Vršac

Poslednjih dana sve češće razmišljam da se prevremeno penzionišem, kupim neku staru švapsku kuću negde u Vojvodini, renoviram je i uživam leti sa svojim prijataljima koji u bliskim vremenskim intervalima dolaze sa svih strana. Pa onda pijuckamo osvežavajuća pića i slušamo ploče dok sedimo u ajnforu i krijemo se od popodnevne vreline. U tim mojim maštarijama, imam prelepo cveće u bašti i zasadila sam malo paradajza, luka i zelenu salatu. Cvećem sam ukrasila prozore i kibicfenster, pa mamim uzdahe prolaznika. Imam i mali lokal uz kuću. Biznis ne cveta previše, ali uz penziju imam dovoljno koliko mi treba da otputujem nekoliko puta godišnje. Zimi najčešće, jer je kuća velika i tada ne grejem sve prostorije, pa odem u tople krajeve. U tom lokalu prodajem lepe stvari – stare knjige i ploče, Selmine slike i cveće. Zamišljam sve šta ću i kako ću, pa mi bude toliko lepo samo dok mislim o tome, a želja za takvim životom sve više u meni raste. Naravno, u toj mojoj priči, svi smo zdravi, iako smo u poznim godinama, putujemo i vodimo pristojne i lepe živote.

 

Kuće iz mojih maštarija postoje. Mnoge od njih se zaista prodaju u ovom trenutku. Našla sam ih u Kovinu i Vršcu, sad, za uskršnje praznike. Kada se vratim odnekud, imam običaj da izjavim svojim prijateljima kako bih u tom mestu mogla da živim. Ali ti bi mogla svuda da živiš, rekli bi mi oni. Malo sam pomijarka u tom smislu. Mislim da mogu svuda od Skandinavije do Lisabona, preko Berlina ili neke zabačene kuće blizu Zlatibora. Međutim, Vojvodinu volim više od svega i stvarno se nadam da ću joj se vratiti nekada.

Na primer, za vikend sam mogla da živim u Vršcu, dok nije počela košava, pa sam se predomislila. Ali Vršac je divan grad i dok sam lutala njegovim ulicama, tu se negde stvorila ta moja ideja s početka priče.

***

Vršac je grad u jugoistočnom Banatu i šesti je po veličini u Vojvodini. Broji oko 40 hiljada stanovnika i nalazi se na samoj granici sa Rumunijom. Osim Fruške gore, u Vojvodini postoje još Vršačke planine u čijem se podnožju nalazi ovaj grad.

U Vršac sam odlazila više puta. Kao mala, kada smo u okviru ekskurzije išli u Fabriku čokolade i na Vršačku kulu, a kasnije sa Golubom, kada smo nekoliko godina zaredom 1. maj slavili sa vršačkom ekipom, jer je Golub dugo živeo ovde zbog rukometa. Pomenuti praznik provodili smo na jednoj od vikendica na Vršačkom bregu. Sada sam po prvi put posetila Vršac kao pravi turista, a razlog mog dolaska je bila svirka Golubovog benda u vršačkom Domu omladine. Po dolasku, ostavila sam momke kod Marka da žive svoj rock’n’roll, a ja sam otišla u turiste.

Kuće

Vršačke kuće su me oborile s nogu. Toliko sam fotografisala da mi se zavrtelo u glavi, a onda sam jednostavno odustala. Svaka kuća u Vršcu je toliko lepa da ćete odmah poželeti da živite u jednoj takvoj. To su stare austrougarske kuće, mahom očuvane, sa sređenim fasadama i mnogobrojnim detaljima, iako ima i onih zgrada koje su potpuno oronule, poput one na glavnom trgu u kojoj se nekada nalazila štamparija. Prava lepotica, ali nažalost, potpuno je propala.

Gradska kuća – Magistrat

Kada dođete u Vršac, prođite Dvorskom, Zmaj Jovinom i svim ulicama oko centra. U njima ćete videti arhitektonske primerke iz epohe baroka, secesije, neogotike i klasicizma. U centru grada izdvaja se Gradska kuća – Magistrat u kojoj je smeštena Skupština opštine Vršac ili nekadašnja ,,Bombonjera”, kako inače zovu lepu crvenu zgradu na uglu, sada ružno izlepljenu šarenim reklamama dečije prodavnice u prizemlju.

Bombonjera

Crkve

Ako volite da obilazite crkvene objekte, bilo iz verskih ili samo estetskih razloga, Vršac je pravo mesto za vas. Saborna crkva u samom centru je najstariji verski objekat, iz 18. veka, a između mnogih slika koje su naslikali srpski slikari, u njoj se nalaze i dve slike Paje Jovanovića.

Saborna crkva

Odmah uz Sabornu crkvu, smeštena je verovatno najlepša zgrada u gradu – Vladičanski dvor ili Dvor Eparhije Banatske. Osim što predstavlja boravište banatskog vladike, zgrada je proglašena za Spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Vladičanski dvor

Najveća rimokatolička crkva u Srbiji, sagrađena u gotskom stilu 1863. godine, smeštena je nedaleko od centra grada. Katedrala ili Crkva Svetog Gerharda je nekada bila druga po veličini u bivšoj državi, odmah posle katedrale u Zagrebu. Ističe se i po orguljama pa se u katedrali neretko održavaju koncerti operskih pevača i horova.

Crkva Svetog Gerharda

Ukoliko vam ovo nije dovoljno, onda posetite još i Manastire Mesić i Malo Središte, kao i crkvu Sv. Teodora Vršačkog, na Vršačkom bregu. Crkva Sv. Teodora Vršačkog je novijeg datuma, iz 2002, a podignuta je u čast Teodora Nestorovića, Vrščanina koji je podigao Banaćane na ustanak protiv Turaka 1594. godine, zbog čega mu je živom odrana koža. Nakon 400 godina, proglašen je za sveca.




Muzeji

Glavna ustanova kulture u Vršcu je Gradski muzej, najstariji u Vojvodini, osnovan 1882. godine. Njegova kolekcija broji oko 260 hiljada objekata u arheološkom, istorijskom, numizmatičkom, etnološkom, prirodnjačkom i umetničkom stručnom odeljenju. Izložbene postavke su raspoređene u četiri objekta.

Konkordija. U ovoj zgradi se nalazi središte muzeja, smeštajni i radni prostor i sale za tematske izložbe. Podignuta je 1847. godine za potrebe hotela, nakon čega se na njenom mestu gradi novi objekat – gostionica ,,Konkordija” po kojoj i danas nosi naziv. U njoj je smešten i Regionalni centar za kulturnu baštinu Banata.




 

Apoteka na stepenicama je prva i najstarija apoteka u Vršcu. Radila je od 1784. do 1971. godine. Poslednji vlasnik, do 1927. godine bio je polubrat Paje Jovanovića, Aleksandar Jovanović. Od 1971. godine pripada Gradskom muzeju i obuhvata četiri postavke:
*Eksponate o istorijatu zdravstvene kulture;
*Sećanje na Paju Jovanovića sa slikama ,,Vršački triptih”, nekoliko portreta i skica, kao i portret Kralja Aleksandra u prirodnoj veličini;
*Postavka predmeta od paleolita do srednjeg veka;
*Medalje iz 18. i 19. veka

Apoteka na stepenicama

Vršačka kula je najznačajnije odbrambeno uporište Južnog Banata. Ne zna se ko i kada ju je sagradio, ali po nekim istorijskim činjenicama, pretpostavlja se da ju je oko 1439. podigao Đurađ Branković, gde je želeo da se skloni nakon opsade tvrđave u Smederevu. Kula je smeštena na Vršačkom bregu, na 399 metara nadmorske visine i može se videti sa svake tačke u gradu.

Vršačka kula

Hamerštilova kuća nalazi se u Gudurici, selu kod Vršca. Robert Hamerštil je austrijski slikar, rođen u Vršcu 1933. godine. Imao je više od 120 samostalnih i 50 grupnih izložbi, u najpoznatijim galerijama Evrope i sveta. U nekadašnjoj kući njegove majke, sada se nalazi Dom kulture sa stalnom postavkom Hamerštilovih slika koje je poklonio Vršcu. Od 2010. godine nosi status počasnog građanina Vršca.

Sve informacije u vezi sa muzejima, pronađite na sajtu www.muzejvrsac.org.rs.

 

Poznati Vrščani

Pavle Paja Jovanović (1859 -1957) je jedan od najvećih srpskih slikara koji je svoju slavu stekao za vreme svog dugog života. Rođen je u Vršcu, u fotografskoj porodici, a Akademiju likovnih umetnosti u Beču upisuje 1877. godine. Uz Uroša Predića, bio je tipičan predstavnik akademskog realizma, putovao je svuda po svetu i svojim slikama predstavljao Balkan koji je u to vreme Evropi bio posebno egzotičan i zanimljiv. Među njegovim najpoznatijim slikama ističu se Borba petlova, Seoba Srba, Kićenje neveste, Krunisanje Cara Dušana, Furor Teutonicus. Osim istorijskih motiva, Paja je slikao i portrete poznatih ličnosti, članove dinastije Karađorđević, Mihajla Pupina, austrijskog cara Franju Josifa (čak devet portreta), kao i portrete običnog građanstva. Njegova najveća inspiracija i muza, bila je njegova supruga, mlada Bečlijka Hermina Muni Dauber (1892 – 1972). Venčali su se 1917. i proveli 40 godina zajedno, do Pajine smrti. Muni je ovekovečena na mnogim portretima i aktovima, kojima se Paja okreće u kasnijem dobu.

Bista Paje Jovanovića u Ruskom parku

Pomenuta dela možete pogledati u Muzeju Paje Jovanovića u Beogradu, a detalje potražite u jednom od prethodnih tekstova o beogradskim izložbama i muzejima, kada sam pisala o ovom velikom srpskom umetniku.

Jovan Sterija Popović (1806 – 1856) bio je srpski književnik, osnivač srpske drame i komediograf. Jedan je od osnivača Narodnog muzeja, Akademije nauka i Narodne biblioteke u Beogradu. Kao Ministar prosvete, doneo je mnoge školske zakonike, uveo gimnastiku kao školski predmet i njegovom zaslugom je donet prvi pravni akt o zaštiti spomenika kulture.

Sterijina najpoznatija dela Pokondirena tikva, Kir Janja, Rodoljupci, Tvrdica i mnoga druga, igraju se i dalje u srpskim pozorištima ili su ovekovečena na filmu. Pozorište u Vršcu nosi ime po Steriji, a na trgu ispred pozorišta smešten je njegov spomenik. Od 1956. godine, u Novom Sadu, svake godine organizuje se festival ,,Sterijino pozorje” koji predstavlja najznačajniju pozorišnu manifestaciju u našoj zemlji.

Kuća Jovana Sterije Popovića

Rodio se i umro je u Vršcu. Kao mali, bio je bolešljivo dete, a zbog šloga u detinjstvu, jedna ruka mu je bila paralizovana. Živeli su u kući na Trgu Teodora Vršačkog 11. Kuća predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja. Od 1871, njegov brat, Đorđe Popović, namenio je kuću za potrebe mladih književnika. Danas, u njoj možete pogledati spomen-izložbu posvećenu srpskom književniku. U dvorištu kuće nalazi se i poznata vinarija.

Upravo je Jovan Sterija opisao svoj grad kao ,,Vršac, lepa varoš”, pa se ove tri reči i dalje koriste u istom kontekstu.

Šta još posetiti?

Osim ove dvojice velikih umetnika, među poznate Vrščane ubrajaju se pesnik Vasko Popa, šahista Bora Kostić, Jaša Tomić – novinar, političar i književnik, i mnogi drugi. Prođete li malim Ruskim parkom, videćete spomenike i biste ovih umetnika. Ruski park se nalazi preko puta Hotela Srbija i ,,Bombonjere”. U uluci gde je smešten park, uspela sam da u mnoštvu velelepnih kuća, izdvojim dve, poluoronule i predivne fasade. U ovoj ulici smešteni su i Dom vojske, Gradska biblioteka, firma ,,Vršački vinogradi”, a mogu se videti i stambeni objekti iz SFRJ perioda.

Odavde možete nastaviti prema Katedrali, a onda pravac u Gradski park. Naravno, ne treba posebno da naglašavam da obiđete sve uličice usput i još malo uživate u izgledu kuća. Od kako Ljubica i ja vodimo našu stranicu belgradebuildings, fasade me posebno raduju, pa zato toliko obraćam pažnju, što ne znači da će i vama biti toliko zanimljivo. Ali u Vršcu, verujem da hoće.

U Gradskom parku dočekaće vas zelenilo, prelepa fontana, spomenici i biste, muzički paviljon i stari vodotoranj. Park postoji od 18. veka kada je pripadao francuskoj plemićkoj porodici, a ako vas zanima njegov istorijat, ovde ćete pronaći sve detalje. Izađite iz parka sa suprotne strane sa koje ste ušli i stepenicama se popnite do tačke gde će vam kula biti bliža nego do tada. Ako imate vremena i snage, popnite se do vidikovca, na svega 5km od tačke na kojoj stojite.

Gradski park

***

Dan u Vršcu je bio baš po mojoj meri. Išla sam gde sam htela i ugađala sebi. Muzeji su bili zatvoreni zbog praznika, pa sam ih ostavila za sledeći put. Dobila sam dve preporuke za etno restoran ,,Dinar” u koji sam se zaputila mirnim ulicama. Možda je atmosfera bila preterana za moj ukus, bila sam sama i zamišljala opuštenije mesto. Više je nekako da dođete sa prijateljima ili na romantičnu večeru, ali nemam nijednu zamerku jer je hrana bila preukusna, porcije i više nego dovoljne, cene pristojne, a usluga za svaku pohvalu.
Preostalo je još da odemo na svirku zbog koje smo i došli. Ali to je bilo pravo razočarenje i za bend i za publiku. Mogu samo da primetim da Vršac nije naklonjen rock’n’roll-u, što su nam i naši drugari potvrdili. Ali to je neka druga priča.

Sutradan, zbog Uskrsa ništa nije radilo, ulice su bile puste i bez ljudi, samo je jaka košava fijukala. Kod Ruskog parka našli smo jedini otvoren kafić u kom smo popili kafu, pridržavajući sve što se nalazilo na stolu da ne odleti i nakon toga napustili Vršac, tu lepu varoš.

Do sledećeg putopisa!

Pozdrav,
Majus

*Ako vas zanima smeštaj, znajte da su hoteli skupi, pa vam preporučujem onaj koji smo mi rezervisali preko AirBnB-a. Nalazi se u kući, na desetak minuta od centra grada, u mirnoj ulici. Domaćini su vam dostupni za sve informacije i cena je pristupačna.

*Hvala FB stranici Vršac Moj Grad što su mi ustupili naslovnu fotografiju.

*Posetite FB i Instagram stranice kako biste pogledali više fotografija iz Vršca. 

 




8 thoughts on “Vršac

  1. Љ Reply

    Prelepo Majus! ❤️ Baš si me inspirisala da ponovo odem i to uskoro 😊 Prošli put smo se kratko zadržali na putu za Temišvar tako da nisam mogla da obiđem sve što sam htela.

  2. Svjetski putnik Reply

    Baš sam se obradovao kad sam vidio da si pisala o Vršcu. Nedavno sam naletio na youtube-u na kratki video u kojem je neka djevojka porijeklom iz Srbije snimila vlog sa kadrovima Vršca, međutim ni u jednom trenutku nije spomenula o kojem gradu se radi. Zabilježio sam kadrove gotičke katedrale i Vladičanskog dvora, ali niko mi nije znao reći gdje se to u Srbiji nalazi. I onda nedavno naletim na slike Vršca i prepoznam grad, a evo sada i ti pišeš o njemu. Ozbiljno sam zainteresovan da ga obiđem, mislim da bi se čak moglo desiti za 1. maj, jer nisam planirao da idem negdje dalje. Tvoj putopis će mi svakako poslužiti kao vodilja. 🙂

  3. MirArbi Reply

    Dopali su mi se i tekst i fotografije. Razmišljamo gotovo identično. Čak su nam i interesovanja i maštarije iste. S’ tom razlikom što sam ja verovatno bliža penziji, a samim tim i tom preseljenju negde van Beograda. A u vezi sa tim imam samo malu sugestiju, koju dajem najdobronamernije – ukoliko budeš kupovala neku “švapsku kuću” u Vojvodini, dobro proveri da je kojim slučajem bivši vlasnici ne potražuju u postupku restitucije.

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Hvala Miro! I na lepom komentaru i savetu. Znam sve u vezi sa tim, silne su to peripetije. Nadam se da ću doći u priliku da udjem jednom u taj proces, što želim i Vama 🙂 Veliki pozdrav!

  4. LaPetite Reply

    Svaki put kada procitam neki tvoj tekst nauzivam se lepog prizora. ❤️

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *