Segmenti iz Beograda – Staro Sajmište

Dok sam živela na Dorćolu i Vračaru, svakodnevno sam prelazila Stari železnički most, na putu do posla. Prelazila sam taj most mnogo puta i dok sam živela u Sarajevskoj, pa se vraćala u ranim jutarnjim satima sa Džokera koga više nema. Ili sa Povetarca o kome više ne znam ništa, pa čak ni da li je još uvek aktuelan. Sada i živim i radim na Novom Beogradu, pa preko železničkog mosta prođem samo ponekad. Poslednjih nekoliko dana, put me je navodio na tu stranu i otprilike pred zalazak sunca bih se starim tramvajima vraćala na onu novobeogradsku. Nema gužve, sunce zalazi, napolju duva neki topao vetar i sve me neka seta hvata. Baš u trenutku kada se na nebu pojavi crvenilo negde iza zgrade Ušća, napravih nekoliko fotografija i odmah potom pročitah na vestima da će ovaj most srušiti. Da je star, propao, da će rekonstrukcija koštati više od izgradnje novog, modernog čudovišta koje hoće da naprave… Još jedna stvar u nizu za uništavanje na čije mesto će doći nešto drugo i čega se plašim.

_DSC2863_0145

Beograd se menja na gore i potrebni su veliki napori da se stane na put onima koji ga dave. O Beogradu nikada nisam ništa objavila. Ne znam odakle bih počela. Težak je to zadatak. Imam stare tekstove koje sam pisala za vodič o Beogradu, a koji je preveden na nemački jezik. Belgrade – the place to be, sjajna knjižica nastala iz velike ljubavi prema ovom gradu, sa divnim fotografijama iz Fotosinte3e. Ako imate nekoga sa nemačkog govornog područja, obavezno je kupite i poklonite, biće to divan poklon.




_DSC2822_0104

Elem, imam te tekstove i već dugo se kanim da sa njima nešto uradim. A onda je došao april i sa prolećem se probudio i narod, pa izašao napolje. Pa sve ozelenelo, pa živnule ulice. Pa fasade propričale. Lj. i ja smo svakodnevno šetale. Baš nam je to prijalo. I tako dok smo šetale, malo smo posmatrale lepe i tople ljude kojima smo bile okružene, a malo smo posmatrale Beograd i beogradske fasade. I imale još tisuću ideja šta bismo sve mogle. Iz toga je nastala virtuelna stranica – Belgrade buildings. O beogradskim fasadama. Nekako u isto vreme, negde u Beogradu, jedna kreativna duša je istraživala svoj komšiluk i hranila nas svojim vračarskim pričama. Sve se dešavalo u isto vreme, toliko inspiracije na sve strane.

I tako prolazim tim mostom poslednjih dana. Podigli su ga Nemci za vreme Drugog svetskog rata. Nemci su hteli i da ga unište pri njihovom povlačenju, ali ih je beogradski učitelj Miladin Zarić u tome sprečio, ašovom presekavši žice detonatora. Sagrađen je kao spona koja će povezivati Stari grad i današnje Staro sajmište. To isto Staro sajmište, obraslo u korov i šipražje, okruženo krošnjama drveća, sa po kojom oronulom zgradom što štrči i onom raspalom kulom, otišlo je u zaborav.

Na ovom mestu, 1937. godine, na površini od dvadesetak hektara, napravljen je Beogradski sajam. Tada su Beograđani mogli da vide novine u svetskoj privredi i kulturi, kao i modna i sportska dešavanja. Posle bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, Sajam postaje logor i u narednih par godina, tu će biti pobijeno 40 000 ljudi. Pomenuta kula služila je za nišan. Beogradski Jevreji, Srbi i Romi su svakodnevno, preko mosta, odvođeni iz logora do današnje ulice Braće Krsmanović. Tu, u Savamali, ispred Kulturnog centra Grad, danas se nalazi spomenik u znak sećanja na ove nesrećne i nevine žrtve Holokausta. I to mesto je označavalo početak kraja za sve njih, u periodu od marta do maja 1942. godine. Na tom mestu su nacisti svakodnevno dušegupkom odvozili narod iz logora do Jajinaca. Gasom koji je puštan u kamionu, za nešto više od dva meseca, u najvećim mukama ubijeno je 6 500 ljudi.

I ovo je praktično početak priče koja nas dovodi do mesta između Brankovog i Starog železničkog mosta. Po završetku rata, većina zgrada je uništeno i srušeno. Ostalo je nekoliko stambenih objekata gde su utočište pronašle izbeglice iz sledećeg rata koji je tinjao ’90-ih u susednoj Bosni i Hrvatskoj. Na tom mestu su sada smešteni restorani, fudbalski teren, teretana, kej pored reke i oronula Centralna kula. Nekada je čak postojala diskoteka. Ko priđe nekadašnjem sajmu, kasnije logoru, ko se malo približi, može videti spomen ploču iz 1984, nalik nadgrobnom spomeniku.

_DSC2816_0098

Ovo mesto propada i na taj način kod nas funkcionišu stvari. Nismo mi Berlin pa da nosimo sva ta obeležja, iako ume da nam prija to poređenje. Na ovom sakrivenom mestu, desile su se stvari koje istorija ne sme da ignoriše i ljudi ne smeju da zaborave, a ovde smo to uspeli i okrenuli glavu. Bitno je da se svetli iz pravca obližnjeg tržnog centra i da se mi dobro provedemo dole na splavu. Koga briga šta je tu bilo. A i kad je to bilo.




_DSC2939_0221

Fotografije iz teksta i vodiča Belgrade – the place to be, delo su Ivane Karić iz Fotosinte3a-e
Belgrade – the place to be, autor Milena Cordery, koautor Majus
Snovi u koferima – Jelena
Belgrade buildings – Ljubica & Majus




11 thoughts on “Segmenti iz Beograda – Staro Sajmište

  1. Branislav Reply

    Lepo predstavljeno. Drago mi je što si pomenula Sajmište. Upravo je to problem ovoga grada. Ništa nije naučeno iz istorije. Tužno je šta planiraju sa mostom, ali to je u skladu sa novim “arhitektonskim kretanjima” započeto onim zlom sa slovima “BW.”

  2. Tihana Reply

    Ovo je super! ^_^ Lepo napisano, bez suvišnih emocija (a znam tačno na šta misliš kad kažeš da je teško pisati o Beogradu), i drago mi je da delimo sentiment da Beograd nije Berlin. Mnogo ljudi vole da se busaju tim poređenjem (po mom mišljenju suludim, Beograd je Beograd i sam po sebi je dovoljno super da ne mora da se trudi da bude nešto drugo, al kad ljudi vole nešto drugo više nego leba da jedu).

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Hvala Tihana na ovako lepom komentaru. Lako čovek može da ode u patetiku, pa i ja koja se grozim iste. Zato je izazovno da pišeš o Beogradu, a da ne skreneš s puta.

  3. Bashita Reply

    Da, teško je pisati o Beogradu. Što ga bolje poznajem, to mi teže padaju sve promene koje se dešavaju i koje uništavaju sve ono za šta verujem da čini duh Beograda. Divno što si odlučila da mu posvetiš deo svoje istraživačke kreativnosti. Zaslužio je. 😉 Mnogo mi je drago što delimo ovu inspiraciju. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *