Subotica

Međunarodni voz iz Beograda, kreće sa glavne železničke stanice u 7:35h. U Subotici je u 11:30h. Četiri sata u kupeu sa mojom najboljom drugaricom nije ništa, jer ona mnogo voli da priča. Neko bi rekao – ne zaklapa. Ja više volim da ćutim i slušam, tako da smo u tom smislu kompatibilne. Došla je pre Nove godine na deset dana, međutim, zbog komplikacija sa papirologijom i vizom, let za Pariz je pomerala na svakih nedelju dana. Dok ovo pišem, ona je i dalje u Beogradu, ali kada ovaj tekst ugleda svetlost dana, verovatno više neće biti tu. Iako sam u Subotici bila više puta, planirala sam da je uskoro ponovo posetim, onako turistički, pa smo na njen predlog krenule tim vozom i na subotičkoj železničkoj stanici bile već nakon dva treptaja i moje kratke pripreme o tome šta posetiti za pet sati.

Ishod je bio isti – bez obzira na moje prethodne posete, a njen prvi put, Subotica nas je obe oborila s nogu.

Leovićeva palata, Park Ferenca Rajhla 11

Bio je prelep, sunčan, januarski dan. Žurile smo do Gradske kuće da stignemo u 12h na organizovanu turu po većnici. Kako se palata Ferenca Rajhla nalazi odmah preko puta železničke stanice, kroz park, brzinski smo okinule nekoliko fotografija usput i Korzoom došle do trga sa prelepom većnicom.

Glavni razlog za to što se Subotica toliko razlikuje od svih ostalih gradova je upravo mađarska secesija. U našoj zemlji, ona je sinonim za ovaj umetnički pravac jer sadrži toliko koloritnih građevina i sa velikom pažnjom ukrašenih fasada. Mađarsku secesiju simbolišu cvetovi i srca od keramike i kovanog gvožđa, izrezbareno drvo, mesingani okovi i pločice, a sav materijal se koristio iz fabrike Žolnai u Pečuju, o kojoj sam pisala ranije.

Trg slobode i Korzo

Dok se približavate većnici, primere secesije videćete još u glavnoj pešačkoj ulici, na Korzou. Obratite pažnju na zgradu nekadašnje štedionice iz 1908. godine i hotel Zlatno jagnje iz 1904. Na trgu, osim većnice, nalaze se Plava (bila je zatvorena prilikom naše posete) i Zelena fontana, spomenik samozvanom caru Jovanu Nenadu koji je 1527. godine proglasio Suboticu svojom prestonicom, Palata mađarske opšte kreditne banke, zatim Gradska biblioteka i Narodno pozorište koje se još uvek renovira. Na zgradi Narodnog pozorišta, samo prednji stubovi su originalni, dok je ostatak pretvoren u modernu, staklenu zgradurinu kakvih na žalost ima sve više. Arhitektonsko nedonošče, kako je lepo objasnila gospođa iz naše ture.

Palata nekadašnje poštanske štedionice, Korzo 4

Gradska većnica

Koliko je spolja lepa, unutra je verovatno još lepša. I to treba sami da vidite, jer ja tako nešto lepo ne umem da opišem, pa čak ni fotografije ne mogu da dočaraju njenu unutrašnjost. Podignuta je na mestu stare većnice, za samo dve godine, a još dve godine su je dekorisali. Poređenja radi, Narodno pozorište preko puta većnice renovira se već deset godina. Kompletno je završena 1912, a projektovali su je Marcel Komor i Deže Jakob, poznate arhitekte iz Budimpešte, odgovorni za još nekoliko građevina u Subotici.

U okviru ture sa vodičem, obilazi se unutrašnjost većnice i toranj sa kog je prelep vidikovac na ceo grad, na 45.5m visine. Valja doći u proleće kada ceo grad ozeleni, pa će vam fotografije biti još lepše. Centralna soba je Velika većnica sa raskošnim vitražima u kojoj se održavaju zasedanja skupštine, venčanja, koncerti i važni skupovi. Danas je većnica sedište kabineta gradonačelnika, gradske uprave i istorijskog arhiva, a u okviru ovakvih tura, dostupna je i javnosti. I to za samo 200 din, pa ukoliko do sada niste bili, nemojte propustiti sledeći put.

Velika većnica, centralna soba

Sinagoga i Palata Mikše Demetera

Na istoj adresi, na Trgu sinagoge, jedno preko puta drugog, smeštena su još dva primera secesije, prelepa Sinagoga i Gradski muzej u Palati Mikše Demetera.




Sinagoga je takođe rad pomenutog dvojca Marcela Komora i Deže Jakoba, sagrađena 1902. godine. Predstavlja najlepšu sinagogu u ovom delu Evrope i jedina je koja nosi obeležja mađarske secesije – paunovo pero, ljiljane, ruže i lale. Mogla je da primi 850 muškaraca u prizemlju i 550 žena na galeriji, međutim, posle Drugog svetskog rata je ostalo toliko malo Jevreja, pa je sinagoga, zbog nemogućnosti održavanja i nekorišćenja, počela da propada. Ove godine u martu, nakon šest godina renoviranja, biće svečano otvorena i koristiće se za koncerte i kulturna dešavanja. Svi pričaju, ali ja ne mogu da zamislim koliko je zaista lepa unutra, tako da se u Suboticu sigurno vraćam na proleće.

Mikša Demeter je bio lekar i intelektualac, a za projekciju svoje kuće, izabrao je braću Vago, arhitekte iz Budimpešte. Sagrađena je nekoliko godina nakon Sinagoge, 1906. i obuhvatala je dve prodavnice, štampariju, ordinaciju i petosobni stan u prizemlju i još dva zasebna stana za izdavanje, na spratu. U palati je 60 godina postojala štamparija, a od 2008. je Gradski muzej. Ulaz u muzej se plaća 100 dinara, zatvoren je ponedeljkom i nedeljom, a od utorka do subote, radno vreme je od 10 – 18h. Čak su četiri izložbe bile aktuelne u vreme naše posete.

Palata Rajhla Ferenca

Kao što sam spomenula, kada stignete u Suboticu, pod uslovom da dolazite vozom, prvo što ćete ugledati je prelepa Palata Ferenca Rajhla. Španci se posebno oduševljavaju ovom građevinom jer ih neodoljivo podseća na Gaudija. Samo što ova nema veze sa Gaudijem već sa istaknutim arhitektom tog vremena, Ferencom Rajhlom.

Palata Ferenca Rajhla, Park Ferenca Rajhla 5

Ferenc Rajhl (1869 – 1960), osim što je bio tvorac nekih od najlepših građevina u Vojvodini i Mađarskoj, voleo je umetnost i bio veliki kolekcionar umetničkih dela. Rođen u Apatinu, studije je završio u Budimpešti, a u Subotici je živeo od 1895. godine. Projektovao je Pučku kasinu (danas Gradska biblioteka), Gimnaziju i zgradu Austrougarske banke, a 1904. godine ostvaruje svoje životno delo – Palatu Rajhl. Palata i susedna najamna zgrada sagrađene su za dve godine materijalom iz fabrike Žolnai, a glavni motiv – srce, primenjen je na svakom detalju, na čitavoj kući. Oprema je skupocenim nameštajem i umetničkim predmetima koje je donosio sa svojih mnogobrojnih putovanja. Međutim, zbog velikih troškova i neisplaćenih dugova, bankrotiraće nakon četiri godine od useljenja, kada se seli u Segedin gde nastavlja da projektuje, a potom i u Budimpeštu, gde će umreti u 91. godini života.

 




Nakon bankrota, palata je menjala vlasnike, a posle Drugog svetskog rata je nacionalizovana i od 1948. godine pripadala je Gradskom muzeju, a potom Modernoj galeriji ,,Likovni susret”, od 1969. godine, kojoj pripada i danas. Radno vreme palate je od ponedeljka do petka od 8h do 19h, subotom od 9h do 13h, nedeljom je zatvorena, a cena ulaznice je simboličnih 100 dinara. U vreme naše posete, bila je aktuelna Pop Art izložba šestorice umetnike iz Srbije kao i izložba posvećena jednoj ulici u Subotici, koju sam, ne zamerite, zaboravila.

Osim same palate, u njenoj okolini ima još toliko lepih zgrada koje možete obići. Uz ivicu parka pred palatom, nanizano je nekoliko prelepih zdanja, renoviranih ili oronulih. U dvorištu Rajhlove palate, sa suprotne strane, u paralelnoj ulici Matije Korvina, nalazi se ugostiteljski objekat. Čitava ta ulica je kombinacija lepih zgrada sa smeštenim restoranima i kafićima. Ako ste fan Zvonka Bogdana i/ili njegovih vina, u ovoj ulici možete posetiti njegovu vinariju.

Razigrani baloni u ulici Matije Korvina

Kada smo sve ovo obišle, do polaska voza za Beograd, imale smo vremena da se još malo prošetamo, obiđemo park sa Katedralom i Spomenikom žrtvama fašizma, ručamo i svratimo na šampite u poslastičarnicu Markiz, preko puta Gimnazije, u kojoj radi ljubazna gospođa.

R. ćaska sa gospođama u poslastičarnici Markiz, preko puta Gimnazije

Svi sa kojima smo razgovorale, bili su ljubazni i fini. I svi do jednog složili su se oko sledećeg:

– da su Subotičani (Mađari, Srbi, Hrvati i ostali) vrlo složni
– da ih ne zanima politika
– da svako gleda svoja posla
– da je Subotica nekada bila još lepša
– da se danas veoma teško živi.

Ovo poslednje, kao i u ostatku naše zemlje.

Ako nikada do sada niste posetili ovaj grad ili biste negde na vikend, a da ne potrošite mnogo para, idite u Suboticu. Ja se unapred radujem sledećoj poseti i ovom prilikom pozdravljam sve Subotičane i pozivam da date vaše predloge.

Do sledećeg putopisa, pozdrav od Majusa!

*Ukoliko vas zanima mađarska secesija, detaljnije informacije o ovom pravcu i ostalim građevinama u Subotici, pročitajte na linku, a o tome šta još možete raditi u Subotici i okolini, posetite zvanični sajt Turističke organizacije Subotice na www.visitsubotica.rs.

*Posetite moje Instagram i Facebook stranice i pogledajte više fotografija

*U kategoriji Iz rubrike: Srbija, potražite i ostale putopise iz naše zemlje.

 




10 thoughts on “Subotica

  1. Svjetski putnik Reply

    Bio sam u Subotici jedno poslijepodne jesenas. Predivan grad, usuđujem se reći možda i najljepši u cijeloj Srbiji. Nažalost nisam imao vremena da vidim i uslikam sve što sam htio, tako da se iz te posjete nikada nije izrodio putopis. Ali, definitivno idem ponovo na proljeće, kada ozeleni i tada ću da dovršim započeto. Da li znaš, je li posjeta gradskoj vijećnici dozvoljena van organizovane ture?

  2. macaroonsandlittlejoys Reply

    Divan grad sa dušom i još lepšom arhitekturom. 🙂 Iako smo bile u Subotici na ekskurziji pre mnogo godina, ne sećamo se svih ovih detalja, ali poseta Gradskoj većnici jeste ostavila snažan utisak. Drago nam je što si nam dočarala Suboticu iz jednog drugog, vrlo zanimljivog ugla. <3 Kuda li nas vodiš sledeći put…

  3. Suboticanka Reply

    Lepsi tekst o svom rodnom gradu u skorije vreme nisam procitala 🙂 hvala Vam sto ste Suboticu docarali na ovako lep nacin i opisali u svom tekstu zaista sve poznatije gradjevine koje je krase. Zanimljivo je citati kako turisti dozivljavaju Suboticu i koliko su uglavnom svi njome odusevljeni. I mala ispravka- razigrani baloni su u ul. Matije Korvina 😉 ne zamerite sto sam ispravila, nije zlonamerno. Srdacan pozdrav iz Subotice 🙂

  4. MirArbi Reply

    Dobro predstavljena destinacija, maksimalno koliko se moglo u zimskom periodu.
    Moguće je da ćemo se na proleće sresti u ovom gradu, ti, Svjetski putnik i ja, na slučajnom skupu kolega travel blogera, s’ obzirom da ću i ja tamo boraviti u maju. A tada obavezno u plan obilaska moramo uvrstiti subotičku Dudovu šumu, Palić, poneki okolni salaš i ergelu konja.
    Zanima me da li je do Subotice iz Beograda najpovoljnije stići vozom, koji pominješ u tekstu, kao i da li je u njemu bila velika gužva, kakve ja pamtim iz nekih ranijih vremena?

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Miro, ne znam za taj skup u maju, ali sumnjam da ću tada biti tamo zbog nekih drugih planova. Povratna karta je koštala 1200 dinara, a voz je u to vreme kada smo mi išle bio prilično prazan. U svakom slučaju, želim Vam srećan put i lep provod u Subotici 🙂

      • MirArbi Reply

        Za skup sam se šalila, jer smo sve troje izrazili želju da Suboticu vidimo u prolećnom izdanju. A za informacije o ceni povratne vozne karte i nepostojanju gužve u vozu, hvala. Neka i tebe sreća prati na svim narednim putovanjima, koja planiraš. Pozdrav i svako dobro!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *