Sunčano u Kopenhagenu

Nakon celonoćne vožnje autobusom, a zatim i dvočasovne vožnje brodom, stigli smo u Dansku. Po iskrcavanju sa broda, na granici, zaustavio nas je Danac – policajac, postavio vozaču nekoliko pitanja, gde idemo, odakle smo i koliko ostajemo i nakon toga smo nastavili put Kopenhagena. Sve dok sam imala snage da oči držim otvorene, gledala sam u predele pokraj kojih smo prolazili. Pomišljam kako sam konačno stigla u Skandinaviju, posle toliko godina koliko o tome maštam. Priroda je besprekorna. Sve je besprekorno. Svaka kuća usput je baš onakva kakve sam viđala na fotografijama, pa i lepša. Borila sam se sa sobom da što duže ostanem budna, iako mi je glava padala na svakih nekoliko minuta od umora. Već je treći dan kako smo krenuli iz Beograda, od kako nam se pokvario prvi autobus i od kada smo proveli noć na mađarskoj granici, pa putovali ceo dan i u Drezden stigli sa zakašnjenjem od osam sati. Treći dan od kada sam se zvanično i poslednji put istuširala. To mi je stvarno najteže padalo. Samo sam želela tuš i da za promenu odspavam u horizontali, a ne sedeći na sedištu ispod kog mi isparava smrad nogu mog suseda.

Frederiksholms kanal

Stigli smo u Kopenhagen! Ali ako ste mislili da smo po dolasku odmah otišli u smeštaj, dobili ključeve od sobe, osvežili se i odmorili, varate se, jer je ulaz u svaki hostel počinjao tek od 14h. To znači da smo celo prepodne kao zombiji hodali Kopenhagenom. Sonja i ja smo, kao i za Drezden, imale detaljan plan i program za Kopenhagen, ali bilo nam je užasno teško da krenemo u njegovu realizaciju, pa se naša šetnja pretvorila u bauljanje po danskoj prestonici. Ako ništa drugo, tog sunčanog prepodneva, upoznale smo Svetlanu iz Novog Sada, sa kojom smo provodile naredne dane, učile jedne od drugih, pomalo kukale i mnogo se smejale.

A sada, pošto smo se konačno odmorile i napunile baterije, dozvolite nam da vas sprovedemo kroz Kopenhagen, po našem skromnom mišljenju, najlepšu prestonicu Skandinavije i damo vam informacije o tome šta sve možete u Kopenhagenu za samo dva – tri dana. Ako niste nikada bili u danskoj prestonici, možda će vam delovati naporno, ali Kopenhagen nije toliko veliki grad, iako sa širim područjem broji preko milion stanovnika. Ispratite li našu putanju, uverićete se i sami kako se sve nadovezuje jedno na drugo i sve je veoma blizu, ali imajte u vidu i da smo mi tog, zvanično prvog dana, prepešačile oko dvadeset pet kilometara.




Prvo i osnovno što treba da učinite je da odete do menjačnice i promenite svoj novac, ukoliko to već niste učinili u svojoj matičnoj državi ili ukoliko niste poneli platne kartice. Ako ste propustili da pročitate sve o tehničkim savetima za Skandinaviju, u mom prethodnom tekstu nalaze se neophodne informacije na tu temu. Sonja i ja nismo uradile nijedno od navedene dve opcije, pa nam je svaki početak u novom gradu počinjao upravo tako – u menjačnici, koja se obično nalazi na Centralnoj stanici i gde je obično najpovoljniji kurs. Takođe, na Centralnoj stanici se nalazi i Info turist centar gde možete kupiti i višednevnu kartu za gradski prevoz, jer je prevoz u Skandinaviji izuzetno skup, pa savetujem da izbegavate pojedinačna karte. Sve informacije u vezi sa kartama za gradski prevoz i popustima koje dobijate, pogledajte na sajtu Visit Copenhagen. Napomenula bih još i to da ukoliko ste smešteni u ili blizu centra, prevoz vam u tom slučaju nije ni potreban, jer bez velikog napora, sve možete obići pešice. Ili iznajmite bicikl, najpopularnije prevozno sredstvo u Skandinaviji, a posebno u Kopenhagenu koji je na ravnom tlu i gde s v i, ali bukvalno s v i voze bicikl. Na taj način ćete svakako uštedeti mnogo više vremena i poštedeti svoja stopala od hodanja, a onih dvadeset pet kilometara nećete ni osetiti.

Rådhuspladsen

Naspavane i sveže, poranile smo da ugrabimo jutarnje skandinavsko sunce i da glavne turističke atrakcije obiđemo dovoljno rano da bismo izbegle gužve i reke turista. Naš obilazak Kopenhagena započele smo u njegovom samom centru – na trgu Rådhuspladsen. Trg je okružen zgradama od crvene cigle – Gradskom kućom i hotelom Palace. Večiti problem sa Kopenhagenom je bio taj što su sve zgrade i kuće pravljene od drveta, zbog čega je često izbijao požar koji je velikom brzinom zahvatao grad, pa je tako nekoliko puta od temelja obnavljan. To je jedan od razloga zašto je zgrada Gradske većnice novijeg datuma, iz 1905. godine, a nastala je po uzoru na većnicu u Sijeni. Odmah pored Gradske kuće smešten je spomenik Hansu Kristijanu Andersenu, najomiljenijoj osobi Danaca kojom se cela nacija ponosi i po kome većina ulica, kanala i zgrada nosi naziv. A preko puta spomenika, naići ćete na skandinavski Diznilend – park Tivoli. Dokaz da stres nije bolest modernog doba, već da je postojao kod Danaca čak u 19. veku, govori činjenica da je 1843. godine, tim povodom, napravljen ovaj čuveni park. Danas, samo za ulaz, potrebno je da izdvojite oko 120DKK, ili uđete besplatno uz prethodno kupljenu Copenhagen kartu.

Tivoli park

Od Gradske većnice, put nastavljamo ka glavnom šetalištu, ulici Strøget u kojoj se, u lepim skandinavskim zgradama, nalaze prodavnice poznatih modnih marki. Ovde šetajte od jednog do drugog trgića, napravite krug oko najstarije opservatorije – Okruglog tornja (Rundetårn) iz 17. veka, ili se, naravno uz doplatu, popnite na njegov vrh i uživajte u pogledu na Kopenhagen. Turista još uvek nema, radnje i kafići se tek otvaraju, divan je i sunčan dan, a mi šetamo praznim ulicama Starog grada i uživamo u pogledu na skandinavski obojene fasade kuća, u kaldrmom popločanim ulicama, negde između samog centra i kanala.

Stari grad

Naše sledeće odredište je verovatno najpopularnije mesto u gradu – kanal Nyhavn. Dan ranije, onako jadne od puta, prošle smo slučajno ovuda, ali je gužva bila tolika da više nije bilo mesta ni za naše oduševljenje, ni za nas same. Zato smo danas tu i konačno se susrećemo sa jednim od najlepših mesta Kopenhagena koje smo do tada viđale samo na razglednicama. Polako šetamo, malo s jedne, malo s druge strane kanala, udišemo miris mora i fotografišemo se ispred najfotografisanijih kuća svih boja.

Nyhavn kanal

U 17. veku, kanal Nyhavn bio je glavna luka, a kuće koje i danas postoje služile su kao bordeli. Uglavnom su sve renovirane, osim one u broju 9 koja je najstarija, iz 1681. godine. U 19. veku, Hans Kristijan Andersen je živeo u crvenoj kući, u broju 20, zatim u broju 67 i kasnije u broju 18, i ovde je napisao svoje najpoznatije bajke. Takođe, ako ste gledali film The Danish girl, sigurno ste u filmu prepoznali ovu lokaciju.

U avgustu 2017. godine, uz kanal, dočekalo nas je nekoliko hiljada pojaseva u prozorima na jednoj od zgrada. Radi se o umetničkoj instalaciji kineskog umetnika Ai Weiwei, inspirisanoj izbeglicama koje pristižu na grčko ostrvo Lezbos. Kineski umetnik je prikupio ukupno tri hiljade pet stotina pojaseva za spasavanje koji su ostali za izbeglicama na ostrvu, i njima je popunio prozore muzeja Kunsthal Charlottenborg. Ovo umetničko delo, postavljeno 20. juna na Međunarodni dan Izbeglica, biće izloženo do 1. oktobra 2017. godine, tako da ćete imati priliku da ga vidite ukoliko u Kopenhagen odete do kraja ovog meseca.

3500 pojaseva u muzeju Kunsthal Charlottenborg, delo kineskog umetnika Ai Weiwei

U Kopenhagenu postoje tri kraljevske palate: Amalienborg, Kristijansborg i Rozenborg.

Kraljevska porodica živi u Amalienborg palati i to je ujedno naše sledeće stajalište. Palata se nalazi u blizini keja i luke i čine je četiri identične zgrade koje okružuju trg na kome dominira spomenik Kralju Frederiku V, tvorcu palate. Smena straže koja se dešava svakog dana u podne, ujedno je i glavna turistička atrakcija u dvorištu. Zapadno je smeštena luterantska crkva u rokoko stilu – Marmorkirken, sagrađena 1849. godine, dok je na suprotnoj strani, na vodi, smeštena novosagrađena zgrada Opere.

Amalienborg palata

Celom dužinom keja, uz luku, prošetale smo u sunčano i lepo skandinavsko prepodne. Put nas je vodio sve do Kastelleta, najbolje očuvane zvezdaste tvrđave u severnoj Evropi. Tvrđava je izgrađena u obliku pentagrama, sa bedemima na njegovim kracima. U okviru Kastelleta nalazi se, između ostalog, i mala crkva na uzvišenju, preko puta najveće fontane u Kopenhagenu – Gefionspringvandet, jedna vetrenjača, kanali, lepe staze ukrašene cvećem i Langelinie – šetalište, pristanište, prelep park i dom Male sirene. Konačno smo i do nje došli, ali već se previše sveta okupilo i bilo je nemoguće prići joj.

Langelinie – šetalište na tvrđavi Kastallet

Mala sirena je nastala po liku iz bajke Hansa Kristijana Andersena. Sin tvorca Karlsberg pivare, Karl Jakobs, bio je veliki ljubitelj skulpture i umetnosti uopšte, pa je po njegovom zahtevu izvajana Mala sirena. Prvobitna ideja je bila da bude izrađena po liku izvesne danske balerine, ali pošto je ona odbila da naga pozira vajaru Edvardu Eriksenu, ne njeno mesto je došla vajareva supruga. Od 1913. godine, sa svojih 1.25m visine, predstavlja glavnu turističku atrakciju u Kopenhagenu. Ono što su Menneken Pis u Briselu, Kip slobode u Njujorku ili Isus Hrist u Rio de Žaneiru, to je Sirena ovde. Međutim, od šezdesetih godina prošlog veka, stalna je meta vandalskih napada, nekoliko puta su joj odsecali glavu i ruke, jednom je čak razneli ekspolizovom, bojili je u različite boje, oblačili je, obmotavali burke oko glave ili joj nalepljivali seksualne igračke falusoidnog oblika. Jadna Sirenica. Ipak, svaki put bi je rehabilitovali i vratili na svoje mesto.

Mala sirena

Idemo dalje po obodima tvrđave Kastellet. Cilj nam je da stignemo do sledećeg zamka, Rozenborga. Nailazimo na naselje narandžastih kuća. Sa malim vratima i cvećem u prozorima. Divota! Na raskrsnici, sa jedne strane, smeštena je Nacionalna Galerija (Statens Museum for Kunst), dok je odmah preko puta zamak Rozenborg. Zamak postoji od 1624. godine i služio je kraljevskoj porodici kao letnjikovac. Danas se u njemu nalazi bogata kraljevska kolekcija u prostorijama koje su pretvorene u muzej, pa tako ovde možete videti kraljevske krune, persijski tepih, kraljevsku stolicu i kraljevski nakit. Sonja i ja nismo ulazile u zamak, ali uživale smo u parku koji ga okružuje, kao i u dvorskoj bašti pored zamka, sa kraljevskim ružama.

Rozenborg zamak

Odavde, samo nekoliko metara nas deli od Botaničke bašte. Čim izađete iz Rozenborg parka i pređete ulicu, ući ćete u još jednu mirnu oazu Kopenhagena. Ovde smo, u društvu pataka koje se dogegaše do nas iz obližnjeg jezerceta, napravile pauzu za ručak i posmatrale ljude koji sede uz vodu ili na zelenoj travi upijaju sunčeve zrake, čitaju knjigu ili meditiraju.




Kopenhagen nam se sve više i više dopada.

Iz Botaničke bašte idemo ka mostu Kraljice Luize – Dronning Louises Bro, najstarijem mostu u gradu, iz 1887. godine. Most spaja dve obale ogromnog jezera oko kog se pred zalazak sunca sjati ceo grad i gde se u lepim danima uživa u klopi i piću koje Danci ponesu sa sobom. Most takođe predstavlja pešačku i biciklističku zonu i povezuje centar grada i popularno naselje Nørrebro na čije se šarene kuće pruža lep pogled. Nørrebro naselje nazivaju i Mali Berlin, zbog alternativnih ulica, umetničkih i dizajnerskih prodavnica, kafića, zbog radnjica polovne garderobe i restorana vegeterijanske kuhinje… Savetujem da se promuvate popularnim ulicama ovog naselja – Jægersborggade i Elmegade i potražite neko simpatično mesto za kafu i jeftinu klopu. Ili bar jeftiniju.

Pogled na most Kraljice Luize – Dronning Louises Bro i kuće u naselju Nørrebro

Ukoliko želite da posetite grob Hansa Kristijana Andersena, opet, na samo nekoliko metara odavde, svratite na najpoznatnije groblje u Kopenhagenu – Assistens Kirkegård i poput Danaca, prošetajte kroz njegove aleje, pogledajte stare spomenike iz prethodnih vekova ili napravite piknik. Mi smo ovu oblast posetile dan kasnije, upoznale zanimljivu gospođu koja živi u blizini i svakog dana dolazi biciklom na groblje da odmori u tišini i prirodi. Više puta nam se desilo (kad god gledamo u razapetu mapu pred sobom) da nam u Kopenhagenu prilaze sa pitanjem da li nam je potrebna pomoć, pa nam na svom savršeno tečnom engleskom jeziku objasne put, daju po neki savet, ili čak ispričaju po neku zanimljivost o mestu koje želimo da posetimo. Tako nam je i ta gospođa prišla i pružila sve neophodne informacije.

Grob Hansa Kristijana Andersena na groblju Assistens Kirkegård

Negde smo na pola dana. Vraćamo se drugim putem do samog centra. Obilazimo oko Okruglog tornja, prvog i najstarijeg Univerziteta u Danskoj, prelazimo trgove, latinsku četvrt Pisserenden, provlačimo se kroz ulice Starog grada i idemo ka najlepšoj i najstarijoj zgradi Kopenhagena – ka zgradi nekadašnje Berze – Børsbygningen. Najlepšoj zgradi, bar po mom mišljenju. Zgrada postoji još od 1625. godine, a posebna je po tornju koga čine isprepletani repovi četiri zmaja, sa tri zlatne krune na njihovom vrhu. Svaka kruna predstavlja jednu skandinavsku zemlju. Po legendi, ovi isprepleteni repovi zmajeva služe da zaštite zgradu od požara i neprijatelja, a nekim čudom, zgrada je stvarno preživela svaki požar koji se desio u njenoj neposrednoj blizini. Danas se u zgradi odvijaju gala večere, konferencije, proslave i slični događaji i nije otvorena za javnost.

Toranj na zgradi bivše Berze – Børsbygningen

Uz samu zgradu nekadašnje Berze, nalazi se i treća kraljevska palata – Kristijansborg palata. U palati je prvenstveno živela kraljevska porodica, ali pošto ju je više puta zahvatio požar, porodica se preselila u Amalienborg palatu koju smo posetile tog jutra. Iako se u palati i dalje nalaze kraljevske prostorije, u ostatku zgrade smešteni su Parlament, premijerove kancelarije i Vrhovni sud. Osim što i ovde možete pobeći od turista i odmoriti na nekoj od klupa u cvetnoj bašti sa fontanom po kojoj plivaju patke, besplatno se možete popeti na 106. metar najviše kule u gradu i potpuno besplatno uživati u pogledu na grad. Mi nažalost nismo bile na kuli, jer su trenutno aktuelni radovi na njoj koji će trajati do aprila 2018. godine, ali ako odete u Kopenhagen sledećeg proleća, imajte ovu informaciju u vidu.

Kristijansborg palata

Naše sledeće stajalište je čuvena Kristijanija. Iz meni nepoznatih razloga, otišle smo do Kristijanije prevozom, jer mi se na mapi činilo da je mnogo dalje od centra. A u stvari, ovaj grad u gradu, smešten je na samo 900 m od Kristijansborg palate. Ukoliko ne znate šta je Kristijanija, wikipedia je lepo to objasnila, pa ne bih da ponavljam. Mi smo tog dana u Kristijaniji zatekle prizor koji se verovatno ni po čemu ne razlikuje od prethodnih i budućih dana, osim vremenskih prilika, a baš tog je bilo sunčano i toplo. Da li sam možda spomenula da je baš tog dana bilo sunčano i toplo? U njenom samom centru smeštene su tezge na kojima možete naći sve od garderobe, nakita, preko lula, pribora za duvan, do marihuane u svim njenim oblicima. Tu su i domaći i turisti, sluša se muzika, šire se mirisi zapaljenog džointa, zgrade su išarane grafitima. Sve u svemu, atmosfera je baš onakva kakvu sam i zamišljala.

Slobodan grad Kristijanija

Ako odete u Kopenhagen pre nego što se završe radovi na Kristijansborg tornju, a jako biste želeli da pogledate grad iz ptičje perspektive, onda je najbolje da to uradite sa crkve – Vor Frelsers Kirke, odakle se pruža pogled koji je 2007. godine proglašen za najlepši u ovom gradu. Ulaz se plaća između 35-45 DKK i iako smo po izlasku iz Kristijanije samo prešle put i stvorile se u redu za toranj, ubrzo smo odustale jer je gužva bila velika i nismo htele da gubimo vreme.

Pogled na crkvu Vor Frelsers

Put smo nastavile ka gradu, ali neplanirano produžismo ka kanalu koji nas je neodoljivo podsećao na jedan od kanala u Amsterdamu. Čak su i kuće u toj ulici podsećale na Amsterdam, a brodići koji su na kanalu, ispostavilo se da su takođe nečije kuće, opet, poput onih u Amsterdamu. Christianshavns. Tako se zove. Kasnije smo ovuda prošle brodićem i vodič nam je potvrdio naše sumnje – kanal jeste nastao po uzoru na holandsku prestonicu.

Christianshavns kanal

Mislim da smo negde u blizini Christianshavns kanala doživele katarzu i potpuno poludele za Kopenhagenom. Sve te kuće i moderne zgrade uz vodu, smeštene preko puta glavnih turističkih atrakcija, sa ušuškanim i lepo ukrašenim dvorištima i malim trgovima, sa tim besprekornim baštama ispred stambenih zgrada i terasama sa cvećem, sa ljubaznim porukama na tablama koje poručuju da je kul kada ne prljaš, a glupo i ružno kada to radiš, sa toliko lepote koju vidiš gde god da ti zaluta pogled… Sve me je to potpuno porazilo. Nisam mislila na svoj ovdašnji život, na svoj posao, na naš mentalitet i na to koliko smo nekoliko svetlosnih godina daleko od ovoga što vidim sad i ovde, ali nisam dugo mogla da se otrgnem tom utisku. Bilo mi je divno i bila sam u isto vreme beskrajno tužna jer je ovde sve to normalno, a tamo kod mene, na Novom Beogradu na primer, ne mogu da nateram komšije da jednom mesečno počistimo ispred naših zgrada i onda to uradimo nas dvoje ili troje dežurnih budala, za šta nas ostatak komšiluka i smatra. Ali otišla sam s teme. Ovde, u Danskoj, u Kopenhagenu sve je divno.

Malo od umora, a malo od depresije, vučemo se Sonja i ja preko novog mosta koji spaja kanal Nyhavn i zgradu ispred koje smo dugo sedele u bedaku i gledale u vodu pred nama. Usput vučem i svoj robot-broš i fotografišem ga sa Kopenhagenom jer se lepo slažu. U Nyhavnu je živo, šareno i gužva je. Sedamo na pivo, a pored nas, na šetalištu nastupaju preplanuli dečko i devojka i pevaju nam ,,Sunny”. Ne želim više nikada da se vratim kući ni da odem nikada više nigde, već bih ostala ovde i samo ovde.

Ali ipak odlazimo. Na vožnju brodićem. Na kanalu se nalaze dve kućice gde možete kupiti kartu. Ona prva, koja je odmah na udaru, kada priđete kanalu iz pravcu Starog grada i na kojoj je užasno velika gužva, znatno je skuplja, pa je samo zaobiđite i nastavite desnom stranom kanala dok ne naiđete na malu belu baraku. E, tu kupite kartu. Vožnja traje sat vremena i imate vodiča koji vam daje informacije na tri jezika. Ponovo ćete videti Malu sirenu, čućete o znamenitim zgradama na vodi, Operi, biblioteci čiju zgradu zovu Crni dijamant, Kraljevskom pozorištu, o muzejima i ostalim kanalima i mostovima ispod kojih ćete proći. Sve što budete ugledali sa svoje leve ili desne strane, vodič će vam pružiti informaciju o tome. Na tri jezika.

Po nama, ovo je savršen završetak dana. Da zaokružite priču i sa vode sagledate sve što ste tog dana obišli pešice ili biciklom.

Pogled sa brodića na mostove Kopenhagena

Sledeći dan nam je mnogo opušteniji. Danas samo lagano. Pridružila nam se Svetlana. Otišle smo do gorepomenutog groblja, posetile grob Hansa Kristijana Andersena i vrzmale se po Malom Berlinu – naselju Nørrebro. Vodile smo Svetlanu u obilazak Kopenhagena koji do tada nije videla i pokazivale joj naše omiljene lokacije, a ona je nas vodila na pivce.




Utorak je dan kada u Kopenhagenu možete besplatno posetiti muzej Glyptotek. Nalazi se odmah pored parka Tivoli, a u njemu je smeštena privatna kolekcija Karla Jakobsena, sina tvorca Karlsberg pivare, a koga sam veće spomenula gore u vezi sa Malom sirenom. U muzeju možete pogledati bogatu kolekciju Rodenovih i Deginih skulptura, dela francuskih impresionista, Van Goga, kao i dela zlatnog perioda Danske. U muzeju se nalazi i lepa zimska bašta sa statuama i fontanom. Zapamtite, utorak je dan za besplatnu posetu ovom muzeju.

Gogenove Havajke u muzeju Glyptotek

Posle muzeja idemo na pivo. Htele smo još jednom da prođemo i ovuda i onuda, pa da pokažemo Svetlani baštu u Kristijansborg palati, pa da odemo ponovo do onih zgradica koje smo videle prethodnog dana, a koje su nas potpuno slomile, pa do Malog Amsterdama, pa da svratimo tamo i ovamo i dok se završio dan, a mi htele da obiđemo opet samo još ovo, aplikacija na telefonu je pokazala dvadeset tri kilometra. Imale smo ambiciozni plan da posetimo i Karlsberg pivaru, ali to bi već bilo previše, na ovako blag dan. Naš boravak u Kopenhagenu se opasno približio kraju i pred nama se uskoro otvorio put ka Malmeu.

Ali o tome ćemo sledeći put.

Pozdrav,
Majus

*Pratite moju Facebook ili Instagram stranicu i pogledajte više fotografija.




6 thoughts on “Sunčano u Kopenhagenu

  1. macaroonsandlittlejoys Reply

    Divno, divno, divno! 🙂 Sve ono što smo znale o Kopenhagenu sada smo upotpunile ovom, kao i uvek, lepom pričom i fotografijama, i saznale još toliko toga, a posebna ljubav ide za Biseru i Sunny! Možemo da zamislimo kakav kulturološki šok si doživela u blizini Christianshvans kanala, i kako si se tada osećala jer si napravila vrlo slikovito poređenje sa situacijom kod nas. Ipak, divno je što si imala priliku da iskusiš neke lepše i uređenije svetove! 😉

  2. olga Reply

    Obozavam skandinavske zemlje, nazalost bila sam samo u Norveskoj, vratila se duboko nesrecna
    jos svesnija svega ovde.
    Sve je lepo, kako oni vole tu svoju lednu zemlju, kako je sve jednostavno, a primetiste li kako je ton (bar norveskog) jezika erotican, ne razumem nista,ali volim da ga slusam.
    Lepo opisano.

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Meni su svi njihovi jezici zanimljivi. Super mi je bilo da ih samo slušam. Pokušala sam jednom da učim švedski, ali završilo se samo na pokušaju 🙂 Hvala Olga!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *