge od njih su u veoma lošem stanju. Mi smo išli sve do stare Baptističke crkve koja samo što se ne sruši, pa još malo dalje, kako bismo videli kuću u kojoj se rodila i odrasla Mileva Marić, a u koju je kasnije, veoma često dolazio i njen tadašnji suprug Albert Ajnštajn. U toj kući sada živi druga porodica, a pročitala sam negde da je u planu postavljanje njene biste u parku prekoputa, međutim, zbog nedostatka novca, do toga još uvek nije došlo. Na veliku žalost, jer je Mileva Marić bila velika žena koja je živela jedan tužan život i koja je zaslužna za teoriju relativiteta i mnoge druge, potpisane rukom svog supruga, a to se ne sme zaboraviti.

Kuća Mileve Marić

Osim Mileve Marić, poznati Titeljani su Dušan Popov, višestruki agent za vreme Drugog svetskog rata po kom je stvoren lik Džejmsa Bonda i Stojan Trumić, slikar i ekspresionista, čiji se radovi mogu videti u galeriji Bibilioteke Titel.

U vreme naše posete bilo je veoma hladno i spremala se košava, pa smo se tako podsetili stare dobre vojvođanske depresije kakva vlada u svim vojvođanskim mestima kada je zima i na ulicama nema ljudi, ali definitivno ćemo se ovde vratiti u proleće i leto, jer bi bilo šteta ne prepešačiti tih 18 km Titelskog brega, uzduž i popreko i uživati u vidikovacima sa pogledom na đerme i pašnjake prekrivene ovcama, kravama i pogotovo bivolicama koje smo sada u dolasku videli posle mnogo godina ili u mom slučaju, po prvi put.

Carska bara

Po završenoj poseti Titelu, nastavili smo do Specijalnog rezervata Carska bara, posetili smo jedno od tri jezera (Mika, Koča i Belo jezero) uz sam rezervat i otišli u Ečku da posetimo čuveni Kaštel Lukač Lazara, staru rimokatoličku crkvu u gotskom stilu i vodotoranj, nedaleko od kaštela, ali kako je sve bilo zatvoreno zbog pandemije, nastavili smo dalje.

Jedno od tri jezera uz Carsku baru
Kaštel Ečka

Nadam se da vam se dopao Titel sa okolinom i da ćete posetom ovom gradiću bar na jedan dan skrenuti misli od problema i ovih ludih vremena u kojima živimo.

Pozdrav do sledećeg putopisa,

Majus

1 thought on “Titel

  1. Lea Reply

    Varošica ali jako lepo uredjena. Secam se restorana na obali i koliko su ljudi bili ljubazni. Svakako lepa destinacija ukoliko ste blizu Zrenjanina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *