Izleti po Maroku

U prethodnom tekstu pisala sam o Marakešu. Želela sam da kroz tu i svaku buduću priču o Maroku iznesem naša iskustva, utiske, impresije i loše strane koje su neminovne kao i svuda, ali da ovu šarenu i zanimljivu zemlju predstavim u najboljem svetlu, sa svim njenim nesavršenostima. Želela sam da naglasim i koliko je ova zemlja u stvari bezbedna i da vam se apsolutno ništa loše ne može desiti, osim neprijatnosti koje su moguće koliko i u bilo kom drugom delu Evrope ili sveta. Ali možda sam omanula u tome jer sam posle objave teksta imala dosta pitanja i poruka na temu bezbednosti i plašim se da sam možda nekoga obeshrabrila da poseti Maroko. Naprotiv, ako ste želeli, obavezno to uradite jer je Maroko zaista sjajna zemlja i sigurna sam da ćete u njoj uživati. Uveravam vas da ste kao turisti veoma zaštićeni, vaš svaki korak se prati i Marokanci su uprkos svemu prijateljski nastrojeni i nikada vas ne bi ugrozili, a kamoli doveli u životnu opasnost. Irena je u Maroko išla sa drugaricom i pisala je o tome, dok je moja drugarica Ema u Maroku bila sama i apsolutno je sve bilo ok. Nama je ovo putovanje jedno od najzanimljivijih do sada i svima preporučujemo da odu i iskuse nešto potpuno drugačije.

A sada o izletima

Kada ste u Marakešu, u svom rijadu, a i na drugim lokacijama po gradu, moći ćete da organizujete jednodnevne izlete do drugih gradova i manjih mesta, kao i višednedne ekskurzije do Sahare. Mi smo ovo poslednje propustili i pomalo mi je žao zbog toga, jer su utisci ljudi koje smo usput sretali, a koji su posetili pustinju, uglavnom bili pozitivni. Ovde moram da naglasim da nikako ne idete u Zagoru, već birajte Merzugu, a zašto, opet vas šaljem kod Irene na blog da saznate. Mi smo ipak imali druge prioritete i pustinja je ostala za onaj ,,drugi put’’ koji se obično nikada ne ponovi.




Cena jednodnevnih izleta je oko 300 dirhama, što je oko 30 evra, ali Marokanci žele da imate utisak da su samo zbog vas snizili cenu, pa će vam naplatiti 250 dirhama, koliko realno i treba da košta (ako ne i manje, ali o tome ne vredi sada razmišljati). Na fotografiji ispod možete videti o kojim mestima je reč i njihovim cenama, pa ukoliko uskoro putujete u Maroko, imaćete okvirnu sliku onoga što je u ponudi. Cene koje su prikazane umanjite za 50 dirhama, jer je to realan iznos koji plaćate.

Cene iz 2018. godine

Drugi načini su da iznajmite automobil ili odletite avionom budući da u Maroku svaki i manji grad ima aerodrom, a avio kompanija koja saobraća je Royal Air Maroc.

U dva dana posetili smo tri mesta: Ait Benhadou, Uarzazat i Esauru. Izlete dogovarate sa zaposlenima u rijadu, vozači dolaze po vas, a zatim vas voze do mesta u blizini Kutubija džamije gde čekate da stignu i ostali putnici, plaćate tu na licu mesta i onda sa grupom od još desetak putnika, kombijem krećete do svog odredišta. Uveče vas takođe ostavljaju ispred vašeg rijada ili gde već želite da izađete u Marakešu i možda se promuvate još malo po gradu.

Prirodne lepote Maroka

Pre nego što napišem bilo šta o pomenutim mestima, moram da naglasim da je Maroko prelepa zemlja sa neverovatnom prirodom čiji se krajolici neprestano menjaju. Od veličanstvenih vrhova planine Atlas, pustinje, pustare, kamenjara, četinara do predela koji podsećaju na vojvođanske ravnice, pa do kombinacije svih pomenutih prizora usred kojih izviruje prelepo jezero, a oko njega se uzdižu dine poput onih u Deliblatskoj peščari.

Na Atlas planini
Na putu ka okeanu
Sever Maroka

U prvom trenutku iznenadiće vas količina kaktusa koji rastu svuda unaokolo dok ne shvatite ponovo da ste u Africi i da je tu njihovo prirodno stanište. Prolazićete pored malih zemljanih sela u kojima čak nema ni struje, a koji u toj netaknutoj prirodi izgledaju nestvarno lepo. Osim što ćete uživati u dugim vožnjama, imaćete prilike i da zastanete i fotografišete, jer vozači na izletima uvek zaustave svoja vozila kada se prolazi pored takvih predela.

Ait Benhadou

Prvo mesto koje ćemo posetiti prvog dana našeg izletovanja biće neobičnog naziva koliko i imena većine gradova u Maroku. Ait Benhadou. U početku sam ga zvala Crveni grad jer mi je tako izgledao na fotografijama sa interneta. Od Marakeša je udaljen oko četiri sata vožnje koja vam i neće toliko teško pasti dok budete gledali sve te prirodne lepote.

Jedna od tačaka na putu do Ait Benhadou, na kojoj se pravi pauza je mesto odakle se vidi planinski prevoj i put poznat pod nazivom Tizi n Tichka, a preko kog smo prethodno i sami prešli. Sa svojom nadmorskom visinom od 2260 metara, predstavlja najviši planinski prelaz u Severnoj Africi, dugačak oko 200 km. Sagradila ga je francuska vojska 1936, ali od tada, na putu se konstantno obavljaju radovi, pa je tako bilo i sada.

Tizi n Tichka

Kada smo stigli, sačekao nas je vodič sa kojim ćemo obići nekoliko mesta odakle je pogled na grad zaista spektakularan, sve dok konačno ne prođemo kroz samo utvrđenje na reci Uarzazat. Pošto je jedini način da se priđe gradu preko reke, i to preko razbacanih džakova, nemojte se iznenaditi što ćete u vodi zateći na desetine dece koja će se utrkivati da vas uhvati za ruku i prevede vas peko rečice, a za šta će vam kasnije tražiti novac. Čim vas jednom uhvate za ruku, to je kraj i nećete moći da ih se otarasite dok im ne platite. Reka nije toliko duboka koliko je voda u njoj slana, pa ukoliko imate bilo kakve žuljeve ili ogrebotine na stopalima, možete imati manje neprijatnosti ukoliko upadnete u nju. Vrlo često reka skroz presuši, ali sa prvim kišama ponovo nabuja i to je proces koji se ovde stalno dešava. Kasnije ćemo iz utvrđenja otići u drugi deo grada preko mosta, ali pročitala sam da nekada i ovde traže novac za sam prelazak, pa ukoliko vam se to desi, samo ih ignorišite.

Prelaz preko reke Uarzazat

Naravno, i ovaj vodič će vas odvesti u manje prodavnice u kojima se prodaju slike i tepisi gde će vam poslužiti čaj i naširoko pričati o svojim proizvodima. To nam je već bio drugi put da slušamo istu priču i već me je pomalo nerviralo, ali u tom trnutku nisam ni slutila da će do ovakvih situacija dolaziti još nekoliko puta, van naše volje.

Pogled sa brda, na nekoliko metara od ulaza u medinu. Ovo je desno od Ait Benhadou

Ait Benhadou se od 1987. godine nalazi na UNESCO listi svetske baštine, a u svetu je poznato po velikom broju filmova koji su ovde snimljeni. Nemam podatak kada je mesto tačno nastalo, ali najstarije sačuvane građevine datiraju iz 17. veka. Predstavlja utvrđeni grad ili ksar (na arapskom) i nalazio se na karavanskom putu između Sahare i Marakeša gde su se vršile trampe i razmenjivala dobra poput soli, začina i zlata. Kada čitate o ovakvim gradovima, slični termini koji se koriste uz ksar su i kazba ili kasaba i medina i sve otprilike imaju isto značenje: mali grad odnosno utvrđenje napravljeno od gline i blata, sa citadelom, a kada pričamo o Maroku, vezuju se za berbersko stanovništvo na planini Atlas koje je u kazbama, odnosno kasabama, većinsko.

Zbog toga što neodoljivo podseća na drevne gradove, ovo mesto je popularno za snimanje filmova i dok šetate između kuća kasabe, svako malo će vam odnekud iskrsnuti spisak svih filmova koji su ovde ikada snimljeni, sa fotografijama poznatih holivudskih glumaca koji su boravili na ovoj lokaciji. Samo neki od njih su Lawrence of Arabia, Gladiator, Babel, a od kako su se ovde snimali i Game of Thrones, mesto je postalo još popularnije. Ja sam jedna od retkih koja tu seriju nije gledala, ali Golubu je bilo mnogo žao što se nismo popeli na sam vrh jer je tamo izvesna Deneris boravila sa svojim zmajevima.

Nakon obilaska napravićemo pauzu za ručak u obližnjem restoranu i put ćemo nastaviti dalje do sledećeg mesta.




Uarzazat

Na 30 km od Ain Benhadou smešten je još jedan grad neobičnog naziva – Uarzazat. Poput susednog mesta u kom smo prethodno boravili i ovaj je veoma poznat po mnogim holivudskim filmovima, a sve što ne može da se snimi na terenu, snima se u najvećem marokanskom filmskom studiju – Atlas studiju koji se nalazi ovde. Uarzazat ustvari znači – Vrata pustinje, a sama Sahara je odavde udaljena oko 300 km. Osim filmova, grad je poznat po svojoj jedinstvenoj arhitekturi.

Pogled na medinu u Uarzazatu. Sprema se oluja.

I ovde smo dobili vodiča koji nas je sproveo kroz kazbu sličnu onoj u Ait Benhadou i ovde smo, po treći put posetili prodavnicu tepiha. U samoj kazbi živi jako malo ljudi, a od pre nekoliko godina, stare kuće od blata i gline mahom kupuju Švajcarci i Francuzi, renoviraju ih, uvode struju i vodu i izdaju turistima, zbog čega je cena takvih kuća naglo skočila, što znači da je običan Marokanac više nikada ne može kupiti. U kazbi, meštani nemaju vodu u svojim domaćinstvima već se snabdevaju sa obližnje česme ili koriste javna kupatila kako bi se oprali pred svaku molitvu. Vodič nam je objasnio da se na malim trgovima okruženim kućama održavaju kućne proslave i venčanja. Tada se iznose tepisi kojima se trg pokrije i tako se ukrašava prostor za proslavu.

Nakon tridesetominutne šetnje unutar medine, na insistiranje ostalih putnika otišli smo u Filmski muzej koji slobodno možete i preskočiti. Ali ukoliko krene oluja, onda i nije loše da se na kratko sakrijete unutra, kao što se nama pred kraj desilo, kada je duvao toliko jak vetar da nam je pesak iz susedne Sahare ulazio u sve pore.

Izlet se završio nakon još četiri sata vožnje nazad, kada smo se ponovo vratili u Marakeš.

Esaura

Dok je odlazak u Maroko bio još uvek samo na nivou ideje, imala sam preambiciozan plan da uz Marakeš, Fes, Plavi grad i pustinju, obiđem i sve gradove na obali. I to sve za dve nedelje. Onda kada smo kupili karte i shvatili da imamo jedanaest dana i da je moj plan sulud, odličili smo se samo za Marakeš, Fes i Šefšauen (Plavi grad). Za izlete sam tek kasnije saznala, a kada smo shvatili da će nam u Marakešu pet dana biti previše, obradovali smo se što ćemo ipak imati vremena i za obalu. I tako smo otišli u Esauru.




Ali, pre Esaure, svratili smo u, pogađate… Ne, nije prodavnica tepiha, arganovo ulje je ovog puta. Tom prilikom prisustvovali smo najozbiljnijoj prezentaciji procesa od samog početka do kraja, sa sve hemičarkama koje su nam pričale o proizvodnji i kasnije proizvodima. Ispostaviće se da je cela ova regija veoma važna i možda čak i glavna za proizvodnju arganovog ulja i mnogih drugih proizvoda, u celom Maroku.

Put od Marakeša do Esaure, za razliku od prethodnog dana u planinama, vodi kroz ravnu pustaru. Svuda ćete usput viđati stada ovaca sa čobanima, magarce koji natovareni stvarima i ljudima kaskaju uz glavni put, ali svakako najveću pažnju će vam privući koze na granama drveća dok pasu lišće i poziraju turistima, naravno uz sitnu novčanu nadoknadu njihovim vlasnicima. Kasnije ću ovaj prizor viđati na mnogim fotografijama u vodičima o Maroku.

Kozice

Esaura je udaljena oko dva i po sata vožnje od Marakeša i nalazi se na samoj obali Atlanskog okeana. Nosi nekoliko naziva među kojima je i originalni, portugalski naziv – Mugadur što znači mali bedem, dobijen po tvrđavi i bedemima kojima je grad odvojen od okeana. S obzirom na to da je uvek bila otvorena prema svetu, da su se u 18. veku ovde razmenjivali začini, zlato i robovi iz  Afrike i da su se ovde ukrstile arapska, berberska, afrička, jevrejska i evropska kultura, Esaura se znatno razlikuje od ostatka Maroka i po arhitekturi i po mentalitetu. Zgrade su ovde bele, a ljudi mnogo otvoreniji. Kada u Marakešu provedete svoje prve marokanske dane, iznenadićete se kada prođete kroz Esauru, a niko vas nijednom ne povuče za rukav jer prodavci gledaju svoja posla.

Kao nekome ko jako žali što nije živeo u vreme hipi kulture, bio mi je posebno zanimljiv podatak da je hipi pokret bio veoma izražen ovde krajem ’60. i početkom ’70. godina prošlog veka. Mnogi bendovi i muzičari poput Jefferson Airplain, Franka Zappe, Cat Stevens, The Rolling Stones održali su koncerte u ovom gradiću. Džimi Hendriks je 1969. godine proveo jedanaest dana u Esauri i pročitala sam da se meštani ovog gradića nikada nisu oporavili od njegove posete. Od tada se ispredaju neverovatne priče o Hendriksu i Esauri, koje su prerasle u mitove i legende. Kao na primer da je pesmu Castles Made Of Sand Džimi napisao inspirisan tvrđavom, iako je pesma nastala dve godine ranije; da je često odlazio u restoran koji u to vreme nije postojao i razne druge priče. Ali da je ostavio dubok trag – jeste i videćete ga na mnogim muralima, posterima i pločama u prodavnicama suvenira.




Osim pomenutih muzičara, Esauru je posećivao i Vinston Čerčil, a Orson Vels je ovde snimio svoj film Otelo. Svake godine, krajem juna, u Esauri se održava Gnava svetski muzički festival, poznat i kao Marokanski Vudstok. Osim gnava muzike, festival okuplja i jazz i rock’n’roll muzičare i umetnike. Traje četiri dana i svake godine poseti ga oko 450 000 ljudi.

Medina u Esauri je takođe na UNESCO listi svetske baštine. Od okeana je ograđena bedemima i tvrđavom, ali na samu tvrđavu nismo išli. Razlog tome je što se odmah ispred tvrđave nalazi luka u kojoj možete videti prelepe, fotogenične, plave čamce, ali smrad ribarskih mreža je nepodnošljiv i toliko jak da nema šanse da se zadržite duže od nekoliko minuta. Zato smo brže bolje pobegli u unutrašnjost medine i lutali između belih četvorospratnica, jer svaki sprat preko tog broja zabranjen je za gradnju, kako se ne bi narušio pogled.

I ovde postoji Mellah, jevrejski kvart. Na velikoj pijaci ćete uglavnom viđati Marokance koji kupuju svežu ribu, meso koje opet visi sa kuka, voće i povrće, a mirisi pečenog mesa i ribe šire se celim kvartom. U uskim belim uličicama, poput onih u ostalim gradovima Maroka, načičkane su šarene prodavnice u kojima možete naći sve od tepiha, garderobe, marama i nakita.

A kada se umorite od hodanja, pauzu za ručak napravite na malom trgu – Place Taraa, u blizini jevrejske četvrti.

Place Taraa

Budući da se Esaura nalazi na obali, ideja nam je bila da se malo okupamo u okeanu. Ali zbog plime i obale pune pene, nismo mrdnuli dalje od šetališta, sve dok u daljini nismo ugledali nešto što nam je ličilo na kamile. I bili smo u pravu. Ne znam šta tačno tu rade, ali na oko 1 do 2 km od tvrđave, ima ih na desetine. Uglavnom leže, spavaju i žmirkaju dok gledaju u surfere kojih ovde ima jako mnogo zbog vetra koji neprestano duva. Upravo sam zbog tog, naizgled bezopasnog vetra, uspela da izgorim toliko da sam kasnije dobila i temperaturu. Moja aristokratsko bela boje kože to nije dobro podnela.

Kao i prethodnog dana, vratili smo se uveče i još jednom prošli preko najluđeg trga u Maroku, a onda se već dobro poznatim ulicama zaputili u naš lep i čist rijad. Ujutru ćemo spakovati stvari i napustiti Marakeš, a naš put nastavićemo dalje, u Fes.

Do sledeće priče, pozdrav!

Majus

6 thoughts on “Izleti po Maroku

  1. Violeta Reply

    Zaista divni putopisi, nemam dovoljno reči da ih adekvatno pohvalim (ne mislim samo na Maroko. već na sve putopise). Pitki, interesantni, informativni, zivopisni, kada je potrebni i duhoviti…Nije dovoljno biti negde, treba naći vremena da zarad produženja svojih uspomena i nesebičnog deljenja utisaka sa drugima, sve te priče uobličiš i sa pravom merom ih podeliš, što je u Tvom slučaju zaista za svaku pohvalu i diljenje. Svaka čast i samo nastavi tako.

  2. Violeta Reply

    Apsolutno si zaslužila! Mada, osmeh oko glave može biti i zbog slovnih grešaka u mojoj poruci, sada tek vidim iste (smajli). U tvojim dugačkim putopisima čak ni grešaka nema, a o pismenosti da ne govorim, zaista mislim da bi neredigovani tekstovi mogli odmah da se upakuju u jednu divnu knjgu. Svakako preporučujem da sve čuvaš negde, na jednom mestu, pa ko zna…Ovo je ujedno i podstrek da nastaviš dalje, želim Ti još puno lepih putovanja i radosti otkrivanja novih predela i kultura. i, naravno, očekujem nastavaka Maroka…
    Pozdrav!

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Uh Violeta! Divan kompliment, predivan! Hvala, hvala i hvala. Poslušaću Vaš savet i sačuvaću tekstove, nikad se ne zna da li će me internet izneveriti i obrisati ih 🙂 Priča o Fesu se sprema, hvala još jednom na čitanju. Veliki pozdrav!

  3. Violeta Reply

    Pošto sam ja isuviše lenja da bilo šta napišem o mojim putovanjima, čak i da pohvalim tuđ trud koji vrlo koristim kad se spremam za neko putešestvije, to što sam u Tvom slučaju “prevazišla lenjost” i napisla komentar, zaista je razlog da budeš zadovoljna svojim putopisima. Znači da su bili toliko inspirativni, da su jednostano morali biti pohvaljeni. Ukoliko dosada nisi čitala postove na http://www.riopricesaputovanja.com, učini to (mada verujem da jesi), dečko je fenomenalan, vrlo ste slični u stilu pisanja-istovremeno informativni za svakoga koga putovanja uopšte zanimaju, a istovremeno dajete lični pečat svakoj priči. I, što je najvažnije, vidi se da zaista sa ljubavlju putujete i o tome pišete, može vam se verovati i pouzdati se u vaše utiske.
    Za kraj, da ne dužim, iako izbegavam da bilo šta preporučujem jer ” o ukusima ne vredi raspravljati”, pa ni što se putovanja tiče, ipak ću da Ti preporučim da nekad, ako budeš u prilici, posetiš Benidorm u Španiji i okolinu, kao i Pulju (od Lecce, preko Matere doBarija), jer su nekako potpuno “svoji” u Evropi. Nije u pitanju samo lepota, već upravo to što su “nešto drugačije”, barem u Evropi.
    Odjavljujem se, sada već preterujem u pisanju!
    Pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *