Bavarska – Frankonija

Trebalo mi je nekoliko dana da zapamtim imena svih gradova po Bavariji koje ćemo u ta tri dana obići. Svi se završavaju na bah, burg ili berg: Ansbah, Nirnberg, Bamberg, Rotenburg, Vircburg. Osim što mi je bilo teško da ih izgovaram, bilo mi je užasno teško da ih razlikujem. To su ona mesta po kojima su bajke i crtani filmovi nastali. Ljuban se preselio u jednu takvu bajku i tri dana vozikao nas po njoj. Predstavljam vam nekoliko najlepših, najromantičnijih i najnemačkijih gradova Frankonije u Bavarskoj.




Ansbah – Ansbach

Prvog dana našeg dolaska, u Bavariji je bio praznik, Dan mrtvih. Ulice su bile potpuno prazne. Ljubanov stan smešten je u srcu starog grada Ansbaha. Znate ona mesta po Zapadnoj Evropi sa starim gradom, katedralom, opštinom koja izgleda kao mali dvorac i onim prelepim kućama koje ste ranije viđali samo na kutijama od čokolada. E pa, tu živi Ljuban. Zahvaljujem se još jednom našem državnom aparatu što je oterao sve moje prijatelje iz Srbije, pa sada mogu da ih obilazim po ovakvim mestima koje možda ne bih imala prilike da vidim u drugim okolnostima. Viđala sam ovako ,,grozne’’ gradove i ranije, u ostalim državama Zapadne Evrope, ali ne znam zašto me je ovog puta sve toliko pogodilo pa sam dugo posle povratka kući bolovala. Valjda kada u takav neki ušuškan, bajkovit život odeš iz Niša, pa se posle odatle vratiš u Niš i raspalim autobusom Niš ekspresa prođeš kroz zapuštena i đubretom ukrašena mesta po Srbiji, nije neobično što toliko budeš ubijen u pojam.

Taj prvi dan u Ansbahu proveli smo šetajući praznim ulicama. Nijedna prodavnica nije radila i bilo mi je teško da poverujem u Ljubanove priče kako ovde ima dosta turista leti, kako se zimi održavaju božićni marketi i kako sve vrvi od života. Jedno jedino mesto koje je tog dana radilo, bila je Oranžerija, stari dvorac okružen drvoredima i baštama. U toj prelepoj zgradi popili smo pivo i pojeli štrudlu s jabukama.

Oranžerija

Iz jedne ulice ulazili smo u sledeću, kuće su u svakoj bile predivne, svaki prolaz vodio je do prelepe bašte sa cvećem, skulpturama, klupama, svaki prozor imao je cveće u šarenim saksijama, sa nekim patuljcima, vetrenjačama, igračkama i predivnim žaluzinama. Tri dana hodali smo po takvim mestima, a ja sam ponavljala poluglasno: Ma nemojte da me zezate i Šta je ovo i Kako ovo može da postoji? Da li je ovo samo paravan i kako mogu ovakvi gradovi da budu toliko sređeni, picnuti, predivni, prelepi… I kako nema nijednog pikavca na ulici? Jedino što smo videli bio je napušten crveni balon. Levitirao je iznad zemlje pa smo ga poneli sa sobom i vukli ga kao foto-rekvizit. Kao da sve oko nas nije dovoljno fotogenično i kao da scenografija kojom smo bili okruženi nije bila dovoljna za fotografiju pa nam treba baš taj crveni balon. Čak i ako je kišica rominjala, čak i ako je bilo oblačno, bilo je, oh, koliko je bilo lepo. Bilo je toliko lepo da mi se malo smučilo. Ili je to bilo od svih onih piva i velikih porcija hrane u kasnim satima.

Ansbah je, poput i drugih koje ću spomenuti u ovom tekstu, mali i miran grad. Ima samo četrdesetak hiljada stanovnika. Postoji još od 8. veka i predstavlja prestonicu administrativne regije Srednja Frankonija. Za vreme Drugog svetskog rata nije mnogo oštećen, tako da je Ansbah jedan od retko očuvanih gradova u Nemačkoj u kojima možete videti njegov autentični izgled. Mada, i ovi oštećeni gradovi su u toj meri renovirani i obnovljeni po starim planovima, da jednako verno prikazuju vremena kada su nastali.

Glavna znamenitost grada jeste pomenuta Oranžerija sa baštom koja pripada Palati Margrave. U ovoj palati iz 14. veka, danas je smeštena administrativna vlada Srednje Frankonije, a sama zgrada može se posetiti u okviru organizovanih tura sa vodičem. Međutim, ni Ljuban, a ni mi nismo imali priliku za to, pa ukoliko se nađete u Ansbahu i rešite da se priključite grupi, imajte na umu da je vođenje ture na nemačkom jeziku.

Osim palate i oranžerije, u starom gradu Ansbaha videćete i dve crkve, tačnije, crkvu i katedralu, obe iz 15. veka. Takođe, videćete i nekoliko obeležja posvećena Drugom svetskom ratu i Kristalnoj noći, poput statue vojnika na crkvi Svetog Johana, a videćete i parče berlinskog zida, kao simbol hladnog rata. Kroz ulice ovog grada treba se izgubiti i svaki kutak će vas oduševiti, nailazićete na neobične skulpture, parkove i bašte.

Kada ogladnite, svratite u jedan od restorana u koje odlazi lokalno stanovništvo. Na primer, u restoran Schwarzer Bock gde ćete obavezno probati plećku (naravno, pod uslovom da jedete meso, a plećka je u Ansbahu lokalni specijalitet). Ili probajte šniclu prelivenu topljenim sirom i džemom od brusnice. Ljuban nam je sve vreme pričao o nekom DDR baru koji je u vreme naše posete bio zatvoren jer je gazda, Nemac iz Istočne Nemačke, bio odsutan tih dana. Ali ako vam se pije pivo i slušaju vam se ploče, svratite u Stoertebeker Bar.

Ukoliko neki od navedenih gradova posetite do kraja godine, budite spremni na magiju božićnih marketa koji su već u ovom trenutku otvoreni.




Rotenburg povrh Taubera – Rothenburg ob der Tauber

Sledećeg jutra, krećemo u obilazak okolnih gradića. Pre nego što napišem nešto više o tome, da li treba da napišem nešto o putevima? O infrastrukturi? O prirodi i selima kroz koja smo prošli? O voznom parku? Ne. Dosadno je. Jer je sve tako savršeno. Dobro, bilo je nekoliko zastoja u nedelju uveče kada su se ljudi vraćali svojim kućama i obavezama nakon lepo provedenog vikenda na nekom lepom mestu, ali ni te gužve nisu ništa naspram onoga što možemo videti kod nas.

Svi gradovi koje smo obilazili, udaljeni su pola sata do sat i po vremena od naše baze u Ansbahu. Ukoliko nemate priliku da ih obilazite automobilom, znajte da su svi gradovi veoma dobro povezani železnicom, a ukoliko vas je više, možete podeliti troškove jedne karte koja važi za nekoliko ljudi.

Rotenburg je ubedljivo najlepši grad od svih pet koje smo obišli tih dana. Deo je takozvane Romantične rute koju su turističke agencije pedesetih godina prošlog veka kreirale za turiste. Ova ruta dugačka je 350 km i obuhvata nemački zamak Nojšvastajn i gradove od Vircburga do Fisena. Ime grada znači ,,crvena tvrđava iznad reke Tauber’’, a može se reći i ,,crveni krovovi grada u srednjovekovnom utvrđenju iznad reke’’. Poenta nam je jasna. Dugo je nosio status slobodnog imperijalističkog grada, u kasnijim vekovima, grad je pogodila kuga i sve do 19. veka, bio je zaboravljen. Onda ga je posetio nemački slikar Karl Špicveg i oslikavanjem Rotenburga, privukao je brojne turiste.

Nacisti su u Rotenburgu videli ,,najnemačkiji’’ grad od svih nemačkih gradova i bio je veoma važan za nacističku ideologiju: izgled grada i izgled života čistokrvnog Nemca trebalo je da izgleda onako kako izgleda život Nemca u Rotenburgu. Zato su nacisti organizovali posete Nemaca iz drugih delova Nemačke kako bi videli njihovu zamisao i po tom modelu se vodili. I zato je već 1938. godine Rotenburg bio potpuno istrebljen od Jevreja. O tome svedoči i nekoliko spomenika. Za vreme Drugog svetskog rata, grad je bombardovan od strane saveznika, ali je vrlo brzo nakon rata toliko verno obnovljen da će vam biti teško da poverujete u taj podatak.

Stari grad Rotenburg opasan je sa četrdeset dve kapije i tornja i 3 km dugačkim zidom. Na tom prostoru smeštene su kuće sa braon i crvenim gredama, crkve, muzeji, gradska kuća, parkovi i bašte odakle se sa jedne strane pruža pogled na grad, a sa druge strane na dupli kameni most i zelenilo koje ga okružuje. Kada ukucate naziv ovog grada, na internetu će vam se pojaviti kuća pred kojom sam se i ja propisno, kako turistička pravila nalažu, fotografisala. Ne znam da li je posebna zbog nekoga ili nečega, ali eto, lepa je.

Najfotografisanija zgrada u gradu

Lepa je kao što je i sve drugo lepo u ovom gradiću. Za njegov obilazak neće vam biti potrebno mnogo vremena. Dva-tri sata. Malo više ako hoćete nešto da pojedete ili popijete lepo, pitko, nemačko pivo. Za kraj, ne propustite da se prošetate po tim zidinama dugim tri kilometra. Videćete da je svaka kocka u zidu posvećena donatoru koji je pomogao da se tvrđava rekonstruiše, a za uzvrat postao je vlasnik jednog ili deset metara zida. Osim toga, pogled sa zidina prelazi preko crvenih krovova i tu ćete uvideti svu lepotu i značenje imena ovog grada.




Vircburg – Würzburg

Da bi ravnoteža bila ostvarena, posle najlepšeg, odlazimo u najmanje lep grad – Vircburg. Razlog tome je veliko stradanje ovog grada za vreme Drugog svetskog rata od strane britanskih saveznika. Uništen je i više nego što je to bio slučaj sa Drezdenom, mesec dana ranije, a Drezden važi za najbombardovaniji grad u Nemačkoj. Zato je Vircburg izgubio prvobitni izgled i nekada lepe kuće koje smo do tada viđali u Ansbahu i Rotenburgu, zamenile su hladne i kockaste zgrade. Ipak, u tom stradanju, od sto crkava koliko ih je bilo pre rata, nekoliko ih je ostalo netaknuto, a svaka je karakteristična po romaničkoj, gotičkoj, renesansnoj i baroknoj arhitekturi. I sve one čine panoramu grada.

U vreme kada smo stigli, bilo je kasno popodne i ulice su bile krcate ljudima. Vircburg je univerzitetski grad koji leži na reci Majni. U njemu živi preko 130 hiljada stanovnika. Na Vircburškom univerzitetu, 1895. godine, nemački naučnik i fizičar Vilhelm Konrad Rendgen, otkrio je rendgenske zrake i kasnije osvojio Nobelovu nagradu. Danas se u Vircburgu, na Univerzitetu primenjenih nauka, može posetiti muzej od nekoliko prostorija u kojima je poznati fizičar radio.

Prvo što obilazimo u Vircburgu je Vircburški dvorac, prelepu baroknu zgradu oslikanu od strane venecijanskih majstora Đovanija Batiste Tijepolo i njegovog sina Dominika. Kada kažem da obilazimo dvorac, mislim ustvari na prelepe vrtove i veliko dvorište iza dvorca. U sam dvorac nismo ulazili. Ova Vircburška palata, zbog svoje lepote, zauzela je mesto na spisku UNESCO svetske baštine.

Iza vrtova, obilazimo i veliki park sa malim grobljem, krstovima i statuama nemačkih vojnika sa poginulim drugom na ramenima. U blizini smeštena je i neobična Betmen – crkva.

Glavna turistička atrakcija Vircburga jeste Marijenberg zamak, malo iznad grada. Gleda tačno na most, repliku Karlovog mosta u Pragu, sa statuama svetaca i kraljeva. Ali da bismo dotle došli, trebalo je proći kroz šoping ulice, reke ljudi, tramvaja i autobusa, preko velikih trgova načičkanih tezgama. Na mostu nije bila ništa manja gužva, ljudi su se celom njegovom dužinom tiskali držeći staklene čaše belog vina. Ne znam koji je tačan razlog, ali običaj je stajati na mostu i piti vino koje se kupuje u malim restoranima pre mosta. Verujem da i to ima neke svoje čari kada je možda lepo vreme, ali u tom trenutku sve što smo hteli jeste da se vratimo u miran Ansbah i pojedemo po šniclu.




Bamberg – Bamberg

Po lepoti bavarskih gradova, Bamberg je najbliži gorepomenutom Rotenburgu. Po veličini i broju stanovnika, spada u veće gradove ovog dela Nemačke, sa preko 200 hiljada ljudi. Posećujemo ga sledećeg dana. U rano nedeljno prepodne pada sitna kiša i ulice su skoro prazne. Automobil parkiramo u blizini reke Regnic na čijoj su obali poređane stare drvene i šarene kuće koje su nekada pripadale ribarskom selu. Poput sličnih prizora u Kolmaru, Strazburu i ostalim, sličnim gradovima, i ovaj nosi originalni naziv ,,Mala Venecija’’ jer podseća na najturističkiji italijanski grad.

Prelaskom mosta ulazimo u Stari grad. Od 1993. godine je na UNESCO-voj listi međunarodne zaštite. Za vreme rata, samo je 5% grada bombardovano. I sami saveznici bili su svesni njegove lepote, pa je s toga bio pošteđen. Sve ono što sam pisala o Rotenburgu, važi i ovde. Možda je Bamberg čak i lepši zbog reke i kanala kojima je okružen. Najlepša i najpoznatija znamenitost smeštena je na mostu, a radi se o nekadašnjoj zgradi opštine, izbočenoj kući u gotsko-baroknom stilu na sredini mosta. Danas je u njoj smešten muzej. Ovo je ujedno i najpopularnija lokacija Bamberga jer je zgrada opštine okružena sa svih strana mostovima iznad kanala.

Bamberg je od 1007. godine sedište biskupije, a od 13. veka biskupi su ujedno bili i kneževi Svetog rimskog carstva koji su vladali gradom i gradili monumentalne građevine. Jedna od tih građevina je Bamberška katedrala smeštena iznad starog jezgra grada. Katedrala je sagrađena u romaničko-gotskom stilu i u njoj je smeštena poznata skulptura Bamberški konjanik. Ova kamena skulptura u prirodnoj veličini predstavlja muškarca na konju iz 13. veka i prva je monumentalna skulptura konjanika u evropskom vajarstvu od vremena antike. Za vreme nacista, Bamberški konjanik predstavljao je arijevski simbol u nacističkoj propagandi.

Preko puta katedrale možete posetiti Novu rezidenciju u kojoj je smeštena bamberška sekcija državne galerija sa delima starih majstora, a u podnožju zgrade, baroknu baštu ruža – Rozengarten.

Osim navedenog, ne preostaje vam ništa drugo nego da se i ovde prepustite lutanju i obilaženju uskih ulica koje krase te predivne, šarene kuće sa drvenim stubovima i napravite pauzu za kafu i štrudlu s jabukama posutu cimetom.

Nakon ove posete, zaputili smo se u Nirnberg. A Nirnberg je već posebna priča i ozbiljan grad kome treba posvetiti posebnu pažnju, tako da će sledeći putopis biti posvećen njemu.

Pozdrav,

Majus




 

2 thoughts on “Bavarska – Frankonija

  1. Violeta Reply

    Super, kao uvek. Bila sam u Nirnbergu, vlo mi se svideo, ali nekako bas zato ocekujem da sto pre objavis utiske, na tvoj divan nacin.
    Pozdrav

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *