Sofija – V krak s vremeto

Bugarska. Kako to rogobatno zvuči u nas Srba. Sličan status nosi i Rumunija. Ne znam zašto imamo taj snobovski stav prema ovim zemljama, kao da je kod nas mnogo bolje, a znamo da nije. Ne znam da li to možda ima veze sa EU. Mi nećemo i nismo u EU, a one jesu, takve kakve su. Ili je neki drugi razlog. Ako neko zna neka mi objasni. Znam samo da sam prošle subote po prvi put otišla u Sofiju i da mi je bilo mnogo lepo. Znam i da je bilo užasno hladno u Srbiji, zavejano snegom, pa je sve sa onim golim granama i raštimovanim kućama izgledalo tužno, pusto i sivo, a da je po prelasku granice, sunce granulo, temperatura se podigla od minusa za deset stepeni, sneg se zadržao pokraj puta i na planinama, nebo je poprimilo neverovatno plavu boju, a oblake kao da je neko okačio za predstavu.

Bugarska

Vožnja od Beograda do Sofije traje oko pet sati. Od granice, bugarska prestonica je udaljena na svega sat vremena. Imali smo taj jedan dan i iako sam otprilike znala šta treba obići, nisam znala šta da očekujem. Vreme smo uglavnom provodili u centru, koji je u svakom gradu sređen i lep, pa tako i u Sofiji. Bila sam prijatno iznenađena onim što sam videla i kada smo sumirali utiske na kraju dana, složili smo se da je ovaj izlet bio pun pogodak i dobro je što smo na kratko pobegli iz Beograda. Svidela mi se Sofija, ljudi su smireni, osećala sam se bezbedno i nisam morala da grčevito držim ranac i brinem da će me neko opljačkati. Grad je zanimljiv, sa dosta parkova, lepim i ružnim fasadama, grafitima i muralima, zbog čega poseduje taj neki šmek koji pomalo podseća na beogradski, sa dosta komunističkih zgrada i spomenika, gde su pravoslavna crkva, džamija i sinagoga u blizini jedna druge. Tog dana se slavio dolazak marta i dan kada su Bugari oslobodili svoju državu od Turaka, pa su sve gole grane bile ukrašene crveno belim kićankama koje su se zajedno sa bugarskim zastavama prodavale na ulicama.

3. mart

Turistički obilazak

Verovatno neću tako verno opisati svaku crkvu i građevinu kao što je to učinio Svjetski putnik na čijem sam sajtu čitala putopis o Sofiji, ali ću se potruditi da na vašim mapama označim sve ono što ne bi trebalo da propustite, ako u Sofiju dođete na jedan dan. Najbolje je da svoju turu započnete od srca grada, hrama Aleksandra Nevskog. Ova imponzantna građevina posvećena Aleksandru Nevskom i ruskim vojnicima pogunilim u ratu protiv Turaka, predstavlja središte Bugarske pravoslavne crkve i sagrađena je u neovizantijskom stilu, 1912. godine. Oko hrama smešteni su park sa spomenicima iz doba socijalizma, hotel Radison i spomenik Aleksandru II, crvena Crkva Svete Sofije po kojoj je Sofija dobila ime, Botanička bašta, Univerzitet Kliment Ohridski, Nacionalna biblioteka Ćirilo i Metodije i mnoge druge, jednako lepe građevine kojima ne znam naziv niti znam šta se u njima nalazi.

Hram Aleksandra Nevskog

Ukoliko pratite žute pločice na putu, na Bulevaru Cara Osloboditelja, u cugu ćete obići sve bitne znamenitosti grada koje su smeštene u ovoj ulici:




  • Nacionalna galerija čuva više od 50 000 umetnina i kažu da niste bili u Sofiji ako ne posetitet ovaj muzej, ali mi ipak nismo imali vremena i za to;
  • Lepa Ruska crkva Nikolaja Čudotvorca, sagrađena 1914. godine na mestu nekadašnje džamije, a u znak već pomenutog prijateljstva između Rusa i Bugara;
  • Nacionalna galerija stranih umetnosti;
  • Park Kristal;
  • Narodno pozorište Ivan Vazov, najstarije pozorište u Bugarskoj, izgrađeno 1904. godine, predstavlja ujedno i najlepšu zgradu u Sofiji;
  • Etnografski muzej
  • Arheološki muzej;
  • Vlada Bugarske;

Ovde ste već kod metro stanice Serdika oko koje su smeštena rimska arheološka nalazišta, mala kamena crkva Svete Petke, nastala između 11. i 14. veka, desno je džamija Banja Baši, urađena po uzoru na Sulejmanovu džamiju u Istanbulu, a čiji naziv znači mnogo kupatila, jer je nastala na tlu prirodnih termalnih voda. Iza džamije je smeštena prelepa zgrada Istorijskog muzeja Sofije, a preko puta džamije, nalazi se Sinagoga Sofija. Po veličini je treća u Evropi, sagrađena 1909. godine, po uzoru na sinagogu u Beču koja je kasnije stradala u Kristalnoj noći. Našu granicu kretanja označavala je novokomponovana statua Svete Sofije iz 2000. godine i dalje od nje nismo išli.

Levo od Serdike, smeštena je crkva Sv. Nedelje, poznata i kao Crkva svetog Kralja, koja ima veliki kult u bugarskom narodu. Naime, kada je Stefan Uroš II Milutin Nemanjić ili jednostavno, Kralj Milutin, preminuo 1321. godine, a potom i kanonizovan dve i po godine kasnije, njegovo je telo pred Kosovski boj prebačeno iz Banjske u Trepču, a potom je pred najezdom Turaka, 1460. godine preneto u Sofiju, u upravo ovu crkvu, od kada se njegove mošti čuvaju i mogu videti i dan – danas.

Ono što je u Beogradu Knez Mihailova, to je Vitoša bulevar u Sofiji. Pešačka zona načičkana prodavnicama, restoranima i kafićima. Prostire se od Crkve Sv. Nedelje i Palate pravde ispred kog dominiraju dve velike statue lava, pa sve do Nacionalne palate kulture u maniru socijalističke arhitekture, nastale kao projekat Ljudmile Živkove, ćerke komunističkog lidera Bugarske, Todora Živkova. U palati se održavaju koncerti, festivali, konferencije i ostali događaji umetničkog i političkog karaktera. Ono što se nama najviše dopalo jesu sporedne ulice oko glavnog šetališta, sa skrivenim muralima i svim onim malim, uskim ulicama sa išaranim, oronulim ili sveže okrečenim fasadama koje toliko podsećaju na beogradske.

Metro

Sofija ima metro od 1998. godine. Dok se kod nas već prodaju karte za beogradski metro koga nema, u Sofiji postoje dve linije sa ukupno 34 metro stanice, a tokom 2019. će biti puštena u rad i treća linija koja je trenutno u izgradnji. Tada bi trebalo da ovaj sistem prevoza pokrije ukupno 64 stanice i da predstavlja glavno prevozno sredstvo žiteljima Sofije. Mi ćemo do tada i dalje čekati u redovima kako bismo na vreme kupili karte za nešto što još uvek nećemo imati. A kada smo kod karata, cena jednokratne karte je ista kao za gradski prevoz u Beogradu.

Muzej socijalističke umetnosti

Nakon 22 godine od pada komunizma, u Sofiji je otvoren prvi muzej državne propagandne umetnosti tog vremena. Komunizam u Bugarskoj je trajao od 1946. do 1990. godine, a komunistički vođa koji je na vlasti proveo 35 godina, bio je Todor Živkov. Svi spomenici koji su se koristili u propagandne svrhe, kamene i bronzane skulpture, slike, statue i crvene zvezde sa simbolima srpa i čekića koji su ukrašavali gradske trgove i zgrade širom Bugarske, nakon pada Živkova su sklonjene ili uništene, a ono što je spašeno, sada krasi dvorište muzeja. U Muzeju socijalističke umetnosti možete pogledati biste bugarskih političara, Lenjina u natprirodnim veličinama, Če Gevaru i mnoge druge, kao i dela koja glorifikuju život radne klase i partizanski pokret. U muzeju je trenutno smešteno 77 skulptura, 60 slika i 25 komada plastike, a ideja je da se ovaj broj s godinama uvećava.

 

Iako moji saputnici nisu bili oduševljeni idejom o odlasku u ovaj muzej, na kraju se dopalo čak i Goranu koji ne podnosi komunizam, a meni je laknulo jer sam toliko zapela da idem i plašila sam se da ukoliko im se ne svidi, zauvek će mi to prebacivati. Iskreno, očekivala sam nešto poput Grūtas parka u Litvaniji, a tek sam pre nekoliko dana saznala da i u Budimpešti postoji nešto slično, u parku Memento, ali u svakom slučaju preporučujem da ga posetite jer će sigurno ostaviti utisak na vas.

U Bugarskoj i dalje postoje spomenici koji se ne mogu skloniti, kao što je spomenik Sovjetskoj armiji ili poput onih u okolini hrama koje smo videli usput. Iste godine kada je muzej otvoren (2011. godina), grupa anonimnih umetnika je u centru grada prefarbala spomenik Sovjetskoj armiji, a tom umetničkom delu koje je kasnije proglašeno vandalističkim činom, dala naziv ,,V krak s vremeto’’ što znači ,,U korak s vremenom’’. Ruski vojnici na spomeniku su tom prilikom dobili izgled likova iz popularne američke kulture – Supermen, Džoker, Robin, Kapetan Amerika, Ronald McDonald, Deda Mraz, Wolverine, Maska i Wonder Woman. Farba je uklonjena nakon tri dana, ali svejedno, to nije sprečilo umetnike da i u godinama kasnije, na sličan način koriste ovaj spomenik za iskazivanje stava povodom političke situacije u zemlji i svetu. Priča o spomeniku je pretočena u kratak dokumentarni film In Step with the Time, bugarskog reditelja Antona Partalova koji je dobio nagradu na filmskom festivalu u Poljskoj.

Da biste stigi do Muzeja socijalističke umetnosti, uhvatite metro od Serdike i vozite se četiri stanice do G.M. Dimitrov, crvenom linijom M01 u smeru Mladost. Stanice su dugačke i stižete za desetak minuta u noviji i moderniji deo grada, gde je muzej smešten. Ulaznica je 5 leva.




Hrana i praznik

Nakon muzeja ostalo nam je vremena da nađemo restoran. Za to je Ljubica bila zadužena. Završili smo u malo skupljem, ali lepom restoranu tradicionalne kuhinje ,,Moma’’. Pošto se ispostavilo da Bugari u sva jela stavljaju neki začin koji mene podseća na kari, a koji ne mogu da podnesem posle peha u Berlinu sa kari kobasicama, ja sam jedina koja se nije najela. Ipak, ukoliko vas zanima tradicionalna bugarska kuhinja, detalje pronađite na ovom linku.

 

Ostatak dana proveli smo u šetnjama po gradu, parku Kristal i ispred hrama gde se održavala vojna parada. Napomenula sam da je tog dana bio praznik, pa su u kasnim popodnevnim časovima zaustavili saobraćaj u centru, skupio se narod, vijorile su se bugarske zastave, neko je nešto pričao u mikrofon ispred hotela Radison, a onda je mnogobrojna vojska sa kapama na glavama i nekim peruškama, prošla kroz nekoliko glavnih ulica.

Ceo događaj je završen spektakularnim vatrometom kojim smo ispraćeni iz Sofije.

Do sledećeg putopisa,

Pozdrav od Majus

*Pratite moje Instagram i Facebook stranice i pogledajte više fotografija.




3 thoughts on “Sofija – V krak s vremeto

  1. Gavrilo Reply

    Stvarno lijep grad, iako ljudi iz nekog razloga to ne očekuju… Inače, mala napomena: Crkva Svete Sofije i statua nemaju ništa zajedničko osim imena – crkva se u stvari zove Aja Sofija (mudrost božija, sveta – kao i mnogo poznatija u Istanbulu), i po njoj jeste grad dobio današnje ime, a statua se odnosi na Svetu Sofiju, ženu kojoj su ubili 3 kćeri, postoji neka legenda vezana za to… Uglavnom, ona nema nikakve veze sa samim gradom, ali su vlasti odlučile da iz nekog razloga njoj tu podignu spomenik kako bi zamjenili onaj koji je na tom mjestu stajao do tada – Lenjinov 🙂
    Mi smo ovo saznali tokom besplatne ture gradom, koja je stvarno odlična i preporučujem je svima koji odu u Sofiju, obiđe se većina znamenitosti za kratko vrijeme i čuje dosta zanimljivih stvari 😉

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Navela sam u tekstu da je Sofija dobila ime po crkvi koja se nalazi preko puta hrama. Da, da, videla sam taj podatak da je Lenjin nekada bio tu gde je sada statua. Uvek treba otići na free walking tour, svima preporučujem. Hvala Gavrilo na komentaru 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *