Zagajička brda, Deliblatska peščara, Ram

Specijalni rezervat prirode  ”Deliblatska peščara” nalazi se na krajnjem  jugoistočnom delu Panonske nizije, u južnom Banatu između Dunava i jugozapadnih padina Karpata. Prostor od oko 35.000 ha jedinstven je prirodni fenomen u Evropi, nastao tokom ledenog doba od peska kojim je vetar zasuo prethodni lesni nanos i zatalasani reljef preoblikovao u izrazito dinski (nadmorske visine između 70 i 197 m), formirajući  najveću oazu peščarsko-stepske vegetacije uz odsustvo površinskih vodotokova. Na ovom prostoru održali su se iskonski peščarski i šumsko-stepski ekosistemi, dok su se u rečnom koritu, na obalama i adama Dunava, razvile vodene, močvarne i šumske zajednice. (Izvor: www.vojvodinašume.rs)

Zagajička brda nalaze se na severoistočnom obodu Deliblatske peščare i prostiru se na 250 hektara. Predstavljaju najviši deo Deliblatske peščare odakle se vide Dunav, Vršačke planine i Karpati. Zagajička brda čine drevne peščane dine, šumovite ili pokrivene stepskom vegetacijom. Na brdima i dalje raste trska koja postoji ovde još od vremena kada su brda bila ostrva u Panonskom moru. Među retkim i zaštićenim vrstama, Zagajička brda su stanište najveće kolonije slepog kučeta u Evropi. (Izvor: Vikipedija)

Vožnja kroz Deliblatsku peščaru

Do Zagajičkih brda došli smo pomoću smernica sa bloga Nestvarna mesta. Nažalost, jedino na internetu se i može doći do svih podataka, jer u našoj zemlji nikada ništa nije obeleženo. Dobro poznajemo Deliblatsku peščaru, ali ovaj deo bliži Kovinu, dok njenu suprotnu stranu okrenutu ka Beloj Crkvi i Vršcu, slabije. Baš tu se kriju Zagajička brda. Ipak, Golubu su ta sela u blizini dobro poznata kao i sam teren, tako da smo se iz Kovina autom zaputili do tamo prolazeći kroz sela Gaj, Šumarak, Dubovac, Vračev Gaj, Crvenu Crkvu, Jasenovo, Stražu, Partu, Zagajice i konačno Šušaru.

Sela kroz koja smo prošli su sređena, sa pokošenim travnjacima. U njima napuštene, prelepe stare švapske kuće vape za renoviranjem i vraćanjem nekadašnjeg sjaja i glamura, ali nažalost, nema ko da im udahne bilo kakav život jer su sela prazna, sa uglavnom starim ljudima, bakama i dekama koje sede ispred svojih kuća na obavezno postavljenoj stolici ili klupi.




Skoro na cilju, malo smo izgubili smer, ali malobrojni meštani iz okolnih sela na koje smo tu i tamo naleteli, nisu znali da nam objasne kako da stignemo. Lako smo zaključili da Zagajička brda možda nisu toliko popularna u ovim krajevima, iako su proglašena za Vojvođansku Toskanu.

Na gorepomenutom blogu, navedene su sve opcije kako stići do brda, u zavisnosti iz kog pravca dolazite i kojim prevoznim sredstvom. Mi smo nakon ulaska u selo Šušara (odmah posle Zagajice, samo nije prikazano na mapi), ubrzo skrenuli levo sa glavnog puta i tim asfaltiranim putem vozili neko vreme dok nismo prešli breg i stigli do tačke odakle s leve strane kreće zemljani put. Ostavili smo automobil u hladu, obuli udobne patike, namazali se faktorom 50, stavili šešire na glave i krenuli ka cilju, gde god on bio.

Nakon prvog kilometra pešačenja, stazom između polja kukuruza, suncokreta i konoplje, ugledali smo u daljini piramidu ka kojoj smo se i zaputili. Lako ćete je uočiti jer se nalazi odmah pored visoke antene – meteorološkog stuba za merenje brzine vetra koji ne možete da ne vidite (druga fotografija ispod). Na toj tački visina iznosi 256 metara i to je ujedno i najviša tačka Zagajičkih brda i Deliblatske peščare.

Bilo nam je lakše sada kada nam je na vidiku, znači da smo na dobrom putu. Predeli kroz koje smo prošli su nestvarno lepi, a žuti suncokreti su nesumnjivo najviše doprineli toj slici. U nekom trenutku sa leve strane pred vama će se pružati ono što ja zovem ravničarski tepisi sa novopostavljenim vetrenjačama u daljini i iza njih ugledaćete obrise Vršačkih planina. Nešto pre četvrtog kilometra, počinju Zagajička brda.

Obrisi Vršačkih planina, vetrenjače na vojvođanskim tepisima i polja suncokreta

Ispod piramide – obeliska napravili smo mali piknik i pauzu za doručak i predah. U to vreme, senka piramide pružila nam je hlad i zaklon od sunca, pirkao je vetrić i osim njega, moglo je da se čuje samo šuškanje trske i trave, ptice i insekti, a svuda oko nas uzdizala su se brda. Složili smo se da ovde treba doći minimum četiri puta godišnje i biti svedok promenama koje godišnja doba nose sa sobom. Tako da na jesen, evo nas ponovo ovde, ali sledeći put dolazimo biciklama sa Čardaka, sportsko-rekreativnog centra na suprotnoj strani peščare.

Ukoliko želite dalje u pešačku turu, put od piramide možete nastaviti napred stazom kroz šumu Dumača odakle izlazite na visoravan iznad sela Grebenac. Budući da smo ostavili automobil u blizini Šušare, morali smo istim putem nazad, po najvećoj vrućini.




Nastavili smo put do Banatske Palanke, poznate i kao Stara Palanka. Da ne znate da se ovo mesto nalazi na obali Dunava, verovali biste da ste došli na neko veliko jezero, toliko je reka ovde široka. Stara Palanka je smeštena na ušću Nere u Dunav i na obali se nalazi nekoliko restorana. Na svaka tri sata, od 7:30 do 19:30h, skela vozi odavde do Ram tvrđave na suprotnoj strani, 25 km od Požarevca i 15 km od Velikog Gradišta. Ne zna se tačno kada je tvrđava nastala, ali najstariji zapis o njoj datira iz 12. veka. Turci su kasnije u 15. i 16. veku ojačali postojeće utvrđenje i prilagodili svojim potrebama, a potreba je bila odbraniti se od Ugara na granici između Smedereva i Golupca.

Preko puta ovog ostrva vidi se Ramska tvrđava

Nažalost, nismo dočekali skeledžiju, tako da ćemo do tvrđave neki drugi put. Imali smo vremena toliko da pojedemo riblju čorbu u jednom od restorana na obali.

Ovom tekstu ću priložiti i nekoliko fotografija sa jedne od ranijih pešačkih tura po Deliblatskoj peščari koje smo organizovali sa gorepomenutog Čardaka. Postoji nekoliko staza, svaka je jasno obeležena i nijedna nije naporna i zahtevna. Savetujem da detalje u vezi sa pešačkim rutama potražite na ovom linku.




Nadam se da vam se dopao predlog za sledeći vikend – beg iz grada i da ćete nekada organizovati i izlet do Deliblatske peščare, ukoliko još uvek niste. Ja sam ove godine dala prednost putovanjima po Srbiji i svaki put se iznenadim onim što postoji kod nas, a tako sam malo videla.

Šaljite predloge i preporuke iz vaših krajeva.

Pozdrav do sledećeg izleta,

Majus

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *