Malta

Pre odlaska na Maltu, pokušavala sam da čitam tekstove regionalnih putopisaca, ali bih već posle treće rečenice odustajala, jer mi ništa nije bilo jasno. Nisam mogla da stvorim sliku o razmerama na Malti, gde se jedno završava a drugo počinje i bilo mi je naporno da se pripremim za to putovanje. Na kraju sam izdvojila nekoliko znamenitosti ovog ostrva i ostavila da se vidim sa Ljubanom i sa njim dogovorim rutu. On je na Maltu stigao iz Berlina, Rada iz Pariza, a ja iz Beograda. Bila sam i više nego zadovoljna što smo na ovo ostrvo došli van sezone, u januaru i na taj način izbegli gužve, pregršt turista i ludilo morske groznice. Četiri dana bila su sasvim dovoljna za aktivno obilaženje koje smo smestili u dva dana, dok su druga dva bila posvećena onom tehničkom delu putovanja koji podrazumeva letenje, aerodrome, smeštaj i druge nezanimljivosti.

E sad, kako u stvari izgleda Malta. Zamislite ulicu u Beogradu: 27. marta – Džordža Vašingtona – Cara Dušana. To je sve jedna ista ulica, ali nosi tri naziva. Na Malti, to bi otprilike bila tri različita mesta. Ili zamislite da se nalazite na Savskom keju i čamcem idete do Ade. U slučaju Malte, Savski kej bi bio Valeta – glavni grad, a Ada Ciganlija bi bila Sliema – ili Šljeema kako smo je mi zvali, a to je skroz drugi grad. I ako sam dobro razumela, u toj Šljemi živi najviše naših ljudi, a noćni provod je zagarantovan, tako kažu. Znači, na Malti nema jasnih granica između dva mesta ili bar meni nisu bile jasne.

Sliema, pogled iz Valete

Većina ljudi koji su je posetili pre nas, reklo nam je da Malta nije jeftina. E sad, da li zato što smo išli van sezone, delili troškove na tri dela ili nešto treće, nismo mnogo potrošili, uprkos činjenici da smo se hranili isključivo po restoranima i iznajmljenim autobomilom se vozikali po ostrvu. Takođe, znali smo da na Malti ima dosta ljudi iz bivše Juge, ali ne i da nas baš toliko ima. U svaki restoran, kafić, prodavnicu u koju smo ušli, radili su naši, a srpski se neretko mogao čuti na ulici: ,,Hej, ćao Ljiljo, gde si?’’ ,,Evo, idem na posao’’, a onda bi Ljilja posle dva koraka ponovo srela nekog i verovatno zakasnila na posao dok se sa svima pozdravi. U povratku, u avionu nije bilo nijednog stranca.

Prvog dana išli smo u obilazak ostrva. Izdvojili smo mesta koja smo želeli da obiđemo i označili ih na mapi. Budući da je Malta bila engleska kolonija, osim engleskog jezika koji je drugi zvanični jezik (pored malteškog – kombinacije arapskog i italijanskog, tj. latinskog), natpisa na engleskom (ulica, prodavnica, restorana, itd…), zadržalo se i pravilo vožnje levom trakom i volana na desnoj strani automobila. To može biti veoma konfuzno, pogotovo ako ste levoruki kao Ljuban, ali ste godinama ipak stekli naviku da menjačem upravljate desnom. Budite sigurni da ćete imati razne nuspojave, kao na primer: udaranje desnom rukom u vrata, strahove od kružnih tokova kojih ovde ima na hiljade, strahove od uključenja na autoput ili nemanja mesta za nogu pored kvačila. Ali koliko god sve to izgledalo šizofreno na samom početku, brzo ćete se navići. Rada je bila suvozač i diktirala rutu, a ja sam sve to nadgledala sa zadnjeg sedišta i uključivala se samo kada je trebalo da najavim sledeće mesto u koje idemo.

Između dve označene tačke na mapi, vožnja bi trajala između 3 i 15 minuta, nikada duže, a najduži boravak na jednom mestu jedva da bi bio duži od sat vremena, tako da smo prvog dana, za otprilike osam sati obišli čitavo ostrvo. Čari ovakvog putovanja ogledaju se u spontanim skretanjima s unapred predviđene putanje kada bismo videli nešto što bi iz nas otelo uzdahe.




Malta je lepo malo ostrvo. U januaru trava je zelena i ima toliko cveća i kaktusa da će vam biti teško da poverujete da ste upravo stigli iz hladnog i snežnog Beograda. Iako su prognozirali sunčano vreme sa temperaturama između 12 i 15 stepeni, vremenske prilike su se konstantno menjale i bilo je mnogo hladnije. Razlog tome su jaki udari vetra i visoka vlažnost vazduha, kao i česti pljuskovi, tako da će vam topla garderoba, kapa, šal i rukavice dobro doći, ako na Maltu odlazite zimi. Dan našeg izletovanja po ostrvu proglašen je za drugi najhladniji dan u poslednjih sto godina.

Ostrvo

Naša putanja prikazana je na Ljubanovoj mapi Malte. Na manje ostrvo Gozo nismo išli; do njega se stiže brodom i čuli smo da je priroda bujnija i lepša od Malte, ali ipak smo odlučili da ne idemo.




Iz Valete otišli smo u mesto Marsaxlokk. Ne pitajte kako se izgovara. Mi smo za sve te nazive imali neke svoje. Poznato je kao najveće riblje selo, a razlog zašto smo se baš tamo uputili jesu sve one fotografije koje sam ranije viđala na internetu sa superfotogeničnim brodićima i čamcima šarenih boja. Ti brodići se na malteškom zovu luzzu i predstavljaju tradicionalne malteške brodove, u prepoznatljivim plavim, žutim, zelenim i crvenim bojama i obavezno doslikanim parom očiju na pramcu. Nedelja je riblji pijačni dan, a uz obalu su poređani stolovi i stolice iz obližnjih restorana gde možete ručati svežu ribu i morske plodove. Sve u svemu, mesto je presimpatično i nećete pogrešiti ako se ovde zadržite dvadesetak minuta, makar da napravite nekoliko lepih fotografija.

Blue grotto ili Plava pećina je naše sledeće stajalište. Ne mogu ni da zamislim kakav bi bio osećaj da priđete ovoj pećini sa vode, brodom ili da čak zaronite ispod plavo zelene površine vode kakva je leti, ali i sam pogled sa vidikovca na pećinu i okolne litice urezane u more, jednako će vas oduševiti. Uostalom, fotografije govore same za sebe.

Blue grotto

Na samo tri minuta odavde, nalazi se hram Ħaġar Qim, jedan od ukupno sedam hramova smeštenih na ostrvima Malta i Gozo. Svi oni zajedno čine celinu koja je pod zaštitom UNESCO-a, a sami hramovi su stariji od Stounhendža i egipatskih piramida i predstavljaju najstarije verske objekte na svetu. Ukoliko želite da posetite ove kamene hramove, potrebno je da izdvojite 10 evra (po cenovniku iz januara 2019), a kasnije, u Valeti, u Arheološkom muzeju možete pogledati i druge vredne predmete i skulpture pronađene u ovim hramovima, među kojima je najpoznatija Sleeping lady, remek delo iz doba neolita.

Na petnaestak minuta od hrama, jedan do drugog smešteni su gradići Rabat, Mdina i Mosta i odlučujemo da posetimo ova dva na M. Mdina je poznata po svom starom gradu unutar zidina koji zovu i Silent City. Da se ovde tišina posebno ceni, podsetiće vas i male table sa natpisima na zidovima. Istorija grada je stara oko 4000 godina i od osnivanja do srednjeg veka predstavljala je prestonicu države. Budući da se nalazi na najvišoj tački ostrva, sa vidikovca starog grada bukvalno ćete videti celu Maltu. Mi se u Mdini nismo dugo zadržavali zbog vetra koji nas je nosio i nakon kratke šetnje, sakrili smo se u naš iznajmljeni automobil i uputili se u sledeći grad – Mostu.

U Mostu smo otišli zbog ogromne crkve koja se nalazi u jezgru grada, Rotundu od Mosta sa jednom od najvećih kupola na svetu, građenoj po uzoru na rimski Panteon. Inače, Malta je za vreme Drugog svetskog rata uništena u bombradovanju. Zamislite da na ovakvo jedno ostrvce padne 6500 tona bombi u roku od 154 dana. Tokom bombardovanja Malte, četiri bombe su pale na crkvu, ali nijedna nije eksplodirala. Tri su pale spolja, a četvrta je upala kroz kupolu, u središte crkve gde se održavala misa na kojoj je prisustvovalo oko tri stotine ljudi, pa je ceo događaj protumačen kao čudo, budući da niko nije bio povređen. Danas se u crkvi može videti replika bombe sa podacima o tom događaju koji se desio 9. aprila 1942. godine.

Nedaleko odavde, napravili smo pauzu za ručak i ukoliko posetite Mostu, obavezno svratite u mali restoran Olympic Cafe and Bistro gde se skupljaju meštani, porcije su duple, a cene mnogo niže nego u Valeti.




Naša poslednja planirana tačka bila je Popajevo selo, ali smo se na putu do i od ovog mestašca zaustavili u blizini dve plaže koje su nas mamile kao sila gravitacije. Golden bay je tačno na pola puta do sela i sa vidikovca odakle nas je šibao vetar imali smo savršen pogled na okolne litice, ludačke talase koji su se uzdizali visoko iznad mora i bacali surfere koji su sa te visine izgledali kao mravi. Druga plaža, Ghadira bay nalazi se istočnije od Popajevog sela, sa peščanom obalom, pa imajte na umu ova dva naziva ukoliko na Maltu dolazite leti i preferirate pesak umesto kamenja do ulaska u more.

Golden bay
Golden bay
Ghadira bay

Popajevo selo je verovatno najveća turistička, zabavna atrakcija na Malti. Selo je napravljeno 1980. godine za potrebe snimanja filma ,,Popaj’’ i danas ga možete posetiti po ceni karte koja varira u zavisnosti od doba u godini kada ga posećujete (cene se smenjuju po sezonama leto/zima). Ovaj malteški Diznilend obuhvata 19 kuća različitog zabavnog karaktera koji je verovatno najzanimljiviji deci, tako da nećete ništa propustiti ako ga obiđete tako što ćete ga posmatrati sa sigurne razdaljine – vidikovca preko puta stene u kojoj je selo smešteno.

Popajevo selo

Valeta

Nakon što smo prethodnog dana obišli celo ostrvo uzduž i popreko, po meri koju smo sami skrojili, sledeći dan smo ostavili za lagano obilaženje prestonice Valete u kojoj smo bili smešteni. Vreme nas je poslužilo, a to znači da kiša nije padala sve do kasnih popodnevnih sati, a vetar se čak nekoliko puta zaustavio što je pojedine turiste ohrabrilo da skinu svoje jakne i prošetaju u majicama kratkih rukava.

Valeta je grad muzeja, galerija, barokne arhitekture i dobre hrane. Osim toga, Valeta je i glavni grad Malte koji broji nešto više od šest hiljada stanovnika. Ograđena je zidinama i okružena morem, a zbog njene burne istorije i mnogih spomenika – svedoka tih vremena, Valeta ima svoje mesto na UNESCO listi svetske baštine, i sada već prošle, 2018. godine, predstavljala je evropsku prestonicu kulture. Za Valetu vam neće biti potreban spisak znamenitosti kojih ćete se slepo držati, jer je grad toliko mali da ćete ga bez muke obići za nekoliko sati. Pratite li zidine koje okružuju grad, upoznaćete se sa Donjom i Gornjom Barakka baštom koje su izvorno bile namenjene malteškim vitezovima, a sada su otvorene za javnost i možete ih besplatno posetiti i sa njih uživati u pogledu na luku, more, zidine gradova preko puta i svetionike.

Ulice Valete su uske, a pažnju će vam privući izbočene drvene terasice različitih boja na zgradama boje peska. Cela Valeta je u toj boji. Posebno mi se dopalo što su svi lokali zadržali stare nazive, jednostavnih, neupadljivih fontova, a primetićete i neobične oblike zvekira na drvenim ulaznim vratima. Maltežani su veoma pobožni, pa ćete pored ulaznih vrata skoro uvek ugledati statuu Isusa Hrista ili Device Marije sa malim Isusom u naručju. Čak i u glavnoj pešačkoj ulici, naići ćete na restorane koji su sačuvali originalan izgled iz vremena njihovog nastanka, a u koje uglavnom odlazi starije stanovništvo.

U Valeti postoji oko 25 crkava, ali dve najpoznatije su Bażilika Santwarju tal-Madonna tal-Karmn, sa ovalnom kupolom visine 42 metra koja se može videti samo ako se brodićem prebacite u susedni grad Sliemu, što smo zarad panorame i učinili; i katedrala  Kon-Katidral ta’ San Ġwann, spolja bela, jednostavna i bez ukrasa, ali kada uđete unutra bićete zaslepljeni ukrasnim, zlatnim, raskošnim, baroknim zidovima koje, između ostalog, krase i dela čuvenog Karavađa.

 

Što se tiče hrane, nećete pogrešiti gde god da sednete. Sve što smo probali bilo je preukusno. Ulica Merchant prednjači u izboru restorana i kafića, a u njoj možete naći i hipermarket u čijem se prizemlju nalaze, jedna do druge, različite kuhinje, od italijanske, turske, malteške kuhinje, do pekara, zdrave, morske hrane… Restoran u koji smo voleli da idemo jer je imao baštu sa uključenim grejanjem, nalazi se odmah uz katedralu i zove se Kantina. Kao što sam spomenula na početku, nije postojao nijedan ugostiteljski objekat u koji smo ušli, a da nisu radili naši ljudi, pa smo tako i u Kantini uvek zaticali naše sugrađane koji su nas sa osmehom dočekivali. Pred odlazak sa Malte, kada smo shvatili da šampanjac iz Nemačke nije popijen, a zbog politike avio low cost kompanija nije mogao da napusti ostrvo, nosili smo flašu sa sobom dok ga nismo predali u sigurne ruke jednom simpatičnom mladiću iz novobeogradskog bloka 33.

Motali smo se mi još po Valeti, pa smo onda seli na taj brodić i odvezli se u Sliemu preko puta da bismo videli Valetu odatle, a onda svratili na klopu. Rada nas je u Sliemi napustila i otišla na sever Malte da vidi drugare sa fakulteta koje nije videla godinama, a Ljuban i ja smo krenuli nazad za Valetu, okolnim putem sve dok nismo zalutali kroz neka mesta čudnih naziva, a ja se uplašila da će mi ponovo otpasti nokti od hodanja, pa smo uhvatili bus i vratili se u prestonicu. Onda smo pili šampanjac na krovu zgrade u kojoj smo iznajmili stan i gledali u osvetljenu Valetu, s nostalgijom pričali o prošlosti, žalili se na sadašnjost i nadali se boljoj budućnosti.

Tri prijatelja će se sutradan rastati i svako će otići na svoju stranu. Ja ću se ponovo plašiti letenja, malo ću maštati kako bi bilo dobro kada bi postojao teleport, a malo ću čitati o nemačko-ruskom špijunu Rihardu Zorgeu; radovaću se kada letimo iznad Beograda i s nestrpljenjem ću čekati da stignem kući i otpočnem sa svojim ,,posttravel” ritualima. Ali to vas sigurno ne zanima. Zato ću vam još preporučiti da posetite sajt Culture trip ukoliko su vam potrebne detaljnije informacije o Malti i sa zakašnjenjem ću vam poželiti srećnu ovu godinu, više izleta i putovanja, jer su putovanja divna i čine nas boljim ljudima.

Pozdrav,

Majus

10 thoughts on “Malta

  1. Zeljko Reply

    Pozdrav,
    Lijepo iskustvo na lijepom ostrvu i dosta informacija. I ja sam poceo sa ovom godinom da pisem price koje su se nakupile sa putovanja, pa ako nadjes vremena pogledaj. Svaki savjet dobrodosao.
    Pozz

  2. deniputuje Reply

    Super post, Majus! Dosta tekstova sam pročitala o Malti ( iako još nisam išla), i zaista, većina mi je bila komplikovana 😃 Tvoj mi je tako jasan, pregledan, spomenula si najvažnije i pročitala sam ga u dahu 😊 Nadam se uskoro putovanju na Maltu, mislim da zaista vredi.

  3. Violeta Reply

    Nije napravljena dugacka pauza do sledeceg, makar mini putovanja. Svaka cast!
    Bila na Malti davne 1988. godine, kada je retko ko isao i bilo je bas dzabe. Mozda subjektivno, ali uvek je se rado secam kao arhitektonskog dragulja, gde god oko bacis, lep je pogled.
    Pzz

  4. Ljubica Reply

    Hvala Majo na postu i korisnim informacijama! Sećaš li se kolike su bile cene iznajmljivanja automobila?

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Ćao Ljubice. Drug je iznajmio automobil na aerodromu i na aerodrom ga je i vratio u povratku, cena za 3 dana je bila oko 70 evra. Hvala tebi na komentaru 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *