Južni Banat

Nakon proputovanja po brdovitoj Srbiji u prvih nedelju dana našeg odmora, drugu polovinu proveli smo u Vojvodini, tačnije u Južnom Banatu. Ništa me ne smiri toliko kao ravnica usred leta, pa makar vrelog, kao što je ovo. Dani su bili ispunjeni kombinovanom tehnikom – hodanje, bicikl i ponekad automobil. Baza nam je bila u Kovinu pa smo odatle lagano, svakog dana obilazili okolinu. U daljem tekstu biće navedena sva mesta koja smo posetili, a kako smo svi okrenuti obilascima naše zemlje, možda će vam ovi predlozi poslužiti u izboru destinacije u vreme slobodnih dana i odmora.

Opštini Kovin pripradaju sela Bavanište, Malo Bavanište, Gaj, Deliblato, Dubovac, Mramorak, Pločica, Skorenovac i Šumarak, do kojih smo uglavnom išli biciklama jer su od Kovina udaljeni između 6 i 26 km. Zajedničko skoro svim ovim selima su stare švapske kuće koje ja tako često spominjem i volim i o kojima maštam da u njima provedem ostatak života. U skoro svakom od tih sela stara crkva uvek dominira u njegovom jezgru, pravoslavna i/ili katolička, budući da je kovinska opština multinacionalna sredina na čiju su šarenolikost stanovnici ovih prostora veoma ponosni, a nedaleko od crkve uvek je smešten i maleni park sa spomenikom posvećenim stradalim žrtvama Drugog svetskog rata.




U Skorenovcu na primer, skoro 100% stanovništva čine Mađari. Ono mi je omiljeno selo jer nijedno nije u toj meri sređeno. Čudno je koliko u Skorenovcu imate osećaj da ste u Mađarskoj, a do njega vam treba samo 6 km lagane vožnje. Tamo je svaki travnjak ispred kuće besprekorno pokošen, ispred mnogih je posađeno cveće, parkovi su sređeni, pored spomenika uredno su poređane saksije i sve je tako čisto, a poseban doživljaj je to što ćete na ulici, za promenu, slušati samo mađarski jezik. Ulice u Skorenovcu i dalje nose nazive po Maršalu Titu, Bratstvu i jedinstvu, Ivi Loli Ribaru, 1. maju, a table su na mađarskom i srpskom jeziku. Ustvari, ulice svih sela u okolini nose ista imena koja su ostala od vremena komunizma i to mi se takođe dopada. Deo Skorenovca kroz koji se pruža kanal, posebno je lep jer (me) podseća na Toskanu. Tu je smešten i stari đeram sa pojilom za stoku i široke livade na kojima pasu krave. U poslednjih nekoliko godina, broj stanovnika je drastično opao jer je većina meštana otišla u inostranstvo, pa je metla čest prizor ispred kuća, jer označava da se to imanje prodaje. S druge strane, selo je popularno među turistima i jedno je od najposećenijih, zbog svojih lepota i razvijene turističke ponude. Verovatno je najpopularnija etno-kuća u okviru koje se nalazi info centar i suvenirnica, ali mi je nekako do sada nijednom nismo posetili.

U Pločici možete videti stari most od crvene cigle iz perioda Marije Terezije, sakriven od pogleda, iza seoskih kuća i usred njiva, dok ćete u nejlepšem zalasku sunca uživati upravo u Deliblatu, sa jezera Kraljevac odakle se pruža lepa panorama sela sa jedne strane i dine Deliblatske peščare iznad kojih izviruju vetrenjače iz daljine, sa druge strane. Ovo jezero je poznato po retkom fenomenu plutajućih ostrva koja se pomeraju usled jakog vetra, a najveće takvo ostrvo zauzima površinu od 2.5 hektara.

Most Marije Terezije u Pločici, fotografija preuzeta sa sajta www.turizamkovin.rs
Jezero Kraljevac, fotografija preuzeta sa sajta www.srpkraljevac.rs

U Gaju, ili Rio de Gau, kako ga Kovinci zovu, uvek napravimo pauzu u parku kojim dominira spomenik žrtvama fašizma i uvek se nasmejemo grafitu ,,Demonu drž’se’’ koji krasi veliku, lepu i oronulu kuću na izlazu iz sela. U Dubovcu, zvanom Dobai, Dunav će vas svojim kubicima i širinom oboriti s nogu, tamo kada krenete ka Frkiju u Banatomiju, pored stare austrougarske zgrade koja je, kažu, prva pumpa na naftu sa, opet kažu, ugrađenim prvim Simensovim motorom na naftni pogon.

Banatomia 1086

A između Rio de Gau i Dobaia, ako napravite pauzu u Šumarku, možete posetiti alternativni ,,Muzej u senci’’, čiji je osnivač istoričar umetnosti i galerista Slavko Timotijević želeo da na drugačiji način predstavi istoriju srpske umetničke scene u poslednjih pola veka. Ovaj muzej upoređuju i sa Muzejom Macura u Starim i Novim Banovcima.




Kako smo na ovakve izlete obično odlazili kasno popodne čekajući da prođe vrelina, skoro uvek bi nas uhvatilo veče, ali zato smo imali priliku da prisustvujemo neverovatnim zalascima sunca usred njiva, među suncokretima, u Gornjoj šumi koja je bila popularna za vreme prvomajskih uranaka ’80-ih i ’90-ih godina, zatim na Crnoj bari, jezeru Provala ili u Deliblatskoj peščari.

Kada Kovinci posećuju Deliblatsku peščaru, onda obično odlaze na Čardak, školsko-rekreativni centar. Odatle je polazna tačka za dalji obilazak peščare pešaka. Na velikoj tabli označeno je šest pešačkih tura od po 3.5, 5, 7, 12 i 15 km i sve staze jasno su obeležene tako da se ne možete izgubiti, a predeli kroz koje ćete proći konstantno će se menjati, od listopadnih šuma, četinara, travnatih livada do peščanih dina. Ako budete imali sreće, možda naiđete na jelene i srne. U okviru školsko-rekreativnog centra postoji i stari restoran kojeg se sećam još iz osnovne škole i u kome se oduvek služi čuveni gulaš sa makaronama i kupus salatom.

Ćardak – Deliblatska peščara

Tekst o Zagajičkim brdima koji sam napisala prošle godine jedan je od najčitanijih na sajtu što govori o tome da je ova destinacija veoma popularna. Posetili smo ih i ovog leta, iako nam je plan bio da sledeći put odemo na jesen ili u zimu i vidimo ih i za vreme drugih godišnjih doba. Zato ih nemojte propustiti ako vas put navede u Deliblatsku peščaru. Kako se do njih prolazi kroz lepo selo Šušara, ovog puta obišli smo i samo selo koje pripada vršačkoj opštini i svratili u Kaštel Marijeta. Nisam uspela da pronađem podatke o ovoj prelepoj kući, o tome kada je nastala i ko je u njoj živeo, pa ukoliko neko zna, neka javi, ali štagod da se u njoj nekada nalazilo, danas je prilagođena ugostiteljstvu. Došli smo u kaštel na kafu u vreme kada se gostima koji su ovde noćili služio doručak u dvorištu i prošetali se po ogromnom imanju koga krase mnogobrojne skulpture.

Vršac je od Šušare udaljen tridesetak kilometara i uvek je dobar trenutak za posetu ovom gradu osim u vreme košave. U ovom delu Banata ne postoji nijedan drugi grad u kome je toliko lepih autsrougarskih zgrada, kao što su u Vršcu očuvane i prosto nećete znati u koju pre da pogledate. Možda jedino naviknuti meštani ne obraćaju više pažnju na njih, ali ne i vi koji ovde dolazite tek prvi put. Iznad grada, na vrhu Vršačkog brega i visini od 399 m.n.v, uzdiže se Vršačka kula nastala u 15. veku kao zadužbina Đurđa Brankovića. Osim što se odatle priža neverovatan pogled na Vršac, vršačke vinograde, nepreglednu ravnicu sa Karpatima u daljini, ovo mesto je idealno za paraglajding pa ćete u letnjim danima, kada nije jak vetar, moći da ispraćate i dočekujete sve hrabre padobrance/paraglajdere ili da za cenu od 50 evra i sami poletite uz nadzor profesionalca.

 

Ukoliko ste ljubitelji ribe i riblje čorbe, onda obavezno dođite u Staru Palanku. Od veće, Banatske Palanke udaljena je samo 3 km i zapravo predstavlja malu ulicu na obali Dunava sa pet restorana. Nedaleko odavde je ušće Nere u Dunav, Labudovo okno do kog možete samo čamcem (ili ja za drugi put ne znam), a prekoputa Stare Palanke vidi se i Ramska tvrđava. Do tvrđave ide skela po sledećem redu vožnje, ali kako bismo do povratka nazad morali da čekamo više od 3 sata, nijednom do sada je nismo posetili vodenim putem. Međutim, ako biste skelom prebacili i svoj bicikl, motor ili automobil, onda biste sa Rama lako mogli i do Srebrnog jezera, Golupca ili u obilazak okolnih sela i vidikovaca, ako ste u planinarskom raspoloženju.




I za kraj, verovatno vas zanimaju kupališta gde biste mogli da se rashladite. Kako se Kovin nalazi pored Dunava, postoje mnoga mesta za kupanje. Kovinci su obično tamo gde je Dunav napravio adu koja do sledeće godine može i da nestane, zatim na Šljunkari ili na Rudniku koji je 8 km udaljen od Kovina. Radi se o pravom rudniku u jezeru pored Dunava u kome se od 1994. godine vrši eksploatacija uglja lignita i godišnje se iskopa 250 hiljada tona. Voda je ovde providna i čista, a obala peščana. Posetite i neko od pomenutih jezera u blizini, Kraljevac u Deliblatu, Crnu baru sa Gornjom šumom ili jezero Provala u blizini Pločice.

Volela bih da u komentaru ispod teksta i vi dodate predloge za obilazak Južnog Banata. Na ovom linku pronaći ćete informacije i o ostalim mestima o kojima sam pisala, a koji će vam možda poslužiti u odabiru destinacije ukoliko dolazite u lepu i ravnu Vojvodinu.

Uživajte u slobodnim danima, ne zaboravite da držite distancu, ne ostavljajte đubre u prirodi i počistite za sobom.

Pozdrav,

Majus

3 thoughts on “Južni Banat

  1. Cyber Bosanka Reply

    Ne znam šta mi se u glavi pobrkalo, ali ovaj dio koji ste obišli je meni uvijek više sjeverni Banat. Mislim bila sam u Zrenjaninu i to mi je (valjda?) Banat i po tome gledam i sad pojma nemam 😀

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Haha, jeste, Zrenjanin je u centru Banata, a sve južno od Zrenjanina je Južni Banat i Dunav je granica izmedju Vojvodine i Srbije. Veći gradovi u Južnom Banatu su Pančevo, Vršac, Bela Crkva, Kovin… Dodji nam 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *