Planinarska žalopojka u okolini Gornjeg Milanovca

Planinarenje za nauk

Kada sam prošle godine otišla na planinarenje do Kablarsko – Ovčarske klisure, naučila sam da se u grubinkama ne može planinariti. Kada sam se ove godine učlanila u planinarsko društvo, poslušala sam savet iskusnijih i otišla prvo na laganu pešačku turu, toliko laganu da je nisam ni osetila – po Sremu. Zatim sam kupila planinarsku opremu i bila spremna na više vrhove, međutim, izleti su mi izmicali. Jedan je bio otkazan, a na drugi nisam otišla svojom greškom. Tada sam naučila da veče pred odlazak na planinarenje treba ranije otići na spavanje, a ne na koncert Lidije Lanč i posle bolovati nekoliko dana. Do treće prilike za odlazak na planinu, leto je stiglo munjevitom brzinom, ali svejedno, nisam htela da me to spreči. I tako sam juče, 15. juna 2019. godine, po pakleno vrućem danu otišla na planinarenje. Naučila sam da to neću ponoviti i da ću vrele dane iskoristiti pametnije, a svoju planinarsku karijeru razvijaću u povoljnijim vremenskim prilikama.

Išli smo u Gornji Milanovac, a potom preko Brđana, peli se do vrha Ilijak na 510 metara nadmorske visine odakle se pruža pogled na Ovčar, Kablar, Jelicu i ostale planine. Kroz usputna sela spuštali smo se do Lovačkog doma Jasika, a onda do naselja Savinac gde smo napravili prvu dužu pauzu i gde se pešačenje od oko 15 km završilo. U planu je bilo i brdo Ruda Glavica, ali zbog velike vrućine, izbegli smo ga srećom, jer je vodič video da je đavo odneo šalu. Tura je završena obilaskom spomen kompleksa ,,Takovski grm’’ na kom je održan Drugi srpski ustanak i ponovnim odlaskom u Gornji Milanovac.

Sama ruta nije naporna, ali u tim vremenskim uslovima, bilo je stvarno jezivo. Ja nisam u svom životu doživela toliki fizički napor i definitivno to sebi neću nikada više prirediti. Inače ne volim leto i jako teško podnosim vrućinu. Ruta je podrazumevala stazu i uspone kroz šumu koja je bila vlažna, zatim izbijanja na čistinu gde nema nijednog stabla ispod kog bismo mogli da se sakrijemo od nemilosrdnog sunca koje peče kožu i deo puta kroz usputna sela, asfaltom bez hladovine . Znojila sam se konstantno i ono što mi je bio utisak dana je to da su mi se čak i kapci znojili sa kojih mi je curelo direktno u oči. To nikada nisam doživela. Sa svakim pređenim korakom u sebi sam psovala i pitala se zašto mi je ovo trebalo, razmišljala sam sve vreme o tuširanju i krevetu koji su mi tog dana izgledali daleko nekoliko svetlosnih godina. Ipak, nisam se nijednom požalila jer bi to bilo neumesno: sa 35 godina, Ljubica i ja bile smo najmlađe u grupi. Većina je imala preko 60, pa i 70 godina, tako da smo se znojile, hodale i ćutale.

Na jučerašnjoj golgoti naučila sam još nekoliko stvari:

  • Ne veruj nikada vodiču kada ti kaže da do sledeće tačke imamo još petnaestak minuta. Iako to radi iz najbolje namere, iz jasno psiholoških razloga, ipak na to dodaj još 15 minuta, najmanje.
  • Ne veruj mu ni kada kaže da su naredni usponi upola lakši od onih prethodnih. Ako si planinar početnik, njegovo – nije naporno znači da će ti duša na nos izlaziti.
  • Uvek idi iza vodiča. Jer kada on stane da sačeka sve planinare, staneš i ti. To znači da ćeš se sve vreme odmarati dok ne stigne i poslednji planinar. Ako si među poslednjima, imaćeš samo 5 minuta odmora.
  • Ako planinariš po tako toplom danu, osim što sigurno znaš da treba da poneseš dosta vode, obavezno ponesi kremu za sunčanje (da ne bi izgoreo kao ja), obavezno ponesi više od jedne presvlake (ja sam ponela samo jednu dodatnu majicu i nije mi bila dovoljna) i obavezno ponesi kačket za glavu.

Ali, dok danas ležim u hladovini svoga doma, okupana, naspavana i srećna što je to iza mene, mogu da kažem da su planine predivne. Svi predeli kojima smo prolazili bili su veoma lepi i žao mi je što nemam više fotografija da vam dočaram atmosferu, jer mi nije bilo do života, a kamoli do fotografisanja. I ono što mi je uvek najvažnije, nismo naišli ni na jedan papirić. Sve je bilo čisto i ne samo u visokim predelima, nego i sela i gradovi kroz koje smo prolazili bili su pod konac. Trava pokošena, čiste ulice, a svako dvorište puno raznoraznog cveća.




Gornji Milanovac

Gornji Milanovac bio je prijatno iznenađenje. Nikada nisam ranije bila u ovom kraju. Lep grad, isto sređen, sa podjednako lepim kućama i dvorištima punih cveća. Svratili smo dva puta, ujutru dok smo u restoranu Zelengora pravili pauzu za kafu i kasno popodne kada smo na isto mesto došli na ručak – teleću čorbu i gulaš sa salatom, na takozvani komplet obrok koji je koštao 600 dinara. Ljubica i ja imale smo vremena da se veoma kratko promuvamo po centru grada. Dopalo mi se što glavna zgrada na Trgu Kneza Mihaila predstavlja kulturni centar. Radi se o zgradi Okružnog načelstva, poznatoj kao Stari sud. Sagrađena je 1854. godine i predstavlja najstariju zgradu suda u Srbiji. U njoj se početkom Prvog svetskog rata nalazio štab generala Živojina Mišića čija se bista nalazi na ulazu u zgradu, kasnije je služila kao zatvor, a danas su u njoj smešteni Biblioteka, Kulturni centar i Moderna galerija.

Sudski dom, u pozadini je hotel Šumadija

Gornji Milanovac predstavlja najmlađi grad u Srbiji, a po nalogu Miloša Obrenovića, izgradio ga je bečki inženjer zbog čega su sve ulice pod uglom od 90 stepeni.




U Gornjem Milanovcu održava se Međunarodno bijenale umetnosti minijature koje predstavlja najveću manifestaciju umetnosti malog formata u svetu. Jedini uslov učestvovanja jeste da se umetničko delo smesti u kocku maksimalnih dimenzija 10×10 cm i da je staro dve godine u odnosu na godinu održavanja bijenala.

U naselju Savinac koje smo tog dana posetili, na stogodišnjicu smrti Mine Karadžić, 1994. godine osnovana je Likovna kolonija ,,Mina Vukomanović Karadžić’’. Srpska slikarka i ćerka Vuka Karadžića sahranjena je u crkvi ,,Sveti Sava’’ u Savincu.

Osnovni cilj Kolonije je stvaranje umetničkih dela, dalji razvoj kulture i umetnosti u sredini koja ima prebogatu istorijsku prošlost i značajnu kulturno-umetničku tradiciju, zatim afirmacija imena i slikarskog dela Mine Vukomanović Karadžić kojoj je Kolonija posvećena, rudničko-takovskog kraja, spomeničkog prostora u Takovu, negovanje istorijskih i kulturnih vrednosti kraja u kome se Kolonija održava, i na kraju, stvaranje fonda umetničkih dela i stalne postavke Kolonije. (preuzeto sa sajta Kulturnog centra Gornji Milanovac).

Crkva u Savincu u kojoj je sahranjena Mina Karadžić

Na trgu i u okolini smeštena je Crkva Svete Trojice, Gimnazija ,,Takovski ustanak’’, u samom centru nalazi se i renovirani hotel ,,Šumadija’’ u koji je Ljubicina mama dolazila na novogodišnje proslave pre više od 30 godina, a u neposrednoj blizini smeštena su i dva parka, Spomen-park Brdo mira i Veliki park. Ukoliko ste do sada samo imali priliku da prođete pored grada, sigurno ste sa puta mogli da vidite Norvešku kuću, tj. Kuću srpsko-norveškog prijateljstva. Naime, za vreme Drugog svetskog rata, u 13 logora u Norveškoj, smešteno je oko 4000 Jugoslovena od kojih je oko 40 bilo Srba iz Gornjeg Milanovca i okoline. Uz pomoć Norvežana koji su im doturali hranu i lekove, mnogi su uspeli da pobegnu. Tako je nastalo Društvo jugoslovensko-norveškog prijateljstva koje je osnovano u Nišu 1969. godine, a po ideji aktivista društva koje su činili preživeli logoraši i Norvežani koji su im pomagali, 1987. godine izgrađena je ova neobična kuća. U njoj se danas nalaze restoran i muzejska postavka sa predmetima iz logora.

Spomen kompleks Takovo

Ovo je samo ukratko, koliko sam uspela usput da vidim i pročitam, a ako ste iz ovih krajeva, dodajte i vi po koju informaciju o tome šta se još može posetiti u Gornjem Milanovcu i okolini.

Napuštam vas do sledećeg putopisa, a sada idem da namažem vrat i ruke kiselim mlekom.

Pozdrav,

Majus

4 thoughts on “Planinarska žalopojka u okolini Gornjeg Milanovca

  1. Svjetski putnik Reply

    Ovo me tako podsjeća na moj odlazak u Gizu u avgustu, kada sam krenuo bez naočara, kačketa, sa jednom rezervnom majicom i jednom flašom vode. A Boga mi, nisam se puno bolje proveo ni u Cirihu ovog mjeseca kada sam obilazio grad na 36 stepeni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *