Beogradski muzeji – februarski izbor #3

Prethodnih nekoliko dana, iako je kraj januara, živeli smo proleće. Pa u skladu sa sunčanim danima, svi smo postali mnogo aktivniji. U obilascima beogradskih muzeja, pridružile su nam se naše drage drugarice, tako da nam je bilo još zanimljivije. Osim muzeja, u ovom tekstu ćete naći predloge i o nekim interesantnim mestima na kojima možete popiti kafu i o ostalim dešavanjima u gradu. Pozivam vas da nam se pridružite i da i vi, sami ili sa svojim prijateljima krenete u pohod na beogradske muzeje.

Dobrodošli u februarsko izdanje.

***

Kulturna baština Topčidera

U prethodnom tekstu, spomenula sam Kulturnu baštinu Topčidera. Za one koji ne znaju o čemu se radi, reč je o šetnjama koje su se do kraja januara organizovale svake subote sa vodičima i u okviru kojih su se posećivali Muzej afričke umetnosti, Muzej kralja Petra I Karađorđevića i Legat Petra Lubarde. Međutim, zbog velike zainteresovanosti, organizovaće se još dve ture, 3. i 24. februara. Potrebno je da se prethodno prijavite mejlom na kulturnabastinatopcidera@gmail.com, a cena je 500 dinara. Trajanje ture zavisi od broja ljudi, predviđeno vreme je 150 minuta, ali naša je trajala četiri sata, zato savetujem da ne krećete bez flaše vode. Vodiči su Ana i Ivana, istoričarke umetnosti, divne i obrazovane mlade devojke, pune znanja i ljubavi prema poslu koji rade.




U okviru ture koju smo nas četiri posetile prošle subote, pored navedenih muzeja, ubačen je i odlazak u Arhiv Jugoslavije, koji kanim da posetim već neko vreme. Buduće ture će se menjati u skladu sa interesovanjem posetitelja, tako da savetujem da pratite dešavanja na sajtu Muzeja afričke umetnosti. Ono što nas je jako obradovalo, osim prelepog i sunčanog dana, je to što je grupa bila velika i za svaku pohvalu. Ukoliko pak niste u prilici da se pridružite ovoj turi u sledeća dva termina, navedene lokacije posetite u svojoj režiji.

Muzej afričke umetnosti

U nazivu ovog muzeja stoji i jedan podnaslov ,,Zbirka Vede i dr Zdravka Pečara”, a odnosi se na osnivače muzeja. Dr Zdravko Pečar je bio istoričar i novinar, a kao ambasador, u afričkim zemljama proveo je dvadeset godina. On i njegova supruga, Veda Zagorac, prikupljali su afričke predmete, dobijali ih na poklon ili ih pronalazili, da bi na kraju svoju bogatu zbirku poklonili muzeju koji su sami osnovali 1977. godine u Beogradu. Muzej afričke umetnosti je jedini u Evropi koji je napravljen za tu namenu. Postoje zbirke i putujuće i tematske izložbe, ali ovaj u Beogradu je napravljen baš da bude muzej afričke umetnosti. Zdravko i Veda su bili bliski prijatelji sa Titom i da nije bilo njega i njegove podrške, vrlo verovatno je da ne bi bilo ni muzeja. Osim Muzeja afričke umetnosti, za muzejske namene u Beogradu su sagrađeni i Muzej savremene umetnosti, Muzej istorije Jugoslavije i Muzej vazduhoplovstva.

Muzej čini jedna velika sala i mali atelje Moše Pijade u kojem je između ostalog sastavljen mozaik koji se nalazi na Muzeju istorije Jugoslavije. Zbirka broji nekoliko hiljada autentičnih predmeta, maski, skulptura, muzičkih instrumenata, keramičkih predmeta, tkanina i nakita. Osim bogate zbirke osnivača muzeja, veliki broj predmeta je poklonjen od strane posetilaca, a ukoliko posedujete određenu kolekciju, možete je i privremeno izložiti u muzeju.

Da biste saznali sve o zanimljivoj arhitekturi zgrade u kojoj se muzej nalazi i da biste čuli zanimljive priče u vezi sa osnivačima i samim predmetima, još jednom, savetujem da se priključite organizovanoj šetnji ili da na sajtu pronađete termine vođenja sa kustosom. Povodom 40. godina od osnivanja, od 23. maja 2017. do 28. februara 2018. organizovana je izložba NYIMPA KOR NDZIDZI, što znači ČOVEK NE MOŽE OPSTATI SAM. Ovaj naslov se može videti na čamcu, u ulazu u muzej, koji su Zdravko i Veda dobili na poklon od šefa ribarskog sela Mankoadze u Gani 1975. godine. U okviru izložbe, možete pogledati fotografije, dokumenta, zapise i filmove iz perioda njegovog nastanka.

Adresa je Andre Nikolića 14, do koje saobraća autobus na liniji 44, ili se prošetajte do muzeja po lepom i zelenom Topčideru. Radno vreme je od 10 – 18h svim danima, a cena pojedinačne ulaznice je 150 din. Sve informacije u vezi sa muzejom pronađite na njihovom sajtu www.museumofafricanart.org.




Mali Berlin u srcu Topčidera

Topčider je prelep, ali to nije tema ovog teksta. Ipak, meni je bilo potpuno otkrovenje jedno dvorište pored kog sam prolazila, u kom je smešten kafić – picerija i koji se baš tako zove – Dvorište. Čini ga uglavnom starudija: stari objekti sa starim i nabacanim stvarima, muralima i malom pozorišnom binom. Imala sam vremena koliko da uđem u dvorište, tako da ću se sigurno vratiti. Eto predloga gde možete svratiti posle muzeja, na kafu ili klopu, adresa je Andre Nikolića 7 – 9, a osim ovog ugostiteljskog objekta i dvorišta sa baštom koje leti verovatno izgleda još lepše, nalazi se i dućan organskih proizvoda – Vranić Organić. Ne znam koliko dugo postoji ovo mesto, ali dopalo mi se. Između ostalog, neodoljivo podseća na Berlin.

Kuća kralja Petra I Karađorđevića

U današnjoj ulici Vase Pelagića 40, trgovac Đorđe Pavlović je 1896. godine, podigao svoj letnjikovac u neorenesansnom stilu sa elementima baroka, usred vinograda koji su u to vreme postojali na teritoriji današnjeg Senjaka. Kada se završio Prvi svetski rat i kralj Petar I Karađorđević se 1919. godine vratio u Beograd, iznajmio je ovaj letnjikovac u kom je želeo da svoje poslednje godine života provede u miru i tišini, daleko od grada. Ovde je sve do svoje smrti, 16. avgusta 1921. godine živeo povučeno i skromno.

Odmah po njegovoj smrti, odlučeno je da se kuća otkupi i pripoji Narodnom muzeju. Kuća je otkupljena od vlasnika 1924. godine, podignuta je monumentalna ulazna kapija sa grbom Kraljevine Srbije, sa velikim nazivom – MUZEJ KRALJA PETRA I VELIKOG OSLOBODIOCA, i sa istaknutim godinama rođenja, krunisanja i smrti kralja: 1844, 1903. i 1921. Međutim, muzej nije otvoren jer su u međuvremenu svi lični predmeti kralja nestali i do dan danas se ne zna gde su. Nakon Drugog svetskog rata, kuća se koristila kao osnovna škola, a zatim i kao stambeni objekat. Po projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, obnovljena je 1997. godine i od tada predstavlja nepokretno kulturno dobro. Tek od 2010. godine, funkcioniše kao Savremeni kulturni centar kom je pripojen i dečiji kulturni centar ,,Majdan”. U kući na spratu, kraljeva spavaća soba je pretvorena u spomen sobu, a ostatak kuće koristi za kulturne manifestacije, koncerte, izložbe, radionice i prezentacije.

U okviru naše šetnje, kuća je nažalost bila zatvorena za javnost zbog trenutno aktuelnih radova, ali smo imali priliku da posetimo prelep vrt sa 110 godina starim stablima magnolije i ginka, što nam je dovoljan razlog da se ovde vratimo u proleće kada će vrt biti još lepši. Za posetioce, kuća je otvorena radnim danima od 12 – 18h, subotom od 10 – 14h, a nedeljom je zatvorena. Adresa sajta je www.kucakraljapetra.rs.

Arhiv Jugoslavije

Nedaleko od Kuće Kralja Petra I Karađorđevića, u ulici Vase Pelagića 33, nalazi se Arhiv Jugoslavije. Trospratnu zgradu u stilu akademizma, u obliku ptice sa raširenim krilima, projektovao je arhitekta Vojin Petrović, na zahtev sina kralja Petra I, Aleksandra I Karađorđevića. Zgrada je završena nakon dve godine, 1933. i sve do okupacije koristila se kao Dom kralja Aleksandra I za učenike srednjih škola. U domu je bilo jedanaest spavaonica, lekarska i zubna ambulanta, restoran, bazen, biblioteka, sa posebnim sobama za crtanje, razgovor, čitanje i druženje. Nakon okupacije, u zgradu se useljava Gestapo, zatim MUP Jugoslavije, a od 1950. godine koristi se kao Arhiv. U okviru 840 fondova i zbirki, Arhiv čuva 24.5 km dugu arhivsku građu nastalu u periodu između 1914. i 2006. godine, a odnosi se na rad centralnih organa vlasti i državne uprave u oblasti unutrašnje i spoljne politike, finansija, zdravstva, kulture, pravosuđa, prosvete itd.

U okviru ture, posetićete nekoliko prostorija sa vodičima, čućete zanimljive priče u vezi sa zgradom i osetićete stari dobri miris komunizma koji će vas vratiti u detinjstvo. Arhiv možete posetiti i sami, potrebno je samo da na ulazu u dvorište, na receprciji ostavite identifikacioni dokument i navedete razlog vaše posete. Sve informacije o radnom vremenu, načinu pristupa arhivskoj građi ili izložbama, potražite na adresi sajta Arhiva Jugoslavije – www.arhivyu.gov.rs.




Legat Petra Lubarde i Hyde park restoran

O legatu Petra Lubarde pisala sam u jednom od prethodnih tekstova. Bilo je lepo posetiti ga ponovo, pogledati Lubardine slike i još jednom, od vodiča, čuti sve u vezi sa legatom, njegovim životom i stvaralaštvom. Tekst o legatu pročitajte ovde.

Kosovski boj, 1953.

Nakon četiri sata, umorne ali prezadovoljne turom, vodičima, grupom i svime što smo posetile, otišle smo na kafu i čaj u Hyde Park restoran. Nisam sigurna da li ću uspeti da vam dočaram to mesto, pa ću priložiti fotografije koje će vas sigurno naterati da dođete. U novom izdanju, restoran postoji dve godine i smešten je u staroj vili sa velikim dvorištem. Ono što ga karakteriše je eksplozija boja, mnoštvo detalja, starinski nameštaj i tri salona sa umetničkim slikama različitih umetničkih pravaca, od naive do fovizma. Jedna čitava soba izgleda kao da ju je sam Matis oslikao.

Po ulasku, konobar Mladen nas je odmah poveo u obilazak restorana iz jedne u drugu prostoriju, pa do bašte ograđene staklom, sve do dvorišta i okoline, dok smo mi, kao u transu škljocale i uzdisale. Ali da ne dužim, fotografije će vam dočarati izgled restorana. Nalazi se ispod Muzeja istorije Jugoslavije, u Botićevoj 1, skoro na samom uglu sa ulicom Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića kojom idu trole.

Kuća legata: Američki pop art

Verovatno najposećenija izložba u Beogradu, u ovom trenutku je upravo ova – AMERIČKI POP ART. Konačno možemo videti više od 110 originalnih radova u različitim tehnikama najuglednijih umetnika pop arta, među kojima su Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn, Robert Raušenberg, Džon Čemberlen, Džejms Rozenkvist i Tom Veselman.

Ova sjajna izložba će trajati do 12. marta u Kući legata u Knez Mihailovoj 46. Radno vreme je od 12 – 20h, osim ponedeljkom kada je legat zatvoren, a sve detalje pronađite na sajtu. Cena ulaznice je 500 din; za decu do 6 godina i invalide ulaz je besplatan; za đake, studente i penzionere- 250 din, a utorkom je ulaz 150 din za sve.

Jugoslovenska kinoteka

U saradnji između Jugoslovenske kinoteke i kompanije Vip mobile, digitalno je restaurirano deset domaćih filmova koji su proglašeni za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Svakog meseca, do kraja ove godine, u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazan po jedan od ovih filmova.

Tim povodom, poslednjeg dana u januaru, u Kinoteci je prikazan kultni film Žike Pavlovića ,,Kad budem mrtav i beo” sa Draganom Nikolićem u glavnoj ulozi. Projekciji su prisustvovali članovi porodice Pavlović, glumci Dara Čalenić, Milan Jelić i Vladan Živković, direktor fotografije Milorad Jakšić-Fanđo i Vladimir Janković Džet koji je sa grupom ,,Crni biseri” nastupao u filmu, kao i svi koji su učestvovali u digitalnoj restauraciji. Imala sam priliku da i sama budem na projekciji i odgledam ovaj sjajan film na velikom platnu, u Svečanoj sali Kinoteke. Nakon filma ,,Ko to tamo peva”, ovo je bila druga projekcija u okviru projekta Vip kinoteka.




,,Kad budem mrtav i beo” je film iz 1967. godine koji prikazuje socijalističku svakodnevnicu u komunističkoj Jugoslaviji i koji je osvojio prestižne nagrade na filmskim festivalima u Puli i Karlovim Varima. Između ostalog, upravo je ovaj film bio inspiricija reditelju Džonu Šlenzigeru za njegov film ,,Midnight Cowboy” iz 1969. godine, za koji je kasnije dobio tri Oskara.

Zato savetujem da umemorišete datum 21. februar, jer je za tada zakazana sledeća projekcija. Ili, ukoliko ste tih dana u Berlinu, na čuvenom Berlinalu, film će se prikazati čak tri puta, 18, 20. i 22. februara. U svakom slučaju, nemojte propustiti da Džimija Barku vidite ponovo ili po prvi put, na velikom platnu.

O ovim i ostalim projekcijama, pratite dešavanja na sajtovima Jugoslovenske kinoteke i Vip mobile.

***

Vidimo se za mesec dana sa novim predlozima, a do tada pratite blog i dešavanja na Facebook i Instagram stranicama, jer uskoro stižu novi putopisi.

Pozdrav,
Majus

*U kategoriji Segmenti iz Beograda, možete pronaći i prethodne tekstove o beogradskim muzejima.




3 thoughts on “Beogradski muzeji – februarski izbor #3

  1. macaroonsandlittlejoys Reply

    Divan Topčider i sjajne preporuke, kao i uvek! Posebna ljubav ide za Kinoteku i restoran Hyde Park koji nam je dugo na listi, tako da si nas ovim opisom i fotografijama samo još više podstakla da ga posetimo čim stigne proleće. 😉

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      A ako biste sutra na prvu februarsku šetnju po Topčideru, danas je poslednji dan za prijave. Sledeći termin je 24. februara.
      Pozdrav za vas ❤️

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *