Veliki i divan Stokholm

U Stokholm stigosmo osmog dana našeg putešestvija. Na sredini smo putovanja i polako gubimo živce i snagu. Iako smo ovog jutra, za promenu, odmah otišli u hostel i ostavili svoje stvari, do čekiranja proći će još oko šest, sedam sati. Kiša pada od kako smo ušli u Švedsku i pada i dok napuštamo hostel. I Sonja i ja, svesne smo da su nam ovo dragoceni trenuci, da je pitanje kada ćemo ponovo biti u Stokholmu, Švedskoj, u Skandinaviji uopšte, ali umor je učinio svoje i bezvoljno se vučemo po mokrim ulicama.

Komšiluk

Kraj u kom smo smešteni je nestvarno lep. Hostel i sve kućice u blizini podsećaju na bajku u kojoj žive hobiti i patuljci. Stižemo do mosta iznad jezera Mälaren odakle se pruža neverovatan pogled na dve obale i tu uviđamo koliki je ovo grad. Ogroman, već sada nam je jasno. Ispostaviće se da nam je Stokholm najveći zalogaj od svih skandinavskih prestonica. Smešten je na ukupno četrnaest ostrva Stokholmskog arhipelaga, između pomenutog jezera i Baltičkog mora i broji oko dva miliona stanovnika. Primera radi, u Kopenhagenu, u najširem delu živi oko milion stanovnika, dok u Oslu svega šest stotina hiljada.

Pogled sa mosta iznad Mälaren jezera

Već po mehanizmu, idemo do Centralne stanice. Menjamo novac i kupujemo trodnevnu kartu za prevoz. Na moj predlog, ovo prepodne posvećujemo Greti Garbo i slažemo se obe oko toga da imamo dovoljno vremena da ozbiljno pristupimo istraživanju Stokholma od sutra, kada se naspavamo i povratimo snagu.




Na Centralnoj stanici hvatamo metro i vozimo se do Greta Garbos torg u naselju Södermalm, u ulici Katarina Bangata. Holivudska diva nemih filmova rođena je i odrasla u ovom kraju. Trg je mali i ušuškan, daleko od saobraćaja i gradske gužve. Kiša neprestano pada, pa sklonište nalazimo u preslatkom kafiću preko puta – Alskade Traditioner, bez turista, sa lokalnom ekipom iz komšiluka. Naručujemo kafu i kanelbullar, rolnicu sa cimetom. Taj običaj ispijanja kafe uz slatko pecivo poznat je pod nazivom fika i Šveđanima je veoma važan. To je vreme kada se sa prijateljima ili porodicom provode zajednički trenuci. Jednom ili dva puta dnevno, a nedeljom obavezno. Tako i Sonja i ja provodimo te dragocene trenutke u ovom lepom i toplom kafiću, na Trgu Grete Garbo, dok napolju romantično dobuje kiša. Fikamo, prepričavamo najsvežije događaje iz autobusa koji su se odvili prethodne noći kada nam je u Oslo stigao autobus sa dva sedišta manje, prisećamo se glavnih učesnika stravične svađe i izgovorenih rečenica, ponavljamo ih kao replike iz domaćih filmova i sada se, sa pristojne vremenske i geografske udaljenosti, smejemo svemu tome.

Trg Grete Garbo

Ponovo smo u metrou i vozimo se popriličan broj stanica. Ne mogu da prestanem da gledam u devojčice, tinejdžerke i devojke sa identičnim obrvama i veštačkim trepavicama. I sa tom jakom šminkom na njihovim mladim i lepim licima. Uobičajena slika u Beogradu, ali teško mi je da poverujem da se takav izgled neguje i ovde. Sprdamo se da su im svima obrve sa istog youtube tutorijala. Do poslednjeg trenutka u Stokholmu, ovo mi je bila glavna zanimacija u prevozu. Da gledam u njihove obrve. A tako su sve lepe. Plave, krupne, zgodne. Zdrave i jedre.




Stižemo u Skogskyrkogården – Šumovito groblje. Groblje u šumi. Zbog svog položaja i arhitekture, od 1994. godine nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Tražimo grob Grete Garbo. Nije ga lako naći. Usput pitamo zaposlene za pomoć i neko vreme se vrtimo dok ga konačno ne ugledamo na malom uzvišenju, odvojeno od ostalih. Sekcija 12a, broj 1. Svaki grob je mala nadgrobna ploča, sa cvećem ili nekim predmetom. Ispred obližnje kapele stoji grupica ljudi. Svečano obučeni, pijuckaju šampanjac, tiho govore i kasnije ulaze u kapelu da se poslednji put oproste od preminulog. Nema plakanja, scena i naricanja.

Skogskyrkogården

Kiša je stala, sunce granulo, vruće je i sparno. Odlazimo u hostel, uzimamo ključeve od sobe i srećne smo jer smo ponovo sa cimerima iz Kopenhagena. Milošem iz Beograda i Krešom iz Vukovara. Sad svi zajedno prepričavamo ono od sinoć. Srećne smo i zbog činjenice da ćemo se konačno istuširati. Ako ništa drugo, ovakva putovanja nas nauče da cenimo stvari koje svakodnevno uzimamo zdravo za gotovo.

Gamla stan

Posle pauze, izlazimo ponovo napolje. Za danas imamo u planu samo još jednu stvar. Obilazak metro stanica. U 110km smešteno je oko sto metro stanica, a njih devedeset predstavljaju prava umetnička dela. Oko sto pedeset umetnika učestvovalo je u stvaranju mozaika, skulptura, crteža, oslikavalo stanice i postavljalo umetničke instalacije. Naravno, obišle smo samo one najzanimljivije i stvarno izgledaju neverovatno. Neke su više, neke manje lepe, a ovo su naši predlozi sa plave linije, koje ne bi trebalo da propustite: Kungsträdgården, T-centralen, Rådhuset i Solna Centrum. Napravite vašu listu, i uz prethodno kupljenu kartu, vozikajte se metroom i uživajte u podzemnoj izložbi.

Metro stanica na Plavoj liniji – Solna Centrum

Drugog dana sve je bilo lepše i lakše. Iako je kiša besomučno padala i izgledalo je kao da nikada neće stati, nismo želele da nam to pokvari raspoloženje. Prognoze tvrde da ovo neće potrajati i da samo treba biti strpljiv i sačekati da grane skandinavsko sunce. Posle doručka, odvezle smo se metroom do stanice Gamla stan i sa nekolicinom turista sačekale šarmantnog Luia iz Kanade, koji se predstavlja kao refugee in love, budući da je oženjen Šveđankom.

Autobus

Lui je naš vodič na Free walking turi i u naredna dva – tri sata vodiće nas po Stokholmu, na zanimljiv način pričati priče o gradu, o njegovim znamenitostima, o svom petominutnom venčanju u Gradskoj većnici, o svojoj supruzi, kralju i kraljici i o tome šta sve besplatno možemo raditi u Stokholmu. Za sve to vreme, kiša će pljuštati, a on neće staviti ni kapuljaču niti će otvoriti kišobran i biće potpuno mokar. U ovom delu sveta najnormalnija stvar, dok bi ga kod nas uz sve to i promaja ubila. Osim što Lui voli svoju suprugu, očito je zaljubljen i u Šveđane i u Švedsku. Objašnjava nam koliko je Švedska okrenuta ekologiji, recikliranju, očuvanju zelenih površina i životne okoline. O tome da Šveđani preko Nemaca, od Italijana uvoze đubre koje recikliraju i koriste za biogorivo i struju. O tome da se svaki bačen papirić koji će turista ispustiti (jer se od Šveđanina to ne očekuje), reciklira. Ja za to vreme opet mislim o onom đubretu kod nas, o tome koliko smo glupi i opet se nerviram. Pa bar od nas da uvoze to đubre, kad sami ne umemo da recikliramo i proizvodimo biogorivo. Ili nešto drugo. Objašnjava nam šta je fika. Ali iskusne smo mi i to već znamo. Priča nam da nikako ne naručujemo fiku kao takvu, jer tako nešto ne postoji na meniju, već da se sam čin ispijanja kafe uz slatko pecivo zove fika, ali rade to turisti, pa on zato naglašava. Još mnogo toga saznajemo od Luija, između ostalog i to koliko je državni aparat skladan, koliko se svi međusobno poštuju, dogovaraju i da među njima nema nesuglasica.

Spomenik Raulu Valenbergu, švedskom Oskaru Šindleru

Šetnju završavamo kod spomenika Raulu Valenbergu, Šveđaninu koji je za vreme Drugog svetskog rata od smrti sklonio nekoliko desetina hiljada Jevreja i čiji trag se gubi dolaskom Sovjeta. Mnogi ga zovu i švedski Oskar Šindler. Jedino su Švedska i Švajcarska uspele da zadrže svoju neutralnost za vreme ovog rata, a Šveđani su aktivno učestvovali u spašavanju Jevreja.

Most Skeppsholmsbron

Preporučujem ovu turu, a do tada pogledajte na njihovom sajtu šta sve možete očekivati i šta ćete sve videti. Obišle smo mi sve ovo posle ponovo, natenane, kada je kiša u međuvremenu stala i sunce nas ogrejalo. Otišle smo čak na još jednu turu, onu u 14h, ali posle Luia niko nije imao šanse, pa smo se nakon pet minuta isključile iz grupe i izgubile u uličicama Starog grada, poznatog kao Gamla stan.

Stortorget

Gamla stan je najstariji deo grada i prve ulice Stokholma nastale su baš ovde, u 13. veku. Gamla stan se prostire na ukupno tri ostrva na kojima možete obići najvažnije znamenitosti – Stadsholmen, Riddarholmen i Helgeandsholmen. Ovde ćete videti najlepše šarene zgrade na trgu Stortorget, 90cm usku ulicu, Katedralu, crkve, Kraljevu palatu, Nobelov muzej, Gradsku većnicu i još mnogo toga na šta ćete usput nailaziti i hraniti svoje oči divnim prizorima. Satima šetamo ovuda, onda odemo na drugu stranu, pa se ponovo vratimo u Gamla stan. Pravimo pauzu na klupi da pojedemo naš ručak i zasladimo se omiljenim rolnicama sa cimetom. Ili da poslušamo pijanistu dok svira Šopena na trgu ispred popularnog restorana Under Kastanjen.

Kanelbullar, švedsko pecivo sa cimetom

U Stokholmu možete besplatno obići nekoliko muzeja. Sonja i ja danas odlazimo u Muzej švedskog kraljevskog oružja – Livrustkammaren, najstariji muzej Švedske iz 1628. godine. Ovde možete videti kraljevske predmete, krune, odeću, oružje, nakit i kočije. Posle muzeja, prelazimo mostove, šetamo uz vodu, upijamo sunčeve zrake, uživamo u lepotama stokholmskim. Dan završavamo uz zalazak sunca sa starog lifta Katarinahissen na koji se penjemo stepenicama. Prelep pogled na ceo grad i što je najvažnije, ne morate ništa da platite da biste u njemu uživali.

Pogled na Stokholm sa lifta Katarinahissen

Poslednji dan u Stokholmu namenjen je ostrvu Djurgården što znači ostrvo životinja, koje su ovde živele u velikom broju. Članovima kraljevskih porodica ostrvo je dugo predstavljalo glavno mesto za lov, a danas, umesto životinja, ostrvo je dom muzejima, srednjovekovnim lepim zgradama i mestima za sport i rekreaciju. Poslednji dan u Stokholmu imamo pojačanje, pridružila nam se Svetlana i u planu su nam Vasa i Istorijski muzej.

Most Djurgårdsbron

U Vasa muzeju nalazi se Vasa brod iz 1628 godine. Brod je bio prelep, ali ogroman. Zbog veličine, po isplovljavanju iz luke u Stokholmu, potonuo je za samo nekoliko minuta i pod vodom ostao 333 godine. Sve do 1961, kada su ga izvukli, godinama ga sušili, rekonstruisali, a onda oko njega napravili zidove i celu priču pretvorili u muzej koji postoji zvanično od 1990. godine. I mi smo danas u njemu. Brod izgleda veličanstveno, a njegova veličina uliva strahopoštovanje. Ulaz se plaća 130 švedskih kruna i savetujem vam da odvojite novac i posetite ovaj muzej, jer će vam se sigurno dopasti.

Vasa muzej

U Istorijskom muzeju, ili Historiska museet, ulaz je besplatan. Na svakih pola sata, organizuju se ture sa vodičem muzeja koji će vas provesti u obilazak i pričati vam o Vikinzima. Ako ste ih zamišljali kao kosmate, riđokose, mišićave muškarce sa vikinškim šlemovima na glavi kakve smo viđali u filmovima, ovde će vam vodič razbiti tu iluziju i izbrisati vam tu sliku iz glave onom pravom i uz to će vam ispričati sve o njihovom načinu života, običajima, verovanjima i ostalo. Sve u svemu, jako zanimiljivo, a ako se poput mene niste preterano bavili ovom tematikom, zaintrigiraće vas da se po povratku kući više posvetite istraživanju istorije vikinškog naroda.




Posle Ostrva životinja tj. muzeja, odlazimo ponovo do Narodnog pozorišta. Pokazujemo Svetlani statuu ispred pozorišta. Reč je o švedskoj pozorišnoj glumici koja je pre smrti zahtevala od svojih kolega da joj ne podižu spomenike, hladne i beživotne. Posle njene smrti kolege su ipak želele da je nekako ovekoveče, ali i da ispoštuju njenu želju. Statuu su napravili, ali sa instaliranim cevima unutar nje i toplom vodom koja neprestano struji i temperaturu statue izjednačava sa temperaturom tela od trideset sedam stepeni. Dodirnete li joj stomak, osetićete koliko je topla, a kako to biva, neko je rekao da ako to uradite i zamislite želju, ostvariće se.

Spomenik glumici Narodnog pozorištima čija je temperatura 37C.

Još malo se muvamo po šetalištu, gledamo u lepe zgrade koje se nižu posle pozorišta i polako se pozdravljamo sa Stokholmom. Preko ulice Ingmara Bergmana odlazimo na metro i vraćamo se u hostel. Uzimamo naše stvari i stavljamo ih u novi autobus, četvrti po redu, onaj beogradski, što će nas, nadamo se, vratiti kući. Naši dani u Skandinaviji su završeni i nakon što se iz Stokholma ukrcamo na jedan, pa na drugi brod, napustićemo ovaj savršen severni svet, a ja ću se nadati da ću mu se ponovo vratiti. Ako ne fizički, onda u glavi, kroz knjige ili filmove, bojiću moj život skandinavskim bojama na svakojake načine.

Ulica Ingmara Bergmana

Pozdravljam vas još jednom iz sunčanog Kopenhagena, sa vašara u Malmeu, iz Osla u kom provedosmo dva fantastična dana i ovog velikog i divnog Stokholma. Ali ovo nije kraj, jer vas uskoro vodim malo do Nemačke, pa dalje preko Praga, Bratislave i Beograda, otići ćemo do susedne Rumunije.

Pozdrav do sledećeg putopisa!
Majus

*Pratite moju Facebook ili Instagram stranicu i pogledajte fotografije iz Stokholma.



 

 

6 thoughts on “Veliki i divan Stokholm

  1. Mozeci Reply

    Meni Stokholm onako. Doduse jako kratko sam bio al me sokiralo da u 1km one centralne pesacke ulice nema niti jedna kulturna ustanova, ili sam prosto bio slep da vidim. Sve prodavnice i poslovni prostori. Tri Meka i tri H&M. Naravno da oni imaju sve sto treba, al mi je ta ulica ostala u glavi kao tezak smor. Knez Mihajlova je zakon. 😎

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Jao, mi nismo ni prošle tom ulicom, baš zbog toga 🙂 Čule smo sve kao što si napisao, došle do onog lisca što prosi na uglu i produžile dalje.

  2. Svjetski putnik Reply

    Koliko je predivan grad. Zamalo da mi bude destinacija sad za novembar, ali me je odbila vremenska prognoza sa 3 stepena i mogućim snijegom. Prosto bi mi bilo žao da ga obilazim po toj hladnoći, pa sam se odlučio vratiti na Maltu i njenih ugodnih 20 stepeni u istom periodu. Putopis je odličan, nasmijala si me dijelom o promaji i iskusnom “fikanju”. Definitivno uvrštavam Štokholm u planove za narednu godinu, samo se nadam da će mi se posrećiti sa Wizz-ovom kartom tokom toplijeg vremena, a putopis ću sačuvati kao vodič. 🙂

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Super! Imaš iz Niša Ryanair za Stokholm, ako ti nije cimanje, taman obidješ i Niš 🙂 Obavezno na leto, novembar nikako. Dobar izbor za Maltu, ja ću u novembru u Madrid. Leti sever, zimi jug. Drago mi je da ti se svidja 😉

  3. macaroonsandlittlejoys Reply

    Divna priča o Greti, umetnosti, šarenim kućicama, ekologiji i nezaobilaznoj fiki za koju smo prvi put čule u videu presimpatične Rachel Khoo. Zavidimo ti na cimet rolnicama… 🙂 A poslednja rečenica u pretposlednjem paragrafu vrlo slikovito govori o tome koliko te Stokholm očarao…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *