2017 – Novogodišnji rezime

Gde sam bila, šta sam radila? 
U 2016. naučila sam da treba da ignorišem neke stvari, a u 2017. prešla sa teorije na praksu.
Kada sam posle svakodnevnih protesta u aprilu shvatila da ništa nisam promenila u zemlji u kojoj živim, rešila sam da tome okrenem leđa i okrenem se sebi, ljudima koje volim i svom životu.
Rešila sam da malo ugađam sebi. Da malo radim ono što ja želim, a ne ono što se od mene očekuje.
Donela neke lične odluke, izbacila neke ljude i ružne navike.
Kupila najlepši bicikl na svetu.
Upoznala Žikicu Simića.
Sa Ljubicom napravila stranicu Belgrade buildings.
Sa Ivanom obilazila zabačene delove Beograda i pisala o njima.
Otkrila nove onlajn dnevnike koje redovno čitam i pratim – wildsides, Macaroons & little joys i Orbis Marketing.
Upoznala Maju iz Elle magazina, pa nju spojila sa Srđanom iz Banja Luke, a onda nas je oboje intervjuisala. Sad smo drugari. Srđan mi je sredio izgled sajta i redovno nas posećuje na Novom Beogradu.
Ispratila sam još neke bliske prijatelje u inostranstvo, pa ih skoro sve u 2017. posetila.
Imala nekoliko žestokih izlazaka i isto toliko koncerata, bila na jednoj super svadbi, pročitala dvadesetak, mahom dobrih knjiga, odgledala hiljadu sati serija i filmova.
Od pre mesec dana zadala  Ljubici i meni novi projekat – o beogradskim muzejima. Tome se posebno radujem. 
I putovala. 
U Belgiju, Francusku i Holandiju, s početka godine. Iz Brisela u Pariz, iz Pariza za Holandiju, pa onda opet nazad u Brisel. Golub se baš u Parizu razboleo, kao retko kad, a onda je u vozu između Amsterdama i Harlema izgubio ranac sa svim stvarima, parama i pasošem. Nakon što se sve dobro završilo i iako se činilo da više nikada neće biti isti, Golub je uredno nastavio da zaboravlja i gubi svoje stvari gde god da ode. Neke navike se izgleda nikada ne mogu promeniti. 
U Pečuj sam otišla u martu, s buđenjem proleća. Na jedan dan. Izlet. 
Sa Cutkom obišla Gagu u Italiji. Putovale smo sto godina preko Temišvara do Đenove, jele paste, testenine, upoznale nona Leo i vodale beba Milu po Liguriji. A onda skoknule na dva dana u Milano. Ništa od tog Milana nije podsećalo na njegove segmente iz filma La notte. Pamtim ga po grandioznoj, železničkoj stanici u maniru nacističke arhitekture i po kiši. Mnogo kiše je palo u ta dva dana. Vratile smo se opet preko Temišvara, pojele ručak na glavnoj džadi i obišle sve temišvarske trgove, renovirane, sređene, sa mnogo cveća i sveže ofarbanim fasadama.  
Radin rođendan proslavile smo u Beču. Kao, u Austriji smo, ali slušamo uglavnom naš jezik. Kakvo iznenađenje je bio taj Beč! Susreti sa Egonom Šileom i Klimtom for the very first time. Za mene neprocenjivi momenti. 
E onda Berlin. Berlinčina. Moj omiljeni grad, broj 1. Ljuban se preselio i eto nas za njim. Dok je na Novom Beogradu cvrčao beton od vrućine, u Berlinu je bilo idelanih dvadesetak stepeni. Kakav grad! Nikada ga se neću zasititi. Nikada. I Golub je poludeo za Berlinom. Ako još niste posetili ovo čudo od grada, idite obavezno, već sledeće godine. Ako ste bili, idite ponovo.
Berlin
Dugoočekivano putovanje u Skandinaviju desilo se u avgustu 2017. godine. Godinama sam sanjala o toj savršenoj Skandinaviji i konačno otišla. Autobusom, preko agencije. U nekim momentima mislila sam da ću potpuno skrenuti s pameću, posle svega što nam se dešavalo u putu, kvarova na autobusu, svađa među putnicima i nakon bezbroj sati na sedištu, ali u svim ostalim trenucima izgledalo je kao da smo u nekom paralelnom univerzumu, hiljadama kilometara daleko od naših malih života. Sva ta mesta, gradovi, priroda, ljudi i uređeni sistemi koje ja sigurno za svog života neću doživeti u ovoj našoj državici. Za dve nedelje posetili smo Drezden, Kopenhagen, Malme, Oslo, Stokholm, Hamburg, Berlin, Prag i Bratislavu
Nakon samo dva dana po povratku sa Skandinavske ture, otišli smo u Rumuniju. Transilvaniju, tačnije. Išli u zamak Janka Sibinjanina, u prelepe male transilvanijske gradove Sigišoaru i Sibinj, a onda se najvijugavijim putem popeli na sam vrh Južnih Karpata, planinu Faragaš. 
U Madrid sam poslednje otputovala. Divan i prezanimljiv grad! Dovoljno je bilo šest dana da mi otvori apetite za Španijom. Mislim o njoj i nadam joj se u budućnosti. 
Madrid
U pauzama, muvala sam se po Vojvodini. Ravnica je moj teren. Kovin, Novi Sad, Deliblatska peščara, Bačka Palanka, Pančevo. U 2018. više ću putovati po našoj zemlji i više ću o njoj pisati. Isplanirala sam i ona druga putovanja. Čekam samo da dođe vreme i da se dese. 
Želje
Vama želim da budete zdravi, jer neverovatno je koliko takve stvari uzimamo zdravo za gotovo.
Želim vam da manje budete ispred TV-a, a više u prirodi. Razmislite da potpuno izbacite tv iz upotrebe pa i iz vašeg doma. Divan je osećaj, a i dobro je za zdravlje.
Manje slušajte vesti i više radite na sebi.
Organizujte akciju sređivanja vašeg naselja, počistite ispred svog praga, učinite nešto dobro za vas i vašu okolinu.
Čuvajte prirodu i radite na širenju svesti o očuvanju životne sredine.
Umesto kese, u prodavnicu ponesite platnenu torbu.
Brinite o svojoj porodici i prijateljima, provodite više vremena sa njima.
Čitajte, gledajte filmove, idite u pozorište i muzeje.
Ako vam se putuje, nađite način da to uradite, ne tražite razloge da to ne učinite. Ima toliko načina da to bude jeftinije nego što ste mislili. 
Želim vam srećne praznike, ako putujete – srećan vam put, a ako ste kod kuće – odmorite i napunite baterije za sledeću godinu.
Vidimo se u 2018! 
Pozdrav,
Majus

10 thoughts on “2017 – Novogodišnji rezime

  1. macaroonsandlittlejoys Reply

    Pa diiiiivno! 🙂 Svi tvoji tekstovi su sjajni, ali ovako objedinjeni uz fotografije, lepe želje i savete, koje apsolutno podržavamo, pravi su praznični paketić! Sutra ujutru delimo tekst. 😉 Pozzz

  2. Svjetski putnik Reply

    Baš dok sam pisao svoj novogodišnji rezime, razmišljao sam kad ćeš ti napisati svoj, jer sam od tebe i dobio ideju, te volim čitati tvoj pregled. I baš kad sam objavio svoj, vidim i tvoju objavu na facebooku. Moram priznati da ti je ova godina poprilično impresivna što se tiče putovanja, stigla si na mnogo različitih mjesta, o kojima ja do daljnjeg mogu da sanjam, jer nikako ne mogu da uklopim sve elemente za neko duže putovanje. Kakve su ti želje za narednu godinu što se tiče destinacija? 🙂

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      E, pa super, sad ću da pročitam tvoj tekst 🙂 Što se tiče planova, uvek se plašim da ako ih izgovorim, neće se ostvariti. Ali recimo da će biti lista biti manje impresivna nego u 2017. I biće dosta lokacija sa tvog bloga – Bukurešt, Sofija, Skoplje, Ukrajina 🙂 I jedan Maroko, kome de posebno radujem, ali videćemo još. Izvesno je da sam za sada kupila karte za Pariz u februaru.

  3. Svjetski putnik Reply

    Bukurešt mislim da će ti se dopasti, barem sam ja svojevremeno bio oduševljen i želim da se vratim tamo. Šta si od Ukrajine imala u planu? Meni je želja i tamo da se vratim, da vidim Kijev, Pripjat i Odesu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *