Vladivostok

Kada sam tati rekla da ćemo deo od Irkutska do Vladivostoka preleteti jer nemamo vremena da se vozimo skoro četiri dana vozom, rekao mi je da ćemo propustiti najlepši deo Sibira – Amursku oblast. Iako nikada nije bio u Rusiji, vrlo dobro poznaje ovu veliku zemlju iz knjiga i odmah se latio svog atlasa da mi pokaže šta nećemo videti. Nije mi se svidelo to što sam čula, ali avaj, nismo imali dovoljno dana za sve. Umesto četiri dana, stigli smo u Vladivostok za četiri sata. Poput prethodnih nekoliko puta, i ovde smo stigli po mraku, pa nam je Vladivostok, pod sjajem noćne rasvete izgledao kao neka velika metropola za koju nam ni nedelju dana neće biti dovoljno. I tu nam još jednom bi žao što nismo iskombinovali duži boravak ovde jer nam se činilo da će narednih 40 sati biti premalo.

Međutim, sutradan kada je granulo sunce, Vladivostok se prikazao onakvim kakav zaista jeste. I neću vas lagati, nije mi se dopao. Zbrda – zdola gradnja, nered i visoke moderne zgrade ono su što je Vladivostok danas. Neki ovdašnji gradonačelnici i zamenici bi se silno obradovali tom prizoru. Ali kako je dan odmicao, i ja sam nekako bivala blaža prema njemu i prigrlila sam ga kao svoje nesavršeno dete. Sve ono što smo o Vladivostoku čitali i predlagana mesta koja nas nisu zanimala, odbacivali, na kraju smo posetili jer će se ispostaviti da Vladivostok i nije toliko veliki grad i u njemu se nema mnogo toga raditi. Bar kada je reč o našim standardima. Uz ovaj pasus naglasila bih i to da je ovaj utisak isključivo naš i nikako ga nemojte uzimati zdravo za gotovo, kao ni druge naše i moje impresije, jer jednostavno, stvar je ukusa.

Vladivostok je najudaljeniji grad od Moskve i uopšte, evropske Rusije. Transsibirskom železnicom se iz Moskve stiže nakon 9288 kilometara. U Vladivostoku sam po prvi put bila toliko daleko od kuće. Zbog svoje zavidne pozicije na obali Tihog okena, nadomak Kine, Severne Koreje i Japana koji je odmah preko puta, bio je meta mnogih drugih naroda, međutim, 1858. godine ruskom gubernatoru Nikolaju Muravjov – Amusrkom pošlo je za rukom da ovde podigne utvrđenje koje će nazvati Vladivostok, što znači ,,vladar istoka’’.  Od 1880. godine nosi status grada, a 1888. godine postaje administrativni centar Primorske oblasti. Izgradnjom Transsibirske železnice, Vladivostok naglo doživljava procvat, ali tokom SSSR-a, budući da je predstavljao i predstavlja najveću rusku luku na Tihom okeanu i centar Pacifičke flote Ruske ratne mornarice, strancima je bio zabranjen dolazak u Vladivostok zbog čega se zvao i ,,zatvoreni grad’’. Tek padom komunizma, početkom devedesetih godina, Vladivostok postaje otvoren za strance, a kada kažem strance, mislim prvenstveno na Kineze i Japance, pa tek onda ostale. Danas je u Vladivostoku sve podređeno Azijatima, nazivi ulica, prodavnica, juvelirnica, jelovnici u restoranima, sve nosi kineske nazive. Rusi sve češće uče kineski jezik i na ulicama smo često viđali grupe ljudi koje predvodi Rus i priča na kineskom.

Naš smeštaj nalazio se u centru grada, nekoliko stepenika od Svetlanskaje, glavne ulice u Vladivostoku, odmah između velikog mosta i železničke stanice. Svetlanskaja ulica je jedna od retkih u kojoj možete videti zgrade iz doba njihovog nastanka, a koje danas marljivo renoviraju i presvlače u nove boje. Meni je posebno bila zanimljiva činjenica da smo tu smešteni jer je u ovoj ulici živeo deda mog omiljenog ruskog pisca Sergeja Dovlatova koga je često spominjao. Mnogima nebitna informacija, ali meni važna.




Pogled sa železničke stanice na centar Vladivostoka

Šta posetiti u Vladivostoku?

Kada ste u Svetlanskaja ulici, odatle pešaka možete obići sve važne tačke ovog grada. U njenoj blizini sa leve i desne strane smešteno je nekoliko parkova. Poput tržnog centra GUM u Moskvi na Crvenom trgu, i u Vladivostoku postoji GUM u isto tako lepoj zgradi. Na velikom platou u blizini železničke stanice, u toku su radovi na velikoj crkvi zlatnih kupola, a odmah uz nju uzdiže se spomenik posvećen borcima za sovjetsku vlast na Dalekom istoku.

Ako u Vladivostok dolazite vozom, onda je železnička stanica prvo što ćete videti. Prelepa zgrada podignuta je 1912. godine i ne propustite da je posetite i spolja i iznutra jer predstavlja svojevrsni muzej sa oslikanim zidovima, plafonima, statuama, policama i vitrinama u kojima se nalaze muzejski eksponati. Znak ,,9288 km’’ podsetiće vas koliko ste udaljeni od Moskve. Stanica je smeštena odmah uz gorepomenuti plato. Na njoj smo kupili karte za voz koji će nas sutradan odvesti do aerodroma u Vladivostoku.

Preko puta železničke stanice, smeštena je velika pošta i trg sa statuom Vladimira Iljiča Lenjina, naravno. Odatle, jako strmim ulicama, krenuli smo put plaže Jubilejni na koju ćemo se tog dana više puta vratiti. U suštini, na ovoj plaži se dešava sav život Vladivostoka. Ovde su smešteni mnogobrojni restorani, tezge sa suvenirima, stara fontana iz doba SSSR-a, dugačko šetalište i panoramski točak. Čak ćemo se i na njega popeti, iz čiste dosade.

Na ovoj plaži dočekali smo, bez preterivanja, najlepši zalazak sunca, bar u mom dosadašnjem životu. Kažu da je zalazak lep i kod svetionika, ali bilo nam je daleko da idemo tamo, pa smo se dogovorili da kod svetionika dočekamo izlazak sunca, ali ni od toga sutradan nije bilo ništa: zbog vremenskih zona više nismo znali gde se nalazimo. Do te mere da smo tog jedinog dana u Vladivostoku, uradili nešto što nikada nismo radili na putovanjima – dremnuli popodne. Dva sata.

Verovatno najpopularnija tačka u Vladivostoku jeste takozvano ,,orlovo gnezdo’’, najviša tačka odakle se prostire pogled na ceo grad. Do vidikovca možete strmim ulicama pešice ili žičarom starom preko pedeset godina. Mi smo do žičare hodali, a onda smo se čitavih 30 sekundi vozili do vrha.




Kada stignete do gnezda, slika Vladivostoka će vam biti mnogo jasnija i odatle ćete videti sve ono što ste do tada obišli i sve što ćete kasnije videti. Pred vama će se uzdisati dva velika mosta, simboli grada: jedan od njih – Most Zlatni rog, spaja obale istoimenog zaliva i omogućava brzu vezu između centra i periferije grada, dok drugi most – Most Ruski, nosi status najvećeg visećeg mosta na svetu i spaja kontinent sa ostrvom Ruski.




Ispod mosta smešteni su mnogi spomenici koji podsećaju na dođaje iz Drugog svetskog rata. Ovde ćete videti velike ratne brodove, ali i one manje, u vlasništvu lokalaca ili turističke brodiće kojima se i sami možete provozati. Mi se nismo vozili brodom jer nam se u međuvremenu prispavalo, ali zato smo posetili muzej – sovjetsku podmornicu.

Podmornica S-56 dugačka je 77.8 metara i stara je preko 80 godina, a od 1975. koristi se kao podmornica – muzej. Između podmornice i parka, postavljene su ploče sa imenima žrtava iz Drugog svetskog rata koje zajedno sa podmornicom čine Memorijalni park.

Kada je reč o hrani, u Vladivostoku smo verovatno najbolje (i najčešće) jeli. Hteli smo da se počastimo krabom i to će biti najskuplji obrok na čitavom putovanju, ali to smo i očekivali. Restoran koji smo tim povodom posetili zove se Piatiy Okean i nalazi se uz samu obalu. Posle smo morali na pomfrit jer se od krabe najeli nismo. Ali moderni restorani nisu nas previše zanimali i najsrećniji smo bili u staroj dobroj Stolovaji, gde su nam hranu služile babuške u uniformama, u sovjetskim kantinama poput onih u Irkutsku i Kazanju koje smo ranije posećivali.

Da smo u Vladivostoku ostali nekoliko dana duže, možda bih vam preporučila i neki od mnogobrojnih muzeja o kojima smo čitali, možda i da posetite tvrđavu, možda da se autobusom za dva sata dobacite do Kine ili da brodom pređete do Japana. Možda. Ali imali smo taj jedan dan i iskoristili smo ga najbolje moguće, koliko i kako smo mogli, na mišiće i poslednje atome snage.

Sutradan ujutru ćemo se vozom odvesti do aerodroma. Sve vreme putovaćemo pored mora. A onda ćemo se velikim Aeroflot avionom, kakvim nikada do tada nisam letela, vratiti u Moskvu. Krenućemo u 12h popodne, letećemo devet sati, a u Moskvi ćemo biti u 14h. Toliko je daleko Vladivostok. I toliko je velika Rusija. Tu brojku od 9288 prelazili smo dve nedelje, a onda smo je jednostavno preleteli kao da je ništa.

I da.

Da li ste znali da u celoj Rusiji, cvećare rade 24 sata, sedam dana u nedelji?

Pozdrav,

Majus

*Svi tekstovi sa Transsibirske rute nalaze se na linku.




2 thoughts on “Vladivostok

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *