Vikend u Holandiji

Od kuće do beogradskog aerodroma, dok je vozač pokušavao da izbegne gužvu, po ko zna koji put, posmatrala sam kroz prozor predeo kojim prolazim: Surčin, kuće-zamkove pokraj puta, kafane, drečave nalepnice i reklame iznad objekata i neverovatnu količinu đubreta. Onda sam razmišljala kako je ovo prizor koji svako ko prvi put dođe u Beograd vidi i bilo me je sramota. Ne znam zašto mi je baš on pao na pamet, ali u tom trenutku pomislila sam na Kejva i videla ga kako sedi u nekom crnom vozilu, na zadnjem sedištu, zamišljen sa rukom ispod brade i gleda u sve to.




Na aerodromu, u redu za očitavanje karata pred sam ulazak u avion doživljavam još jedan transfer blama. Naše prelepe žene sa besprekornim ajlajnerom na očima i crvenim ružom na usnama pokušavaju da naprave kakav takav red i propuste putnike sa prioritetnim kartama, ali naš narod je nesnosan i svi se guraju, pa onda one urlaju i sve se pretvara u cirkus.

Ajndhoven

Stižem u Ajndhoven. Pokušavam da kupim kartu u autobusu i onda se setim – u Holandiji se s v e plaća karticom, a ja kod sebe imam samo keš. Čujem naš jezik na stanici i posle par rečenica, gospođa vadi iz novčanika svoju karticu, daje mi, insistira da ne uzme novac i želi mi sve najlepše. Kaže, sigurno imaš za vožnju do grada. Beskrajno sam joj zahvalna.

Skulptura Flying Pins

Ajndhoven je mali grad. Do polaska autobusa za Roterdam imam nekoliko sati. Dovoljno da obiđem širi centar grada i u dva navrata objasnim strancima kako da stignu do železničke stanice. A grad sija. Ne od prednovogodišnje rasvete koja je U to vreme U septembru U Beogradu U punom sjaju, već od sunca koje ga je obasjalo baš u vreme mog dolaska, od sređenih ulica i sređenih života koji se vidi na licima stanovnika ovog grada. Od holandskih kuća i svedeno ukrašenih prozora u koje iznenađeno gledam kao da prvi put dolazim u Holandiju.

Došla sam iz čemera u sklad.

Ajndhoven je najstariji grad u Holandiji i peti po veličini. U suštini, ovde se ništa posebno nije dešavalo sve do 1891. godine kada su dva brata Anton i Gerard osnovali fabriku sijalica ,,Phillips’’. Tada je grad živnuo i broj stanovnika se znatno povećao. Kasnije je usledio Drugi svetski rat i poput ostalih holandskih gradova, i ovaj je žestoko bombardovan, a njegova obnova je podrazumevala arhitekturu budućnosti, zbog čega je Ajndhoven sada moderan grad. Osim fabrike sijalica, ovde je osnovana fabrika kamiona DAF, a grad je poznat i po fudbalskom klubu PSV Ajndhoven.

Autobuska, odnosno železnička stanica je veoma blizu užeg i šireg centra do kog stižete pešice, a koje možete jako brzo obići. U nekoliko ulica smešteni su glavni trg, najviša zgrada De Admirant, svetleći toranj u okviru zgrade Witte Dame u kome je Filips isprobavao sijalice i crkva Svete Katarine sa dva tornja. Ako imate više od nekoliko sati u Ajndhovenu, ne propustite da posetite muzej na vodi Van Abbemuseum sa delima Pikasa, Šagala, Mondrijanija i Marine Abramović, a popularan je i DAF muzej sa izloženim vozilima iz doba kada je fabrika osnovana, dok mnogi od njih nikada nisu otišli u masovnu proizvodnju.

Roterdam

Nakon ovog kratkog izleta, zaputih se u Roterdam. Bila sam uzbuđena što ću se kroz dva sata naći na glavnoj stanici sa Golubom koji je u Holandiji već nekoliko dana i Ivankom, drugaricom iz Brisela. Vožnja kroz Holandiju, nakon nekoliko godina, izgledala je kao prvi put i u sebi sam ponavljala da je ovo najsavršenija zemlja koju sam obišla. Videla sam svog tatu koji nikada nije bio u Holandiji i ne bi verovao svojim očima da ovoliko sređena zemlja može da bude. Puštam duge uzdahe za tim konjima, kravama, ovcama na zelenim pašnjacima, za guskama i patkama u vodama i kanalima, za usputnim kućama, zelenim ravnicama i šumama.




Tih dana je u Holandiji posebno sijalo sunce i nije pala ni kap kiše. Pre nekoliko godina kada sam sa Golubom prvi put posetila Roterdam, bilo je toliko grozno vreme da se pola grada nije videlo od sive i teške magle, a sada je sve bilo toliko sunčano i svetlo i predivno. Nisam ni znala da sam rezervisala hostel u najlepšoj ulici u Roterdamu, u onoj gde nas je Tomica prošli put vodio na piće, a u međuvremenu je odmah pored tog lokala otvoren hostel. Savršeno. Tri meseca ranije, u Berlinu, nakon 24 sata besomučnog hodanja i partijanja, zadobila sam teške povrede stopala koje su se kasnije toliko zakomplikovale da sam na kraju tog dana u Roterdamu bukvalno hramala.

Ivanka, Golub i ja našli smo se na Centralnoj stanici, trčeći jedni drugima u susret i zagrljaj kao na filmu. Sada više nisam ni sigurna da li se to zaista desilo ili sam umislila, ali činjenica je da se sa Ivankom nismo dugo videli.

                                                                ,,Na krovu centralne stanice instalirano je ukupno 130.000 solarnih ćelija koje pokrivaju čak 10.000m2 ukupne površine krova koja iznosi 28.000m2. Ovo je jedna od najvećih krovnih solarnih elektrana u Evropi. Solarne ćelije su smeštene na delove krova sa najvećom insolacijom, a vodilo se računa i o položaju okolnih solitera koji bi mogli da umanje količinu sunčeve energije. Zbog ove solarne instalacije smanjila se ukupna količina ugljen dioksida na stanici za 8%, a očekuje se da će krovna elektrana proizvoditi 320MW električne energije godišnje.’’

Tog dana je u Roterdamu trebalo da se održi svirka jednog benda iz Kovina pod nazivom Kanta robot, jer u Holandiji živi veliki broj Kovinaca, a veliki broj Kovinaca živi svuda po Evropi i svetu i taj događaj je trebalo da okupi sve te ljude sa različitih strana koje vezuje isto mesto odakle su pustili korene. Međutim, svirka nije održana, ali su ljudi ipak došli. I to je bila jedna noć za pamćenje.

Ja sam svoju bol u cipelama i neopisivo uzbuđenje što ću posle mnogo vremena ili po prvi put videti ljude o kojima sam toliko slušala, zalivati vinom, što će rezultirati pojačanim emocijama koje neću ni od koga skrivati i na glas ih izgovarati. Sutradan ću se pola dana kajati, a onda se samoubeđivati da je sve bilo ok.

Panorama

Sve u svemu, žurka je uspela. U 7h ujutru, mali Japanac u našoj hostelskoj sobi nogom je gnječio praznu plastičnu flašu od čijeg zvuka me je bolelo celo telo. Nakon čekauta, samo su nas dva koraka delila od mesta gde ćemo doručkovati – hostel ima prelepu baštu ispred, u najlepšoj ulici u gradu: Witte de Withstraat. Dok je Amerikanka sa zimskom crnom kapom na glavi i u pocepanim hulahopkama iza nas čitala poeziju svom dečku jer je tako kul, mi smo prevrtale očima, smejale se i u okrnjenu celinu spajale segmente prethodne noći. Mamurluk je divan u Roterdamu! Ma predivan! I ovaj doručak je preukusan i ovaj dan tako sunčan i toliko obećava. Pa čak je i muzej na samo 250 metara od naše trenutne lokacije.

Witte de Withstraat

Boijmans van Beuningen muzej. Ko iole voli umetnost, neće zažaliti ako potroši 20 evra na ulaznicu, za dela čiji su tvorci Pikaso, Van Gog, Boš, Brojgel, Mone, Dali, Rene Magrit i mnogi drugi. Ja sam se ovde prvi put srela sa radovima Baskijata i Kita Heringa koje ranije nigde nisam videla.

U ovom muzeju čak i garderober ostavlja utisak na posetioca zbog neobičanog mehanizma koji omogućava da vaša jakna visi čak sa plafona, umesto da dosadno čeka u zatvorenoj kutiji.

Kasnije nam se pridružuje Golub. Prelazili smo mostove i posmatrali grad sa obe strane vode. Fotografisali, smejali se, opet prepričavali događaje od prethodne noći, ležali na klupi i sunčali se. Sedimo na klupi na trgu ispred pijace. Iza nas su tezge sa sirom i cvećem. Fotografišemo se ispred kubastih kuća.

                                                                     Roterdam je dobio status grada 1340. godine. Danas ima više od milion stanovnika i predstavlja drugi po veličini grad u Holandiji sa  najvećom lukom u Evropi i trećom u svetu. Nalazi se na ušću Meze i Rajne u Severno more i celom njegovom površinom leži ispod novoa mora, sa najnižom naseljenom tačkom koja se nalazi na -6.67m. 14. maja 1940. godine, Roterdam je skoro potpuno uništen, a od građevina koje svedoče periodu pre bombardovanja, ostala je protestanska crkva iz 1525. godine, u centru grada – Grote of Sint-Laurenskerk, Bela kuća – spomenik kulture na obali mora, sagrađena 1898. godine u stilu secesije, Gradska kuća u kojoj je sada opština, nekoliko ulica u centru i naselje Delfshaven.




                                                                Erazmov most podseća na labuda, što je ujedno i njegov drugi naziv. Kada je loše vreme i pada kiša, oblaci se toliko spuste da se vrh mosta ne vidi, kao ni oblakoderi sa druge strane grada. Na tom parčetu ostrva smeštene su visoke zgrade od kojih se ističe kompleks poznat kao De Rotterdam, na površini od 160 000 m2, sa 149m i 44 spratova, zatim Nederlands Fotomuseum, muzej koji čuva 4 miliona negativa najpoznatijih holandskih fotografa i hotel New York koji je sačuvao svoj stari izgled iz kog su emigranti iz Evrope, u periodu od 1880. do 1925. odlazili brodovima u New York.

Erazmov most

                                                                Kubuswoningen predstavljaju kockaste kuće koje se pod uglom od 45C oslanjaju na jedan noseći stub. Prvobitna ideja je bila da se u Roterdamu napravi ovakvo selo u kome će se odvijati socijalni život i gde će svaka ovakva kuća predstavljati apstraktno drvo koje će činiti šumu. U ovakvom nizu postoje 32 kuće, a mi za 3e obilazimo Kijk Kubus, koja je otvorena za javnost, na adresi Overblaak 70.

Kubuswoningen

                                                                Markthal se nalazi preko puta kubastih kuća, zauzima površinu od 312 000 m2 i u obliku je tunela. U njenom unutrašnjem delu se nalazi pijaca sa velikim brojem tezgi i štandova sa hranom, a na plafonu su prikazane 3d fotografije cveća, ribe, insekata, voća, povrća i morskih proizvoda. U spoljašnjem delu ove ineteresantne građevine, nalazi se 228 stanova koji gledaju na unutrašnjost pijace, a spolja na grad.

Markthal

Rastajemo se tamo gde smo se prethodnog dana sreli. Pravimo krug prijateljstva i Ivanka odlazi nazad u svoj život, a mi čekamo sledeći dan da se vratimo u naš.

Jer žurka je završena.

2 thoughts on “Vikend u Holandiji

  1. Violeta Reply

    Lepo napisano! Nista neocekivano, sve uvek dobro napises, ali nista ne fali da se pohvali po ko zna koji put!
    Pzd

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *