Sremska Mitrovica i Zasavica

Plan je bio da posle Dvorca Špicerovih u Beočinu nastavimo do Sombora. Međutim, već smo imale dovoljno naporan tempo za jedno prepodne (iz Beograda vozom otišle smo za Novi Sad, pa autobusom za Beočin i nazad do Novog Sada) i razmišljala sam šta možemo još obići u okolini. Nekoliko meseci ranije, ekipa sa bloga TripBlogPost, na svom sajtu objavila je tekst o Sremskoj Mitrovici u kom su naveli 14 razloga za posetu ovog mesta, pa se odgovor sam nametnuo.




Iz Beočina, vratile smo se na autobusku stanicu u Novom Sadu i od iste tete kupile karte za Sremsku Mitrovicu. Usput sam čitala tekst i već unapred bila zadovoljna ako obiđemo i pola od ovoga što su nam Možeci preporučili, jer ćemo u ovom gradu provesti jedno popodne, svega par sati.

Lepe kuće

Sremska Mitrovica je najveći grad u Sremu i nalazi se otprilike na pola puta između Novog Sada i Beograda. Na prostoru Sremske Mitrovice nalazio se antički grad Sirmijum koji je predstavljao jednu od četiri prestonice ogromnog Rimskog carstva. Grad se spominje još u 4. veku pre nove ere kada su u njemu živeli Iliri i Kelti, da bi ga tri veka kasnije zauzeli Rimljani i tada postaje glavni grad rimske provincije Donja Panonija.

Mural

Čak i da ne znate sve ove podatke, dok šetate Mitrovicom, biće vam jasno da su Rimljani ovde ostavili dubok trag, jer svako malo iskoči neki mural sa motivima Rimskog carstva, arheološke iskopine ili mozaici na putu. Veoma brzo ćete shvatiti koliko ovaj grad ima bogatu istoriju koja datira iz najdavnijih dana i zašto je u Jugoslaviji Sremska Mitrovica bila glavno i najveće arheološko nalazište.




Krenule smo po spisku. Sa autobuske stanice ugledale smo tu čuvenu kafanu Peron 1a u kojoj su se snimali Skupljači perja i produžile uz prugu. Bio je poslednji dan aprila, proleće u svom zenitu, sve je ozelenelo i boje se pojačale.

Pomalo gladne, rešile smo da, naravno po spisku, pronađemo i taj najbolji burek u celom gradu. Ispostavilo se da je Kukić burek odmah preko puta stanice, kada se krene ka centru grada. I stvarno je odličan, jer se pravi od domaćih kora.

Odličan burek od domaćih kora, Kod Kukića

Nakon dvadesetak minuta lagane šetnje, stigle smo u centar Sremske Mitrovice. Pred nama se pružio veliki i prostran trg sa lepim zgradama, tako tipičnim za Vojvodinu, odmah uz Gradski park sa velikom fontanom u sredini, u obliku cveta. U okolini ovog trga smeštene su sve glavne znamenitosti i kulturni centri.

Poput Muzeja Srema koji postoji od 1885. godine i u kom se čuvaju eksponati iz bogate istorije Srema, od perioda Rimskog carstva, pa sve do danas.

Muzej Srema

U okviru muzeja, postoji lapidarijum sa kamenim spomenicima, sarkofazima i stubovima. Najvažniji spomenik, star 1.900 godina, upravo je Sunčani sat sa predstavama Atlasa, Herkulesa i Ifikla.

Sunčani sat, videle smo ga samo na muralu, muzej je bio zatvoren

Na trgu je smeštena i Galerija Lazara Vozarevića u koju takođe nismo ušle, jer je radno vreme bilo već završeno kada smo stigle ispred.

Galerija Lazara Vozarevića

Nismo imale mnogo sreće tog dana – mnoge ulice su bile neprohodne zbog aktuelnih radova, a muzeji i galerije su u međuvremenu zatvorili svoja vrata za posetioce. Arheološke iskopine iz doba Sirmijuma u samom centru bile su skroz ograđene najlonom kroz koji nije moglo apsolutno ništa da se vidi. Ipak, uspela sam da pronađem jedan procep i vidim radnike kako ređaju red maltera – red cigle, dok iz zvučnika radija trešte okoreli narodnjaci.

Nove lampe za stare i jedan tomos

Ali uprkos tome, grad mi se veoma dopao. Volim da gledam fasade kuća kojih u Sremskoj Mitrovici ima toliko različitih, lepih, sređenih i u maniru naših prostora, zapuštenih, a koje predstavljaju oličenje raznolikih, popularnih stilova iz vremena kada su nastale.

Anka

Obišle smo prolaz sa muralom Alberta Hičkoka, napravile đir po centru i okolnim ulicama kojima se moglo proći i nastavile do reke.

Hičkok u ulici umetnika

Preko Save proteže se Most Svetog Irineja, poznat kao najduži pešački most u Evropi. Dugačak je 262.5 m, a povezuje Sremsku i Mačvansku Mitrovicu.

Pešački most iznad Save

Carska palata je verovatno najvažnije mesto u Sremskoj Mitrovici koje treba obići, ali mi smo i ta vrata poljubile. Ipak uspele smo da, kroz velike prozore, vidimo delove ostataka onoga što je nekada bila Carska palata. Slučajno je otkrivena 1957. godine kada su na tom mestu započeti radovi gradnje stambenog objekta koji su ubrzo trajno prekinuti zbog otkrivanja masivnih zidova, podnih mozaika i ostataka grejnog sistema. Da je reč o carskoj palati, dokaz je bila blizina otkrivenog rimskog cirkusa koji se uvek gradio uz palatu, gde se car pokazivao narodu i gde se održavao najpopularniji sport antičkog doba – trka kolima. Ispod poda svake prostorije, pronađene su instalacije zagrevanja vazduhom i blizu 350 m2 mozaičkih podova.

Nastavile smo dalje i zastale preko puta, da napravimo nekoliko fotografija sa, u bronzi, izlivenim statuama mangulice i pastirskog psa pulina. Preostalo nam je da u povratku pokušamo da obiđemo podzemne ruševine bazilike iz 5. veka, ali pogađate – radno vreme je u međuvremenu bilo završeno.

Majus, mangulica i pulin

Ipak, ovaj grad me je dovoljno zaintrigirao da mu ponovo odem i obiđem sve što sam prvom prilikom propustila. Uključujući i Zasavicu, specijalni rezervat prirode, udaljen 13 km od grada, a koji su mi svi toplo preporučili.

Staro i lepo

Sremska Mitrovico, vidimo se opet uskoro.

 

***

Tačno godinu dana kasnije, evo me ponovo u Sremskoj Mitrovici. Nadovezujem se na stari tekst koji ću samo dopuniti. Ovog puta, imala sam više sreće jer je izlet bio organizovan preko agencije, tako da su posete muzejima bile unapred najavljene i imali smo vođene ture. Tom prilikom, posetili smo Carsku palatu u pratnji vodiča, kao i mali muzej gde se čuvaju Sunčani sat, sarkofazi i skulpture pronađene u Sirmijumu. Muzej Srema nismo ni ovog puta posetili, kao ni Galeriju Lazara Vozarevića, jer uvek treba ostaviti nešto i za treći put. Radovi koji su bili aktuelni prošle godine, u međuvremenu su završeni, tako da smo prošetali centrom, popili kafu, posetili trg sa arheološkim iskopinama. U nekom trenutku sunce iznad nas napravilo je pravilan krug u stilu letećeg tanjira. Optički fenomen opisan kao Helo. Bijonse je pevala o ovome. Vikipedija kaže: Halo je optička pojava u Zemljinoj atmosferi kada se Sunce ili Mesec naziru kroz tanak sloj oblaka s kristalima leda.

Prešli smo pešački most i zaputili se ka Zasavici.

Zasavica je specijalni rezervat prirode i od 1977. godine je pod zaštitom države kao prirodno dobro prve kategorija od izuzetnog značaja. Prostire se u severnoj Mačvi na opštinama Sremska Mitrovica i Bogatić. Ovo je močvarno područje sa poplavnim livadama površine 1825 hektara uz rečicu Zasavica. Stanište je više stotina ptica, životinja i riba.

Prvo smo se provozali brodićem. Podsetilo me je sve na Obedsku baru. Nakon vožnje, popele se na vidikovac odakle smo imale kompletan pregled situacije. Dokle se proteže i kolika je ova Zasavica zaista. A onda je usledila šetnja kroz livade pune konja, ovaca, magaraca, krava i mangulica. Životinje su navikle na ljude i nisu na nas obraćale pažnju. Mirno su pasle, krave su lenjo ležale ispod drveća i preživale, svinje se valjale u blatu. Dok je Maja pozirala u toj idili, konji iza nje su se parili.

 

U Zasavici postoji objekat za posetioce sa restoranom u kom se služi gulaš od mangulice. Ukoliko niste vegeterijanci, omrsite brke, jer je gulaš odličan.

Nakon nekoliko sati, nastavili smo dalje svoj put. Fotografije će ispričati ono što ja nisam rekla, a ukoliko nikada niste bili u ovom kraju, šta čekate? Treba vam samo jedan slobodan dan i malo volje.

 

Pozdrav,
Majus




11 thoughts on “Sremska Mitrovica i Zasavica

  1. Svjetski putnik Reply

    Prošao sam najmanje 50 puta kroz Sremsku Mitrovicu na putu do Beograda i Novog Sada, ali nikada nisam zaista i bio u njoj, niti sam slutio da ima toliko zanimljivih stvari za vidjeti. Baš sam prijatno iznenađen, a mislio sam da je u pitanju dosadan grad.

  2. Srđan Reply

    Joj super su mi ove tvoje pričice iz Srbije, da ne kažem Vojvodine. Mnogo lijepo Majuš.

  3. Ljiljana Reply

    Prva slika sa potpisom “lepe kuce” je slika mog dede, koju je on sagradio sam, posto je bio gradjevinski preduzimac. Sagradjena je 1929. godine. Ja sam tu kao dete provodila sve raspuste, dvoriste je bilo ogromno.
    Sad mi je to jako dirljivo da vidim da je neko na putu prema centru grada primetio i slikao. Tuzno mi je da vidim kako propada, ali moji rodjaci koji tu zive, ne mogu da plate da se popravi.
    U svakom slucaju, hvala vam za lepu reportazu. Sremska Mitrovica je poznata kao carski grad iz vremena Rimskog carstva kada se zvala Sirmium. Veliko arheolosko bogatstvo je pronadjeno u iskopinama i sklonjeno u Muzej.

  4. smmodra Reply

    Meni kao Mitrovčanki je uvek interesantno videti šta posetioci izdvoje. Preporučujem još kupanje tokom leta, plaža je mnogo lepa a Sava pitoma i topla za plivanje; piće u Bukbaru-knjižari kafeu u neposrednoj blizini male crkve, u dvorištu popločanom ciglama i u hladu velikog oraha; sladoled u bilo kojoj poslasticarnici na šetalištu-ukus je standardan ali kugle su ogromne a sa splava “Krug” na Mačvanskoj strani pruža se odličan pogled. Uz to, tamo služe “‘leba i masti” (sa a levom paprikom, naravno).

  5. smmodra Reply

    Ustvari, javite se sledeći put da vas odvedem na sva ta mesta. Upoznati “domorodca” može nešto pridodati 😉

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Jao, super! Ovo mi se posebno sviđa sa ‘lebom i masti. Sve što ste naveli, obilazim sledeći put i pišite mi na FB stranici da Vas kontaktiram sledeći put 🙂 Hvala i veliki pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *