Đerdapska klisura

Početkom juna otišli smo na jednodnevni izlet koji je podrazumevao odlazak u Golubac, Lepenski vir, Kapetan Mišin breg i vožnju brodićem na Dunavu, kroz Đerdapsku klisuru. Pokušavala sam više puta da organizujem ovaj izlet u sopstvenoj režiji, ali iz nekog razloga, jako je komplikovano naći termin za ukrcavanje na brod koji, ispostaviće se, vozi samo organizovane ture preko agencija i ukoliko je grupa mala i broji od dvoje do nekoliko ljudi, možete zaboraviti na takvu akciju. Možda postoji nešto što ja ne znam, ali da bih konačno otišla na taj Đerdap, rešila sam da odustanem od pretrage i stvar prepustim agenciji. Istoj onoj preko koje sam već išla na dva izleta i kojom sam vrlo zadovoljna. Pošto je već prošlo neko vreme od ovog putovanja, na žalost, svoje utiske vam neću toliko verno preneti, pa ću zato dati prednost fotografijama koje će vas, sigurna sam, namamiti da posetite ovaj lokalitet možda prvi put, a možda ponovo.

Golubac

Kroz Golubac ćemo samo proći. Pokušali smo da se zaustavimo na parkingu ispod Golubačke tvrđave i napravimo kratku pauzu u restoranu, ali većina putnika se pobunila jer se parking naplaćivao, pa umesto da za pristojan i čist toalet, kafu i parking platimo 200 dinara, nastavili smo dalje do sledećeg sanitarnog čvora u kojem vodokotlići nisu radili i nije bilo vode za pranje ruku. Kakav apsurd, da u ovom veku, tik uz Dunav, takav jedan objekat nema vode. I naravno, ne mogu, a da ovu neobičnu odluku većine, ne povežem sa nekim drugim, nadasve neobičnim izborima u našoj zemlji, i na ostalim nivoima.

Ali ako zanemarimo ove podatke, možemo se diviti širini Dunava u Golupcu. Kao da gledamo u more, toliko je Dunav ovde veliki i širok. Kakva prelepa reka i priroda. Zavidim ljudima koji žive ovde, a onda pomislim da oni možda na ovu lepotu ne gledaju istim očima kao mi sada. Možda su na to navikli pa im nije zanimljivo, a možda su baš ponosni. Ja bih bila. Ponosna sam što imamo takve reke i beskrajno nesrećna zbog tretmana koji im pružamo.




Dolazak u Golubac vratio mi je u sećanje jednu retku uspomenu iz detinjstva. Setila sam se dečaka iz Golupca koji je svaki letnji raspust provodio kod bake i deke u Kovinu. Svi smo se igrali u ulici iza moje zgrade, i on je jednom došao pred moja vrata, pozvonio, mama je otvorila, a iza leđa je držao buket narcisa koje je ubrao ispred kuće jedne babe u ulici i poklonio mi. Eto, tako sam još tada znala za taj Golubac, a nikada do sada nisam bila u njemu.

Golubac je, osim Dunava i Đerdapa, poznat i po svojoj tvrđavi. Golubačka tvrđava nastala je na ostacima rimskog utvrđenja, a prvi put se pominje tek 1355. godine. Iako se ne zna kada i ko ju je izgradio, veruje se da je reč o srpskoj tvorevini iz perioda kralja Dragutina. Čini je ukupno deset kula i dve velike kolske kapije. Tvrđava se nalazi na desnoj obali Dunava, na ulazu u Đerdapsku klisuru. Kao Golubački grad, pripada Nacionalnom parku Đerdap i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Zbog gorenavedenih (ne)prilika, prilažem samo jednu fotografiju koju sam napravila iz autobusa.

Lepenski vir

View this post on Instagram

Lepenski vir je otkriven 1965. godine pod vodjstvom arheologa i istoričara Dragoslava Srejovića i njegovih studenata. U tom trenutku, ovo arheološko nalazište je bilo staro oko 8000 godina. Nalazilo se na desnoj obali Dunava, na 15 km od Donjeg Milanovca. Otkrivene su kuće koje su u osnovi imale ognjište, žrtvenike i umetničko kamenje sa likom čoveka – ribe, po kojim je Lepenski vir poznat u celom svetu. Otkriveni su i razni predmeti, skeleti u ležećem, sedećem ili u položaju sa strane, na boku, kao i posudje, orudje i nakit. Tadašnji čovek je bio izrazito visok, oko 170 cm, zubi su mu bili zdravi, bez ijednog karijesa, a životni vek je trajao preko 50 godina. Ovo tlo je bilo pogodno za život, zbog Dunava i guste šume. Svi predmeti premešteni su u današnji muzej, na 100 m od nalazišta, jer je čitavo mesto potopljeno zbog izgradnje brane, kada se Dunav podigao za 12 m. Lepenski vir je žrtvovan zarad izgradnje Djerdapske hidroelektrane. U muzeju možete pogledati eksponate, maketu sela, izgled kuće, filmić od 15 minuta, a vodič iz muzeja će vam ispričati priču o Lepenskom viru. U filmu ćete videti kako iskopavaju sve predmete koji su izloženi u muzeju i neopisivu sreću tih mladih ljudi nakon otkrića. Cena ulaznice je 350 dinara. Da li ste nekada posetili ovo mesto i kakvi su vam utisci? Ako niste, toplo vam preporučujem. #srbija #serbia #izleti #travel #traveller #travelphotography #travelling #travelholic #travelguide #putopis #putopisi #putovanja #putovanje #putovati #putomani #putoman #majusoviputopisi #majusnikolicmajus #utiscisaputovanja #meetserbia #upoznajsrbiju #dunav #danube #djerdap #djerdapskaklisura #djerdapnationalpark #lepenskivir

A post shared by @ majusovi_putopisi on

Kada smo obišli Lepenski vir, pogledali filmić i od vodiča u muzeju čuli priču o ovom nalazištu, od A do Š, tek sam tada shvatila koliko je štete napravila izgradnja hidroelektrane Đerdap, o čemu ranije nisam razmišljala. Ali pošto nikada ništa ne naučimo, tako danas sadašnja vlast pokušava da napravi hidroelektranu na Staroj planini i tako potpuno uništi tokove reka, biljni i životinjski svet, a okolna mesta ostavi bez vode.

Zato recimo NE – MHE, spasimo reke Stare planine i reke Srbije!

Ali da se vratim na Lepenski vir. Otkriven je 1965. godine pod vođstvom arheologa i istoričara Dragoslava Srejovića i njegovih studenata. U tom trenutku, ovo arheološko nalazište bilo je staro oko 8000 godina. Nalazilo se na desnoj obali Dunava, na 15 km od Donjeg Milanovca. Otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata iz ranog mezolita. Kuće su u osnovi imale ognjište, žrtvenike i umetničko kamenje sa likom čoveka – ribe, po kojim je Lepenski vir poznat u celom svetu. Otkriveni su i razni predmeti, skeleti u ležećem, sedećem ili u položaju sa strane, na boku, kao i posuđe, oruđe i nakit. Tadašnji čovek je bio izrazito visok, oko 170 cm, zubi su mu bili zdravi, bez ijednog karijesa, a životni vek je trajao preko 50 godina. Ovo tlo je bilo pogodno za život, zbog Dunava i guste šume.

Svi predmeti premešteni su u današnji muzej, na 100 metara od nalazišta, jer je čitavo mesto potopljeno zbog izgradnje brane, kada se Dunav podigao za 12 metara. Lepenski vir je žrtvovan zarad izgradnje Đerdapske hidroelektrane.

U muzeju možete pogledati eksponate, maketu sela, izgled kuće, filmić od 15 minuta, a vodič će vam ispričati priču o Lepenskom viru. U filmu ćete videti kako iskopavaju sve predmete koji su izloženi u muzeju i neopisivu sreću tih mladih ljudi nakon otkrića.

Cena ulaznice je 350 dinara.

Kapetan Mišin breg

Miša Anastasijević (1803 – 1885) bio je najbogatiji Srbin svog vremena, dobrotvor, poslovan čovek i političar. Rođen je u mestu Poreč kod Donjeg Milanovca, koje će kasnije, izgradnjom hidroelektrane, biti potopljeno, a danas se u njegovoj blizini nalazi etno-eko kompleks koje nosi naziv po njemu. Na 7 ari zemlje smešteno je nekoliko kuća u okviru kompleksa, muzej vina i galerija skulptura od drveta i kamena sa stalnom postavkom ,,Čovek, drvo, voda”. Sa nadmorske visine od 173 metra, odavde puca pogled na Dunav i okolna brda.

Osim pogleda, hrana je drugi, najjači utisak. Izbor i količina hrane koja je bila u ponudi i sad mi tera vodu na usta. Na jelovniku su tradicionalna jela vlaške kuhinje, a da ne bih nabrajala, pogledajte ponudu na njihovom sajtu. Ukoliko ovde dolazite na vikend ili više dana, možete odsesti u njihovom smeštaju.

Đerdapska klisura

Đerdapska klisura je najlepša, najveća i najduža klisura u Evropi. Koliko je lepa, biće vam jasno dok se budete vozili drumskim putem uz Dunav. Ali ukoliko budete imali priliku da se provozate rekom na brodu ili čamcu, budite sigurni da ćete doživeti jedinstveno i nesvakidašnje iskustvo. Vožnja brodićem je ostavljena za kraj, kao prava poslastica. Autobus nas je ostavio u Tekiji gde smo se ukrcali na brod i krenuli u dvočasovnu vožnju.

Dunav je dugačak 2850 km i na tom putu, kroz Đerdapsku klisuru, on je najdublji, najuži i najširi u isto vreme. Đerdapska klisura, sa svojih 130 km obuhvata četiri kotline i četiri klisure: Golubačku klisuru, Ljupkovsku kotlinu, Klisuru Gospođin vir, Donjomilanovačku kotlinu, Klisuru Kazan koju čine Mali i Veliki Kazan, Oršavsku kotlinu, Sipsku klisuru i Vlaško – pontijsku niziju. I svaka kotlina i klisura po nečemu je posebna i specifična.

U Golubačkoj klisuri, na primer, litice se dižu u vis i do 300 metara. U klisuri Gospođin vir, Dunav je najdublji na svom toku i to je ujedno i najveća izmerena rečna dubina u Evropi i jedna od najvećih rečnih dubina u svetu – 90 metara. S druge strane, sledeća po redu, Donjemilanovačka kotlina najveća je kotlina u Đerdapu. Ovde se u Dunav uliva Porečka reka, zbog čega širina dostiže čak 2000 metara. Kroz Mali i Veliki Kazan, Dunav se uvija između stena visokih i preko 500 metara, a naziv Kazan nosi po virovima i vrtlozima koji su za vreme Turaka bili toliko intenzivni, da je reka izgledala kao da ključa u kazanu.




Đerdapska klisura bila je veoma važna za vreme Rimljana, a posebno za vreme rimskog cara Trajana. Na njegovom pohodu na Dakiju, danas Rumuniju, Trajan je napravio kanal koji je omogućio plovidbu rekom, sagradio utvrđenje Diana čiji se ostaci mogu videti u blizini hidroelektrane, kod Kladova, i završio je put u stenama čiju su gradnju započeli njegovi prethodnici, na desnoj obali Dunava koji danas pripada Srbiji. Po završetku puta, naredio je da se postavi tabla sa natpisom:

“Imperator cezar, sin božanskog Nerve, Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna, otac domovine, konzul po treći put, planine je isklesao i postavio grede od kojih je napravljen ovaj put”.

Most između današnje Srbije i Rumunije, sagradio je 105. godine. Sa oko 1100 metara dužine, bio je u to vreme najduži most na svetu i spajao je obalu u blizini sela Kostol, na oko 5 km od Kladova, sa obalom sadašnjeg grada Drobeta – Turnu Severin, na rumunskoj strani.

Nažalost, gradnjom hidroelektrane, i rimski put je potopljen, a tablu su uspeli da premeste sa 21.5 metra dubine, gde se nekada nalazila, na sadašnje mesto, iznad nivoa reke. Most koji je imao betonske stubove i drvenu gornju konstrukciju, srušen je po naredbi rimskih careva koji su kasnije vladali, kada su varvarska plemena napala Dakiju, a Rimljani bežali preko mosta, dok postoje i tvrdnje da ga je vremenom voda odnela. U blizini Kladova, kod pomenutog Kostola, i danas postoje njegovi ostaci koji se mogu posetiti.

Nasuprot Trajanovoj tabli, na rumunskoj strani, u steni je uklesano lice poslednjeg dačkog kralja Decebala protiv koga su pohode poveli rimski carevi Domicijan, Nerva i konačno Trajan koji ga je tek iz drugog puta pokorio. Godine 106, Rimljani zauzimaju Dakiju, a kralj Decebal izvršava samoubistvo. Skulptura je visoka 40 metara i iako daje utisak da poput Trajanove table, ovde postoji stotinama godina, sagrađena je tek 2004. Gradnju je inicirao i finansirao rumunski tajkun i istoričar – amater, Josif Konstantin Dragan. Unajmio je dvanaest klesara – alpinista koji su deset godina radili na ovoj skulpturi, a koja je koštala milion dolara. Ispod lica kralja, u steni, uklesan je pomalo smešan natpis: ,,Decebal rex – Dragan fecit“, što znači “Kralj Decebal – napravio Dragan”.

Po završetku vožnje, istim putem, krenuli smo nazad, u vreme zalaska, kada je nebo promenilo sve boje od crvene do ljubičaste, dok sunce konačo nije skliznulo negde iza rumunske granice.

Do sledećeg izleta, pozdrav!
Majus

*Izlet je organizovan preko agencije Flamingo travel, a detalje o ovoj ponudi pogledajte na linku.




4 thoughts on “Đerdapska klisura

  1. Љ Reply

    Страва! Нисам ни ја знала за Драгана 😂😂😂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *