Vodič kroz Prag, od secesije do komunizma

Prva moja poseta Pragu desila se 2011. godine kada ideja o pisanju putopisa, o blogu i nekim ozbiljnijim budućim putovanjima, nije postojala ni u najavi. U skladu sa navedenim, u Prag sam tada otišla poprilično nespremna i doživela šok, jer nikada pre toga nisam videla toliko lep grad. I toliku gužvu. Budući da je sledeća stanica na putu posle Skandinavije i Nemačke bila baš ovde, imala sam priliku da obnovim svoje znanje i upoznam njegova druga lica. Leto će ovde podsećati na ono kod kuće, a gužve na ulici dodatno će usporiti naše kretanje. Samo što nigde nismo žurile. Prag smo doživljavale kao domaći teren po kom smo se kretale bez straha i pritiska da ćemo nešto propustiti. Šetnja, restoran, pa pivce i tako u krug.

***

Od prvog puta u sećanju mi je ostala već pomenuta gužva i reke turista, ali i činjenica da na ulicama nisam čula nijednu sirenu, osim možda sirene hitne pomoći. Saobraćaj je bez žurbe i nervoznih vozača, a prevoz savršeno funkcioniše. Postoje karte od 30 min – 24 CZK, 90 min – 32 CZK, 24h – 110 CZK i 72h – 310 CZK i kupuju se na žutim automatima u blizini svake stanice. Osim za autobuse, tramvaje i metro, možete ih koristiti i za žičaru (na Petrinom brdu), kao i za brodiće po Vltavi. Ako ste za istraživanje Praga biciklom, informacije potražite na sajtu. Poput Skandinavije, u Češkoj se takođe koriste krune i 1 evro iznosi 27 CZK. Najpouzdanije menjačnice su u ulicama Na Můstku 2 i Kaprova 13 ili preko ATM automata.

Turistička putanja

Pogled na Prag sa zamka

Prag je veliki i retko očuvan grad nakon Drugog svetskog rata, pa je njegovo istorijsko jezgro pod zaštitom UNESCO-a, sa Starim gradom za koji je malo reći da je lep. Za turistički obilazak biće vam potrebno oko dva do tri dana.




Možda je najbolje da u obilazak krenete od Narodnog muzeja i ulicom Václavské náměstí, dugom jedan kilometar, stižete do srca grada u kome se nalaze sve znamenitosti. Čuveni sat Orloj postoji od 1410. godine i veruje se da ukoliko stane, grad će zadesiti velika nesreća, zbog čega se dobro čuva i neguje. To je najstariji sat na svetu i pokazuje vreme, položaj planeta, horoskopske znake i na svakih sat vremena, pojavljuju se četiri figure: Narcis sa ogledalom, Turčin sa gitarom koji simboliše muziku i radost, Škrtica sa vrećom para koji predstavlja tvrdičluk i Smrt u obliku kostura koji poručuje da je sve prolazno.

Sat Orloj

Desno od sata smešten je trg Staroměstské náměstí, okružen tornjevima i prelepim zgradama u gotičkom i baroknom stilu, a u sredini je spomenik posvećen Janu Husu koji je spaljen na lomači zbog njegovih jeretičkih verovanja. Malo dalje iza trga, nalazi se Jevrejska četvrt sa nekoliko sinagoga i jevrejskim grobljem. Ulaz u groblje se plaća, ali vidi se i sa ulice. Groblje se zbog manjka mesta širilo vertikalno, zbog čega se sastoji od dvanaest slojeva. Najstariji spomenici datiraju iz 1478. godine, spolja se može videti svega 12 000, iako je na njemu sahranjeno više od 100 000 ljudi.

Jevrejsko groblje

Ako krenete levo od sata, uskim ulicama stižete do Karlovog mosta, najstarijeg u Pragu. Na mostu postoji oko trideset replika, statua svetaca. Na početku mosta, sa desne strane, možete se provozati Vltavom i od vodiča koji rade na brodićima, dobiti informacije o Pragu, njegovoj istoriji i zanimljivostima. Vožnja traje oko pola sata. Deo na kopnu pored kog prolazi brodić, obavezno kasnije obiđite pešice. Tu se između ostalog nalazi i Lenonov zid, simbol praške hipi generacije koga su komunisti bezuspešno prefarbavali, ali meštani i turisti bi i dalje nastavljali sa tradicijom ostavljanja poruka mira i ljubavi i ispisivanja grafita do danas.

Karlov most

Nakon što pređete Karlov most, popnite se na Pražský hrad – zamak koji se vidi sa svake tačke. Predstavlja najveći zamak na svetu i u njemu se nalaze kancelarije svih kraljeva i predsednika koji su vladali i u kome sadašnji predsednik živi. Iza zamka se nalazi gotička katedrala Svetog Vida iz 14. veka i najstariji deo grada Hradčany. U Hradčanima, u Zlatnoj ulici, živeo je Kafka, ali da biste videli ulicu i kuću u kojoj je možda ,,Metamorfoza” nastala, potrebno je da platite ulaz u ulicu. Saznala sam iz pouzdanih izvora da ako dođete pre 9h ujutro ili posle 18h, ulaz je besplatan. Probajte.

Hradčany

U svakom slučaju, uvek možete otići u Kafkin muzej koji je u neposrednoj blizini (Cihelná 2b). Lako ga je locirati, samo potražite dve muške, zelene skulpture koje pomeraju udove, dok uriniraju u bazen u obliku češke mape. Pored jedne od skulptura nalazi se telefonski broj. Pošaljite tekstualnu poruku sa vašeg telefona i vidite da li će skulpture ispisivati poruku koju ste poslali. Tvorac ovih, kao i mnogih drugih skulptira je češki umetnik David Černý. Guglajte malo o njemu i njegovim radovima, jako je zanimljiv.

Skulpture ispred Kafka muzeja

Sa zamka, pogled puca na grad (pogled broj 1), zelenilo i voćnjake, a odavde, jednom od putanja možete stići do najviše tačke – Petrinog brda, na kojoj se nalazi Ajfelova kula sa svojih 60m, sagrađena 1891. godine, i sa koje je verovatno najbolji pogled na Prag (pogled broj 2).

Pogled sa replike Ajfelovog tornja na Petrinom brdu

U Pragu su uvek popularne skulpture, pa ćete grad najbolje otkrivati ako ih pratite, a uvek niču neke nove i zanimljive. Napravite svoj spisak i tražite ih. Ja sam svoju putanju pravila po ovom linku.

Najnovija Kafkina skulptura u Pragu

Ukoliko ste čuli za Kuću koja pleše, mogu vam reći da zgrada nije ništa posebno, pa ne propuštate ako je preskočite. Ono što bih vam preporučila, ako već krenete na tu stranu, jeste šetnja uz Vltavu preko mostova, a onda se ulicama koje vode uzbrdo, izgubite dok tražite Mosaik house, zanimljivi hotel i uživajte u arhitekturi secesije, renesanse i gotike na koju ćete usput nailaziti.

Prag sa lokalcima

Ukoliko u Pragu želite da doživite i manje turističke atrakcije, onda odvojite vreme da posetite još stvari sa spiska koji ću priložiti. Nešto od toga sam i sama uspela, a dosta toga sam otkrila tek po dolasku kući i dok sam pripremala ovaj tekst. Nadam se da će vam poslužiti, a poslužiće i meni da ne zaboravim gde još da odem sledeći put.

Na mestu današnjeg metronoma, bio je postavljen najveći Staljinov spomenik na svetu

Osim Karlovog, u Pragu postoji još sedamnaest mostova. Praktično u samom srcu Starog Praga, iznad Čechův mosta, u Letna parku, smešten je džinovski metronom čija svrha mi nije imala smisla prilikom moje prve posete, sve dok nisam počitala sjajnu knjigu poljskog pisca Marijuša Ščigjela ,,Gotland”, koju je sticajem okolnosti, nekoliko godina kasnije, moja drugarica prevela sa poljskog na srpski jezik, a koju vam ovom prilikom preporučujem. U njoj je na zanimljiv način opisana češka istorija od 1900. godine, sa istinitim, životnim pričama ljudi jednog vremena, a koje govore o Pragu, Čehoslovačkoj i sada Češkoj i koje će vas toliko zaintrigirati da ćete istraživati dalje sami.

Staljinov spomenik u Pragu, od 1955 – 1962. godine

Naime, u Pragu je u vreme teškog komunizma, na tom mestu, postojao najveći spomenik na svetu, posvećen Staljinu, a svi koji su radili na njegovom stvaranju, misteriozno su nestajali ili bi izvršavali samoubistva. Posle osam godina, 1962. uništen je, a umesto njega, postavljen je metronom. I žica sa okačenim patikama. I pogled broj 3. Jedan drugi spomenik, veoma važan za ovaj perid je Spomenik žrtvama komunizma i nalazi se ispod Petrinog brda. Reč je o nekoliko ljudskih figura, a praktično se radi o jednoj osobi koja propada i polako nestaje pod pomenutim režimom.

Spomenik žrtvama komunizma

Ako ste čuli za operaciju Antropoid, onda znate i da je izvršena u Pragu. Tom prilikom je na Rajnharda Hajdriha, esesovca i praškog kasapina, kako su ga zvali, odgovornog za organizaciju Kristalne noći i Holokausta, pokušan atentat od strane čehoslovačkih partizana koji su radili za britansku službu. Tek je nakon pokušaja atentata podlegao ranama, zbog čega je Hitler kasnije naredio likvidaciju celog sela Lidice. Partizani, na čelu sa Janom Kubiš i Jozefom Gabčik, ubijeni su u crkvi Svetog Ćirila i Metodija u Pragu, u kojoj su se krili. I dalje se mogu videti rupe od metaka i šteta koja je naneta crkvi kada su je Nemci opkolili. Po ovom događaju snimljen je i istoimeni film.

Ono što su lokalci još preporučili jeste – Containall, kulturni centar sa galerijama, bioskopom i barom, ako ste za ovakav vid zabave. Otvoren je samo leti, od maja do septembra i između ostalog, ovde se organizuju izložbe čeških dizajnera i umetnika, koncerti i pijace na otvorenom. Ili se po ceni karte za gradski prevoz, brodićem prebacite do Štvanice ostrva gde ćete pronaći kulturni centar Vila Štvanice, mesto za piknik, skejt park, veslački kanal i hidroelektranu. A ako želite da posetite srce hipsterske scene, onda pravac u Holesovice. Jedna Poljakinja se baš potrudila oko ove oblasti, pa vas upućujem na njen link, jer je pun neophodnih informacija.




I naravno, ako želite neki autentični suvenir iz Praga, a da to nije magnet sa ulice, onda skoknite u radnju Pragtique i podržite lokalne dizajnere, a za uzvrat ponećete nešto drugačije od hrpe suvenira koje možete naći na svakom koraku. Ili na primer kupite neki od prekul ranaca u radnji Playbag u Žižkovu.

A kad smo kod Žižkov distrikta….

Za ovaj deo grada saznala sam kasno i sada mi je žao, jer baš ovakva mesta volim. Nekada industrijski kvart, fabrike, jeftina arhitektura, radnička klasa, pa na to dodajte i sivilo komunističkog režima i dobićete nekadašnji izgled i duh ovog dela grada. U međuvremenu su ga naseljavali mladi ljudi i studenti i Žižkovu je udahnut novi život. Kažu da ovde pab nikada nije predaleko, a praška piva predstavljaju njegov sinonim.

U Žižkov distriktu smeštena je najružnija zgrada na svetu – Žižkov TV toranj. Gradnja je počela osamdesetih  godina prošlog veka, na mestu nekadašnjeg jevrejskog groblja, u vreme komunizma, a cilj je bio da se njegovom gradnjom blokiraju TV signali sa zapada. Uprkos tome, završena je tek 1992. godine, tri godine nakon pada Berlinskog zida. Visoka je 216m i karakteristična je po skulpturama jezivih beba koje puze po tornju. Skulpture ovih beba bez lica (tvorac je opet David Černý) možete videti i na ostrvu blizu Karlovog mosta, u Kampa parku. Sa tornja je odličan pogled (pogled broj 4) koji puca na grad, a koji ne morate platiti ukoliko posetite restoran i samo naričite kafu.

Žižkov TV toranj, fotografija preuzeta sa sajta www.towerpark.cz

U Žižkovu, ako želite, možete posetiti Kafkin grob na Novom Jevrejskom groblju ili groblje iz 17. veka – Olšanské hrbitovy. Ovde je sahranjen nacionalni heroj Jan Palah, češki student koji se 1969. godine iz protesta komunističkom režimu, samozapalio na trgu (još jednom, pročitajte knjigu Gotland).

Svratite u Nákladové nádraží, staru železničku stanicu nastalu u periodu između 1931. i 1934. godine koja predstavlja odličan primer konstruktivizma u arhitekturi i savršeno mesto za restorane i kulturnu scenu. Ili samo za odlične fotografije.




Verovatno nisam navela najvažniji podatak: naziv ove oblasti nosi po Janu Žižki, nacionalnom, jednookom heroju čiji se monumentalni spomenik, po veličini treći na svetu, nalazi na Vitkovom brdu, mestu gde je 1420. godine Žižka porazio vojsku kralja Sigmunda. To je jedan od razloga zašto Žižkov zovu ,,slobodna republika” i odvojen grad u gradu. Spomenik je sagrađen 1938. godine u čast poginulima u Prvom svetskom ratu, zatim se koristio za promociju komunističkog režima, da bi na kraju u njega smestili muzej u kom se možete upoznati sa češkom istorijom. Ili iskoristite priliku da i odavde uživate u pogledu (pogled broj 5).

Spomenik Janu Žižki na Vitkovom brdu, fotografija preuzeta sa Wikipedije

Iće i piće

Sada kada sam uspela da napišem tekst o delu grada u Pragu koji nisam nikada posetila i preporučim vam mesta u Žižkovu koja ni sama nisam nikada videla, mogu sa punim pravom i odgovornošću da tvrdim da i tamo, kao i u ostatku Praga, nećete ostati gladni, a ni žedni. Češka piva su nadaleko poznata. Pivnica, pabova, barova i restorana ima toliko mnogo, a cene su uglavnom pristupačne čak i za nas, tako da sam sigurna da ćete se snaći. Supe, knedle, kupus, meso, svinjske kolenice, sve to spada u tradicionalnu češku kuhinju. Ako biste detaljnije da istražite o kulinarskim poslasticama, klik na link. Dobra stvar u Pragu je i ta što možete naleteti na restorane koji rade po principu kantine, gde se sami poslužite već pripremljenom hranom, a obroci su kompletni i jeftini.

Bonus predlozi

I za kraj. Mima je otišla u Prag na deset dana, odmah po mom povratku. Ovo je njena bonus lista preporučenih mesta:

– Buvljak uz Vltavu
Kavárna Mlýnská (praška KC Grad varijanta)
Grand cafe orient
– Ako ste fanovi danskog Tigera, postoji radnja i u Pragu 😉

***

Posle Praga, put smo nastavili do Bratislave gde smo napravili ponovo pauzu od nekoliko sati. Moja druga poseta slovačkoj prestonici nije dovoljna da bih vam i o njoj pisala, ali znam nekog ko ju je detaljno istražio, pa vas šaljem na sajt putovanjazasvakoga. Mi smo imali dovoljno vremena da obiđemo njene znamenitosti u samom centru grada, prošetamo se kaldrmom Starog grada, fotografišemo se pored čuvenih uličnih statua i završimo u jednom od mnogobrojnih restorana gde ćemo večerati i popiti po čašu crnog vina za kraj, a onda sa nestrpljenjem i pomalo setno, krenuti ka Beogradu.

Fin.

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija iz Praga. 




6 thoughts on “Vodič kroz Prag, od secesije do komunizma

  1. Svjetski putnik Reply

    Hvala još jedanput za linkovanje. 🙂 Odličan je putopis, i moram priznati da je interesantno kako smo (pored nekih osnovnih must see lokaliteta) obuhvatili različite aspekte Praga. Za neke od ovih stvari nisam nikada ni čuo, a neke nažalost nisam uspio vidjeti u ono malo vremena što sam imao na raspolaganju. Najviše mi je žao što nisam uspio otići do Ajfelove kule i samostana Strahov, ali ne može se sve stići u dva dana. Ko zna, možda nekada ponovim posjetu, pa dopunim propušteno. 🙂

  2. macaroonsandlittlejoys Reply

    Apsolutno se slažemo da je Prag prelep grad koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim! 😉 Do sada smo ga na kratko posetile u više navrata, ali uvek ima prostora za nove posete i sve zanimljive preporuke koje si podelila. Čarobno kao i uvek! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *