Kroz Srbiju putevima Bogdana Bogdanovića

Kada smo krenuli za Pirot i Staru planinu, što je bilo naše konačno odredište, po savetu jednog Slobe iz Zaječara krenuli smo Dunavskom magistralom koja je najduža, ali i najlepša kako je sam rekao i nismo se pokajali jer smo u odlasku i povratku obilazili usputna sela i gradove od kojih u nekima nikada pre nismo bili. Kako sam ove godine još u Bosni započela obilaske spomenika Bogdana Bogdanovića, po lokacijama na kojima se njegovi spomenici nalaze u Srbiji, pravila sam rutu u oba smera. U nastavku teksta je nekoliko predloga o tome šta još možete videti u Srbiji ako se zaputite na ovu stranu.

Bogdan Bogdanović

Golub, Golubac i Golubačka tvrđava

Poznato je da Golubu ulice i putevi nisu nikada bili jača strana i mnoge se priče pričaju o njegovim pogrešnim skretanjima, pa je tako i tada, na auto-putu promašio skretanje za Golubac zbog čega nam se putovanje do tamo produžilo za nekih četdesetak kilometara, uz naravno još nekoliko kruženja, stajanja i zapitkivanja kamiondžija kuda dalje. Ali da se to nije desilo, nikada ne bismo prošli kroz neka sela za koja sam samo čula, ili na primer preko toliko starog i zarđalog mosta na čijem vrhu i dalje stoje srp i čekić u zvezdi. Taj prizor me je potpuno zbunio (i obradovao), bilo mi je neobično da naletimo na tako nešto sakriveno od sveta i vremena u kome živimo. Da Golub nije promašio put, tamo posle Ljubičeva i ergele konja, nikada se ne bismo sreli sa mojim roditeljima koji su se sasvim slučajno našli iza nas, na njihovom putu za Vince.

Ali da se vratim na priču o Golupcu. Kada smo stigli u grad, ulice su bile krcate automobilima. Međutim, bio je ponedeljak i tvrđava nije radila pa smo popili kafu pored prelepog Dunava, u starom hotelu. O tome koliko je ljudi ove godine posetilo Golubac svedoče i popularni mimovi koji kažu da Srbi nisu toliko pohodili tvrđavu još od 14. veka. S obzirom na to da je tvrđava sada ograđena, i mi smo kao i još toliko razočaranih posetilaca, parkirali pored puta u želji da napravimo najbolju moguću fotografiju. O Golupcu, Lepenskom viru, Kapetan Mišinom bregu i moćnoj Đerdapskoj klisuri pisala sam ranije, pa tekst o tome pročitajte na sledećem linku.

Dunav kod Golupca

Felix Romuliana

Sledeće naše odredište bilo je arheološko nalazište Felix Romuliana, ali predeli kroz koje smo prošli da bismo stigli dovde, što bi se reklo, ostavili su nas bez daha. Put od Golupca ide kroz izuvijanu Đerdapsku klisuru, zatim se prelazi most na levu stranu obale gde put levo vodi za Kladovo, a desno za Majdanpek, Bor i Zaječar. Nikada nisam bila u ovom kraju i okolina mi se veoma dopala, pogotovo put koji je vodio kroz nestvarne stenovite predele za koje nisam znala šta su, sve dok mi isti Sloba sa početka teksta nije rekao da je to Rgotski kamen i poslao svoje fotografije iz tog kraja koje delim sada sa vama i želim da u nekoj sledećoj turi podrobnije istražim ovaj deo Srbije.

Felix Romuliana je naziv za palatu koja je smeštena u Gamzigradu nedaleko od Zaječara. Njen tvorac je imperator Galerije, Dioklecijanov zet koji je palatu podigao u čast svoje majke Romule po kojoj lokalitet i nosi naziv. Ovaj masivan utvrđeni kompleks obuhvatao je carsku vilu, hramove, žitnicu, dva konsekrativna tumula i mauzoleja za sebe i svoju majku. Oboje su sahranjeni u mauzoleju na brdu Magura iznad kompleksa. Osim arheoloških iskopina, u okviru postavke mogu se videti i mozaici koji se nalaze u Narodnom muzeju u Zaječaru, ali tom prilikom, nismo imali vremena da posetimo i muzej u gradu.

Turisti

Felix Romuliana je od 2007. godine na UNESCO listi svetske baštine, a posebno je zanimljivo to da je ovaj lokalitet deo kulturne rute ,,Put rimskih careva i dunavski put vina’’ koji se proteže kroz četiri zemlje u srednjem i nižem toku Dunava, kroz Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju i obuhvata 12 vinskih regiona i 20 arheoloških lokaliteta koji predstavljaju svojevrsni spomenik rimskim imperatorima i njihovim aktivnostima u Podunavlju, u periodu od četiri veka, dok vinske regije nastavljaju tradiciju proizvodnje i potrošnje vina, započetu u rimsko doba.

Vešala u spomen-parku Kraljevica u Zaječaru

Spomen-park Kraljevica u Zaječaru bio je naše sledeće odredište. Namučili smo se dok smo ga našli, iako smo nekoliko puta prošli tim putem pored kog je ulaz u park i na čijem ulazu velikim slovima piše,,Dobro došli’’, za one koji čitaju, pa smo tako kružili kroz Zaječar sigurno sat vremena, jer nas je navigacija bacala sa jednog na drugi kraj grada.




Razlog zašto sam htela da dođemo ovde jeste spomenik ,,Vešala’’ u parku Kraljevica. Park inače predstavlja glavno izletište Zaječarcima i na 55 hiljada kvadratnih metara smešteni su sportska hala, bazen, fudbalski stadion, spomenik Ljubi Didiću iz Timočke bune, Rimske (turske) stepenice, tvrđava iz Prvog svetskog ustanka, a ovde se održavaju u razni festivali. Za više informacija o Kraljevici, posetite i sledeći link i opet hvala Slobi što mi je sve ove podatke prosledio.

Spomenik Vešala

Spomenik ,,Vešala” projektovao je veliki Vladimir Veličković, uz konsultaciju i pomoć (još većeg) Bogdana Bogdanovića. Na mestu gde se spomenik nalazi, za vreme Drugog svetskog rata, 18. septembra 1941. godine obešeni su timočki rodoljubi na čelu sa sekretarom Okružnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Milenkom Brkovićem Crnim, zbog čega je podignut spomenik u obliku pravougaonih vešala. Arhitekta Vladimir Veličković je želeo da nagnutim vešalima izrazi slomljenu želju neprijatelja da ugasi otpor naroda. O ovome, na sajtu Skver magazin, pronašla sam zanimljiv tekst iz 1966. godine kada je idejni projekat spomenika tek završen.

Knjaževac

Put nastavljamo u Knjaževac. Moj very first time in Knjaževac i prijatno iznenađenje. Mali, ušuškan grad. Centrom dominira nekoliko teških zgrada iz perioda socijalizma poput Doma kulture, pošte i one visoke stambene zgrade na kojoj piše RGP – KNJAŽEVAC. Stara čaršija je najlepši deo grada smešten u samom centru koji preseca reka Timok, a zbog sedam mostova i šarenih kuća uz njenu obalu, Knjaževac su nekada zvali ,,Srpskom Venecijom’’ i ,,Malim Parizom’’. Najpoznatiji je Kameni most koga je 1913. godine projektovao građevinski inženjer Borivoje Radenković, a Crkva svetog Marka, današnja zgrada Bigza i Agrarna banka (Istorijski muzej) u Beogradu, samo su neka od zdanja koje je on podigao.

Knjaževac

U Knjaževcu se može posetiti i Zavičajni muzej gde počasno mesto pripada dvopređnim čarapama, najlepšem delu narodne nošnje knjaževačkog kraja i jedinstvenim u svetu, koje se pletu sa pet igala od kojih je svaka unikat. Osim čarapa, u muzeju se čuvaju eksponati iz praistorije, rimskog, vizantijskog doba, iz srednjeg veka, doba Turaka, Timočke bune, pa sve do danas. Muzej grada Knjaževca smešten je u kući Alekse Ace Stanojevića, protivnika režima Milana Obrenovića, bliskog saradnika Nikole Pašića i predsednika narodne skupštine Srbije. Njegova kuća sagrađena je 1910. godine po uzoru na italijanske vile u stilu secesije.




I za kraj, dolazimo opet do Bogdana Bogdanovića zbog kog sam izabrala Knjaževac i spomen-parka koji je smešten odmah prekoputa Kamenog mosta. Park je posvećen Palim borcima u oslobodilačkim ratovima od 1804. do 1945. godine u kojima je poginulo šest hiljada boraca s područja Timočke Krajine. Ovaj Bogdanovićev spomen-park koga čine kameni stećci, razlikuje se od njegovih ostalih radova po tome što je smešten u samom centru, dok je ostale projektovao van urbanih područja kako bi se stopili sa krajolikom.

Bogorodična crkva u Donjoj Kamenici

Na našem putu do Pirota koji je vodio kroz Staru planinu, svratili smo na još jedno mesto, od Knjaževca udaljeno 15 km, u selo Donja Kamenica, a razlog naše posete je malena crkva koja, zvučaće kao kliše, bukvalno podseća na dvorac iz bajke. Reč je o Bogorodičnoj crkvi iz 14. veka koju je podigao nepoznati vlastelin, dok se po nekim nagađanjima veruje da ju je podigao vojvoda despota Lazara Brankovića, Mihajlo Anđelović. Crkva je do 1932. godine bila u stanju propadanja, pa su je meštani svojim prilozima renovirali i do danas vode računa o njoj. Ukrašena je raznosvrnim cvećem i uglavnom je zaključana, ali ukoliko biste da uđete unutra, na drvetu ispred crkve stoji tabla sa brojem telefona koji možete pozvati kako bi vam neko iz sela doneo ključ.

Bogorodična crkva

Niš

Šta da vam kažem o Nišu a da već ne znate i sami i da već nisam napisala u jednom od prethodnih tekstova. Volimo Niš i svratili smo ponovo na putu kući. Da prođiramo, ručamo Kod Rajka i kupimo gramofonske ploče od prodavaca u Obrenovićevoj.

Kruševac

Osim što nikada nismo bili u Kruševcu, razlog stavljanja ovog grada na našu mapu opet je Bogdan Bogdanović i spomen–park Slobodište. Pre početka Drugog svetskog rata, na mestu gde je sada park, započeta je gradnja Kaznenog zavoda koju je prekinula okupacija, a nacisti su nedovršenu zgradu adaptirali u logor za političke zatvorenike. Preko hiljadu ljudi streljano je na ovom mestu, logor je zatim srušen 1949, a 1965. godine podignut je spomen-park. Bogdan Bogdanović projektovao je park iz nekoliko celina tako da kompleks ima simboliku hrama: ulazi se iz Predvorja sa humkama, kroz kružnu Kapiju sunca, zatim pored Doline živih koju predstavlja amfiteatar sa pozornicom, pa do Doline pošte tj. svetilišta koju, poput dvanaest kamenih skulptura koje smo nedavno videli u Bosni, u spomen-parku Smrike, i ovde čini dvanaest kamenih ptica koje podignutih krila streme ka nebu.

 

U Kruševcu obilazimo glavne znamenitosti: ostatke Lazarevog grada koji je podigao knez Lazar 1371. kao prestonicu srednjevekovne Srbije a u čijem su sastavu danas crkva Lazarica iz 1376. godine, Narodni muzej, spomenik knezu Lazaru, Donžon kula i Knežev dvor.

Odlazimo i do samog centra kojim dominira simbol Kruševca – Spomenik kosovskim junacima, delo vajara Đorđa Jovanovića koji je na Svetskoj izložbi u Parizu, 1900. godine nagrađen Zlatnom medaljom prvog reda. U blizini spomenika je i Kuća Simića, jedna od najstarijih sačuvanih građevina koja predstavlja gradsku arhitekturu Kruševca s kraja 18. i početka 19. veka. Nedaleko odavde, ispred čuvenog Kruševačkog pozorišta gde su svoje prve glumačke uloge ostvarili poznati kruševački glumci, na Trgu glumaca, nedavno su otkrivene biste Vlastimira Đuze Stojiljkovića, Bate Paskaljevića, Milana Puzića, Taška Načića, Radmile Savićević, Miodraga Petrovića Čkalje i Ljubinke Bobić.

Valjevo

I za kraj Valjevo. Trebalo je da nastavimo tamo iz Kruševca, ali crni oblaci su nas poterali kući i u Valjevo sam otišla nekoliko nedelja kasnije, pa evo i nekoliko predloga šta videti u Valjevu kada dođete na jedan dan:

– Tešnjar, ulicu široku šest metara, stešnjenu između toka Kolubare i padine brega, po čemu je i dobila naziv. Početkom 19. veka, Tešnjar je brojao 186 lokala u kojima su se prodavali salep, alva, boza, kiselo mleko, zemičke, kifle, kolači i ćevapi, a mnogi lokali zadržali su originalni izgled iz doba nastanka.

– Spomenike Živojinu Mišiću, Milovanu Glišiću (autor je Miodrag Živković) i Desanki Maksimović.

– Narodni muzej, Muselimov konak i Modernu galeriju Ljube Popovića.

– Kulu Nenadovića.

– Park Vidrak iznad Valjeva kojim dominira spomenik Stjepanu Stevi Filipoviću, borcu protiv fašizma koji je 1942. godine obešen sa visoko podignutim rukama. Njegova fotografija sa vešanja, u prirodnoj veličini, nalazi se u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku. Skulptura je napravljena od aluminijuma, a autor je vajar Vojin Bakić.

– Selo Brankovina poznato po Desanki Maksimović i čuvenoj porodici Nenadović među kojima je najpoznatiji Aleksa Nenadović, pogubljen u seči knezova u Valjevu nakon podizanja Prvog srpskog ustanka, kao i Čika Ljuba, putopisac i pesnik, Persida Nenadović Karađorđević, majka Kralja Petra Prvog i mnogih drugih. Danas se ovde, uz malu crkvu, nalaze grobovi pesnikinje Desanke Maksimović koja je u Brankovini pohađala osnovnu školu, kao i grobovi istaknutih članova poznate porodice, dok je u staroj školi i porodičnoj kući Nenadović smeštena stalna muzejska postavka.

– Planinu Maljen i turistički centar Divčibare.

– Reku Gradac i brojne manastire.

Do sledećeg putovanja, pozdrav od Majusa.

 




4 thoughts on “Kroz Srbiju putevima Bogdana Bogdanovića

  1. Violeta Reply

    Samo da pohvalim “aktivnost na terenu” u ovo tuzno doba korone…O kvalitetu priloga nepotrebno je da trosim reci, samo bih se ponavljala.
    Pzzzz

  2. Tanja Reply

    Pre nekoliko dana sam naletela na vaš blog i čitam sve redom i uživam. Divni putopisi! Pišete tako životno i upečatljivo prenosite utiske da je pravo zadovoljstvo čitati.
    Proputovah Maroko, Skandinaviju, Južnu Srbiju i vozih se Transsibirskom železnicom, sve u nekoliko večeri. Hvala za dobre priče!
    Pozdrav,
    Tanja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *