Vojvođanski blejaži i pejzaži (I deo)

Dunav kod Kovina

Kao i svaki Srbalj oko Uskrsa i 1. maja, i ja sam spojila praznike i radovala se odmoru. Plan je bio da isključim internet, uzmem knjigu u ruke, spavam i spajam se sa prirodom, ali kako je prvih šest dana samo padala kiša, od prirode nije bilo ništa, a od dobovanja kiše u ritmu tam tama kroz dan i noć, uglavnom sam spavala.




Onda smo 1. maja poranili i po onom sivom vremenu, Golub, Duca i ja zapucali biciklama iz Kovina do Dubovca, sela na oko 30 km od Kovina. Vozili smo regularnim putem, napravili po kratku pauzu u selima Gaj i Šumarak, a onda uz Deliblatsku peščaru vozili se sve do Dubovca, do prijatelja čija je kuća na samom kraju sela, tik uz Dunav.

I onda kako to već ide za 1. maj, peklo se meso na roštilju, pilo se pivo, jeo se mladi luk i vrući ’leba, sedelo se uz vatru, a kada je kiša ponovo počela da pada, stisli smo se svi uz stari šporet smederevac i grejali se oko stola uz rakiju. U svom dvorištu, Srđan ima nekoliko bungalova koje izdaje biciklistima kojima je posle duge vožnje kroz Evropu i Srbiju i više nego potreban odmor, budući da tuda prolazi poznata biciklistička staza Eurovelo 6. Banatomia, tako je nazvao svoju ugostiteljsku priču, a i vi možete postati deo nje iako niste biciklista i samo želite da pobegnete iz grada u ravnicu, nadomak Dunava.

Banatomia u Dubovcu kod Kovina

Kiša je stala i trebalo je krenuti nazad i stići pre mraka. Verovatno bi sve bilo po planu da ova dvojica nisu insistirali da se ide nasipom uz Dunav što je svakako fenomenalna ideja ukoliko prethodna tri sata i prethodnih šest dana nije padala kiša. Umesto dva sata koliko bi nam inače trebalo, putovali smo šest. Avantura ravna ludilu, voziti bicikl po živom blatu. Imala sam osećaj da će mi butine eksplodirati od bola i da ću u teškim mukama iskrvariti na smrt, toliko su me bolele noge. Ali predeli koji su se pružali pred nama bili su prelepi.

Momci su izabrali donju stranu nasipa, jer je navodno bilo manje blata

Sa desne strane pratile su nas zelene šume, pred nama je bio ravan (i blatnjav put), ali ta staza je inače po suvom zaista dobra za vožnju bicikla, dok je deo između nasipa i šume prekriven travom. Sa leve strane je Dunav, širok, lep i opasan, njegovi kubici, drveće koje raste iz njega, ptice, nutrije i ostale životinje. I celom njegovom dužinom prostiru se tone plastike koja pliva uz obalu i koju nikada niko neće pokupiti, dolaziće nova plastika koju uporno bacamo u reke jer smo užasni i nadam se da ćemo se jednog dana svi podaviti u svom đubretu. Tako smo se satima vozili gledajući u nešto prelepo i nešto potpuno poražavajuće dok se oko nas čuo samo cvrkut ptica, šum vetra kroz krošnje, a nebo menjalo svoje boje do samog zalaska sunca koji smo pokušavali da zabeležimo na svojim telefonima za uspomenu i dugo sećanje.

Dunav

Novi Bečej i okolina

Sledećeg dana zaputili smo se u Novi Bečej. Ovde ću se odmah zahvaliti Ireni na njenom tekstu koji me je inspirisao da napravimo sličnu turu, jer sam kod nje saznala za mesta za koja nisam ranije znala da postoje u našoj zemlji. Baš tih dana, ta tri dana koja ćemo provesti na proputovanju po Vojvodini, kiša nas je zaobišla osim možda jednom u kasnim večernjim satima, tako da smo uspeli da iskoristimo ostatak odmora kako smo i želeli.




Stigli smo u Novi Bečej, u hotelu Tiski cvet ostavili svoje stvari i otišli da nađemo crkvu Araču, usred njive u blizini grada. Do nje se stiže zemljanim putem kroz nepregledne ravnice, upisana je u google maps, tako da ćete je lako naći, a i vidi se sa puta. Crkva, tj. ono što je ostalo od nje je prelepa. Radi se o srednjovekovnoj romaničkoj crkvi od crvene cigle. Nastala je oko 1230. godine i od tada je nekoliko puta uništavana i obnavljana. Kralj Žigmund je crkvu poklonio Despotu Stefanu Lazareviću, da bi kasnije pripadala Đurđu Brankoviću koji je u svom posedu već imao Smederevsku tvrđavu i tvrđavu Kupinik koju smo nedavno posetili u selu Kupinovo. Konačno, crkva je uništena 1551. godine od strane Turaka i od tada se nije obnavljala, a od 1948. godine njeni ostaci stavljeni su pod zaštitu kao kulturno dobro. Baš takva kakva je sada, dopala mi se, pogotovo što se nalazi usred njiva u ravnici. Šteta je što za nju malo ko zna (i sama sam je tek nedavno otkrila), pa se nadam da ću vas ovim putopisom motivisati da je posetite.

Arača

Specijalni rezervat prirode Slano kopovo je sledeće što tog dana obilazimo. Reč je o slanom jezeru koje sa prvim toplim danima u aprilu skroz presuši, a onda s jeseni i kada su velike kiše, ponovo nastaje jezero, i to slano, jedinstveno jer je jedno od poslednjih očuvanih slanih močvara u Srbiji. Zbog svoje važnosti, od 2000. godine upisano je na Ramsarsku listu za očuvanje i održivo korišćenje močvarnih površina. Još jedno mesto u našoj zemlji za koje nisam znala da uopšte postoji i izgleda neverovatno lepo, a hodati po tom osušenom i mekanom tlu jezera je veoma prijatno. Ipak doći do njega nije lako, jer se sa puta ne vidi, a ravnice često mogu da vam stvore iluziju i fatamorganu. Postoji jedan znak koji ukazuje da se radi o rezervatu, pa smo nakon skretanja sa glavnog puta opet završili usred nedođije, a onda i ostavili automobil nasred tog prostranstva i po osećaju išli napred dok ga konačno nismo ugledali. Ja ne umem da objasnim lepotu ovog predela, fotografije neka to dočaraju. Kasnije smo u hotelu saznali da iza jezera postoji i Lovački dom sa restoranom, pa to prepuštam vama da otkrijete.

Slano jezero Veliko Kopovo

Novi Bečej je mala i lepa vojvođanska varoš. Odmah uz naš hotel nalaze se Tisa i kej koji je besprekorno čist i sređen, sa oslikanim kantama za đubre, zasađenim cvećem i sa nekoliko spomenika posvećenim žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu. Na reci nema splavova da naruže izgled reke, već samo po koji čamac, brodić i jedan ili dva restorana na obali. Večerali smo u jednom od njih, zove se ,,Čarda 11 plavih”. Zalazak sunca je jedan od najlepših kojima sam prisustvovala, a kada je sunce zašlo i noć pala, pojavile su se te neverovatne boje iznad vode. Na ostrvcetu preko puta neko društvance je kampovalo, a sa zvučnika dopirali su zvuci Elvisa Prislija i Čaka Berija.

NovobeČejske fasade
Iluzije slobode Srpske napredne stranke. Novi Bečej zna zašto.

Novi Bečej i reka Tisa poznati su po fenomenu Cvetanja Tise koje se odvija svakog juna i traje dva dana, a radi se prirodnom fenomenu koji se odigrava samo ovde i u Kini. Naime, vrsta insekta koja se na latinskom zove Palingenia longicauda, ili Tiski cvet kako je dobio naziv kod nas, nakon tri godine svog života u mulju izlazi na površinu vode, iz larve pretvara se u pelepe leptire, zatim obavlja proces razmnožavanja nakon čega mužjaci odmah umiru, a ženke čim polože jaja. Ta jajašca nastavljaju svoj trogodišnji život larve na dnu reke, sve dok ne dođe red na njih da ponove ovaj ciklus. U ta dva junska dana, dok na površini reke hiljade i hiljade insekata obavlja svoju poslednju funkciju, na obali se održava festival Cvetanja Tise i tada se okupe svi meštani i oni koji na vreme čuju da je cvetanje počelo, pa dođu u Novi Bečej da vide taj fenomen. A taj datum se bliži.

Zalazak na Tisi (bez filtera)

I ako se zadesite u Novom Bečeju baš u to vreme, prošetajte još malo po varoši i obratite pažnju na fasade prelepih vojvođanskih kuća. One oronule će vam jednako izmamiti uzdahe kao i ove u boljem stanju.




Crna Ćuprija i Bačka tvrđava

Nakon skromnog doručka u bašti hotela Tiski cvet, zaputili smo se put Žablja. Tražili smo Memorijalni spomenik Crna Ćuprija i nakon sat vremena vožnje kroz sela i ravnice, stigli smo do Golf terena u čijem se središtu nalazi ovaj impozantan spomenik. Reč je o tri ljudske figure visine devet metara koje podsećaju na one u Novom Sadu, preko puta Petrovaradinske tvrđave. Na tom mestu, na desetak kilometara od Žablja, 1942. godine, u okviru Novosadske racije, mađarski fašisti streljali su Srbe i Jevreje iz ovih krajeva. Jugoslovenski vajar Jovan Soldatović, 1962. godine izvajao je ove tri figure koje su od 1991. godine proglašene za Spomenik kulture od velikog značaja.

Memorijalni kompleks Crna Ćuprija

Shvativši da do Bačke tvrđave put vodi kroz stari dobri Novi Sad, radovala sam se da ga posetimo ponovo, makar na kratko. Nakon petominutne šetnje, sreli smo toliko starih prijatelja i poznanika, da se odlazak u kafanu prirodno nametnuo. Da li treba da pišem o tome koliko volim Novi Sad i koliko ga osećam kao svoju drugu, treću kuću? Nema potrebe.

Nastavljamo dalje. Prolazimo kroz vojvođanska sela. Sve je zeleno i ravno. Kuće su sve lepše i napuštenije. Sve je mrtvo i obojeno prolećem. Sa svakim pređenim metrom, sve sam veća Vojvođanka. Topao je i sunčan dan, otvorili smo sve prozore u automobilu kroz koji juri vetar. Vojvođanski. Strašila na njivama, pa na to sam skroz zaboravila.

Oj ravnico

Prolazimo kroz Bač i evo nas, stižemo do Bačke tvrđave. Preko puta tvrđave posađene su niske vojvođanske kuće u kojima se odvija miran i lenji život. Sigurna sam da meštani ne gledaju na tvrđavu na isti način na koji je mi gledamo u tom trenutku.

Pogled na krovove Bača, sa tvrđave

A evo nekoliko osnovnih informacija o Baču i Bačkoj tvrđavi, sa nekoliko godina, znam da to obožavate.

Bačka tvrđava

Prvi tragovi o Baču potiču iz perioda Justinijana Prvog kada car spominje Bač u svom pismu 535. godine. 873. godine Bač je bio avarsko utvrđenje, a za vreme vladavine Arpadovića, predstavljao je kraljevski grad i sedište biskupije. 1241. godine razorili su ga Mongoli. Tvrđavu, najstariju u Vojvodini podigao je ugarski kralj Robert Anžujski, između 1338. i 1342. godine. Podignuta je na manjem ostrvu nastalom od meandra reke Mostonge i spada u takozvane ,,vodene gradove’’ jer je sa svih strana bila opkoljena rekom, a prilazilo joj se pokretnim mostovima. U periodu nakon Mohačke bitke 1529. godine, grad i tvrđavu osvajaju Turci. Iz tog perioda potiču prvi opisi Bačke tvrđave Evlije Ćelebije. Nakon Rakocijeve bune (1702-1704), tvrđava biva spaljena, razrušena i napuštena. Tek 1992. godine delimično je rekonstruirana i otvorena za posetioce. Ulaz je besplatan.

Produžićemo dalje na sever, a putopis o nastavku očekujte uskoro.

Pozdrav,
Majus

 

 

6 thoughts on “Vojvođanski blejaži i pejzaži (I deo)

  1. Љ. Reply

    Obavezno ću da isplaniram turu kao ti i Irena! 😍 Posebno se radujem da vidim Crnu Ćupriju! 🖤

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *