Odmor u Nemačkoj – Mainz, Majnc




Veoma sam uzbuđena jer ću u narednih nekoliko priča sa vama podeliti svoje utiske iz Nemačke, iz koje sam se vratila pre nekoliko dana. Poznato je da se po povratku iz neke zemlje, bez izuzetka, zaljubim u posećeni grad. Priznajem da je Nemačka dugo za mene bila sinonim za ono što se dešavalo u prethodnom veku, pa sam je nekako svesno ili ne, zaobilazila i odlagala za neku drugu priliku. I očigledno izabrala najhladniji trenutak za posetu, ali ne toliko nepovoljan, jer je jesen, moje omiljeno godišnje doba, obojila gradove najlepšim bojama i učinila ih još primamljivijim. Naviknuta na putovanja sa prijateljima, uzbuđenju pred put dodatno je doprinela činjenica da ću ovog puta manje – više solirati.

Pre nego što vas upoznam sa prvim gradom, moram napomenuti da je Ryanair uveo letove iz Niša i Temišvara po veoma povoljnim cenama do nekoliko gradova u Nemačkoj, pa ne bi bilo loše da posetite njihov sajt i pogledate šta se nudi. Moja karta od Temišvara do Frankfurta i od Berlina do Temišvara koštala je celih 16e. Sa sve taksama, a uključuje ručni prtljag i ranac. Meni sasvim dovoljno, i inače ne idem sa više od toga. Povratna vožnja kombijem od Beograda do Temišvara koštala je 30e u oba smera.

Stižem u Frankfurt prepodne, dok napolju pada sneg. Znala sam da je hladno, ali ne baš ovoliko. Super, pokvario mi se i rajsfešlus na jakni, samo mi je to još trebalo po ovoj ‘ladnoći. Nakon sat vremena, stiže bus i krenuh put Majnca. Dobra su ova solo putovanja, imaš dosta vremena da razmisliš o svemu i upoznaš malo sebe. I porazmisliš šta ćeš da radiš narednih nedelju dana u prehladnoj Nemačkoj, u jakni koju ne možeš više da zakopčaš. Još sat vremena i evo me ispred glavne železničke stanice u Majncu. Oko mene šetaju goli gležnjevi. Nikada neću razumeti ove Evropljane i foru sa golim gležnjevima po ovakvom (ne)vremenu. I evo je Milena, dolazi sa osmehom oko glave i zagrljajem, velikim i jakim k’o kuća. Idemo do njenog stana da ostavim stvari, da se malo osvežim i popijem vino dobrodošlice. Milena je inače izdala vodič o Beogradu, za nemačko tržište – Belgrade, the place to be. Ona autor, ja ko-autor. Mnogo smo ponosne i srećne, i sada je konačno izašlo štampano izdanje i nazdravljamo. Zato obavezno pogledajte link i obradujte nekog lepim poklonom, ako imate prijatelje sa nemačkog govornog područja. Verujte, urađeno je sa mnogo ljubavi.




img_1990

Milena je divan domaćin i žena zmaj. Došla je iz Frankfurta po mene u Majnc, zbrinula me, obukla, odnela jaknu kod šnajderke, sprovela po gradu, vratila se u Frankfurt na koncert The Cure i došla sutradan rano, da me opet vodi svuda, pokazuje mi ovo i ono, vodi na klopu, na vino, jer Majnc je grad vina, na ogromnu porciju vafela sa nekoliko kugli sladoleda i sa mnogo jagoda. Postajem razmažena i isključujem receptore za orijentaciju. Milena je učinila moj boravak u Majncu savršenim i na tome joj velika hvala.

A Majnc…divan. Mali studentski grad u zapadnoj Nemačkoj, sa oko dvesta hiljada stanovnika, predstavlja glavni grad nemačke savezne države Rajna – Palatinat. Nakon stotinak metara od izlaska iz stana, susrećemo se sa modernom sinagogom iz 2008. godine, neobične arhitekture, u obliku hebrejske reči ,,Kedushah” što znači blagoslov. Okružena je spomenicima – ostacima lukova koji su ostali nakon Kristalne noći. Majnc je lep u ovo doba godine jer ima dosta drveća i parkova, a u jesen lišće svojim bojama doprinosi romantičnom izgledu, pogotovo ovako lepog, malog grada na Rajni. Nastavljamo put preko jednog od parkova kojim dominira velika protestanska crkva – Christuskirche i približavamo se samom jezgru grada, starom gradu Altstadt. Na velikom trgu nalazi se Staatstheater gde su smešteni opera i pozorište i zgrada starog univerziteta, a u centru pažnje je Katedrala Sv. Martina. Izgradnja katedrale trajala je od 975. do 1009. godine, ali je na dan otvaranja došlo do velikog požara, zbog čega je znatno oštećena. Vekovima kasnije, uništavana je ratovima, a najveće razaranje doživljava za vreme Drugog svetskog rata. Ima veliku istorijsku vrednost, u njoj se nalaze kripte kneževa i brojna umetnička dela prikupljena tokom više od hiljadu godina njenog postojanja.

Ovde je smešteno nekoliko manjih trgova, sa očuvanim ili renoviranim, baroknim i rokoko kućama, a najlepši i najromantičniji deo starog grada nalazi se na nekoliko metara severno, u Kirschgarten-u. Ovde su one nestvarno lepe, poludrvene kućice koje sam viđala u Kolmaru, i išarana kaldrma. Primetićete da su neke oznake ulica na crvenim, a neke na plavim tablama. Milena mi je objasnila da je to zato što je u 19. veku, raspored brojeva na kućama bio veoma komplikovan, što je otežavalo snalaženje lokalnog stanovništva, pa je jedan doktor došao do rešenja da sve ulice koje su paralelne sa rekom Rajnom budu označene tablama plave boje, dok su sve druge ulice označene crvenim tablama i taj zakon važi od 1853. godine. Ovo je svakako pomoglo i pijanim vojnicima, u ono vreme, da bezbedno stignu do svojih odredišta. Svaki delić ovog dela grada je skockan, sa malim prodavnicama i sređenim izlozima. Novembar je i ponegde je već počelo postavljanje novogodišnjeg osvetljenja i kućica sa vinom. Majnc je poznat i kao rodno mesto oca modernog štamparstva – Johana Gutenberga. U ulici Liebfrauenplatz 5 nalazi se muzej posvećen njegovom radu i stvaralaštvu, a najdragoceniji eksponat je originalna, Gutenbergova Biblija.

Za obilazak starog grada potrebno vam je jedno popodne lagane šetnje. Pročitala sam u vodičima da se u Majncu nalazi nekoliko zanimljivih fontana i krenuh u potragu za karnevalskom, onom sa dvorskim ludama. Nedaleko od Kirschgarten-a, nalazi se mali trg sa Šilerovim spomenikom i fontanom dvorskih luda, a trg okružuju Gradska kuća i konzulati. Na pola smo puta do dela grada u kojem se nalazi crkva Sv. Stefana, poznata po prozorima koje je oslikao moj omiljeni slikar Mark Šagal. Osim što je crkva veoma lepa spolja i iznutra, u njoj se nalazi i malo dvorište lavande, a i kraj u kojem je smeštena je veoma simpatičan i mene lično podseća na voljeni Brisel. U blizini je Kupferbergterrasse, terasa iznad Majnca, sa drvoredima, odakle možete zaviriti u lepo sređena dvorišta u okolini ili svratiti u Muzej vina – Kupferberg. Tu smo negde videle plakat za Karavađovu izložbu slika u komšijskom gradiću Visbadenu, na svega petnaest minuta vozom od Majnca i zamalo da odemo na izložbu, ali setismo se da imamo nešto drugo zakazano kasnije tog dana. Tako da svakako preporučujem da skoknete do ovog gradića ako se nađete u ovim krajevima, Milena kaže da je još lepši od Majnca.

Ono što nikako ne smete propustiti u Majncu jeste šetnja kraj reke. Nama je tog dana padala kišica, sneg, grad i duvao vetar, ali kada smo krenule ka reci, zasijalo je sunce i nije bilo toliko hladno, tako da smo ukrale najlepše trenutke uz reku. Šetalište je lepo sređeno, okruženo starim zgradama, zidinama istorijskog Majnca, spomenicima i skulpturama. Preko Rajne postoji nekoliko mostova, ali mi se odlučujemo za Most Teodora Hojsa. Super pogled i odlično mesto za po koju fotografiju. Sve što smo ranije tog dana obišle, odavde ima potpuno drugačiju dimenziju, a u suton, krovovi Majnca formiraju liniju poput one sa EKG nalaza. Milena kaže da je najlepše u proleće i leti, kada su na maloj peščanoj plaži poređane ležaljke u koje se možete zavaliti, naručiti neko piće i uživati u pogledu i knjizi. I ja joj verujem.




Ukoliko želite da odahnete od šetnje i izađete iz starog grada, preporučujem da posetite deo grada Neustadt, na samo desetak minuta hoda od centra. Leti je ovde veoma živo, ima dosta kafića, mesta koja služe klopu ili sladoled od mirođije (ono kada si baš hipster). Milena preporučuje mesta Anna Batterie, Möhren Milieu, Bukafski, a ja vam preporučujem onaj u kom smo bile – Neustadt Apotheke i koji mi se veoma dopao jer nije uštogljena atmosfera, vino je odlično, cene su pristojne, a ambijent prijatan, smešten u godinama staroj apoteci, gde je ostao stari, originalni nameštaj.

img_2178

Nadam se da ste do sada shvatili da je Majnc mnogo više od nekog tamo gradića u zapadnoj Nemačkoj. To je ono što mi se dopada sa gradovima u inostranstvu – svaki je priča za sebe, jednako zanimljiv i važan kao i bilo koji drugi, veći ili poznatiji grad. Ukoliko vas put navede ovde, sigurna sam da ćete biti zadovoljni koliko i ja i da vam neće biti dosadno između mnogobrojnih muzeja i svog tog odličnog vina po čemu je Majnc poznat. Takođe, ovo je grad karnevala. Najpoznatiji je ulični karneval koji se od 19. veka organizuje 11. novembra u 11:11h i predstavlja kritiku društvenih i političkih nepravda. Ovako nešto bismo i mi mogli da organizujemo, na mesečnom nivou, ali sumnjam da bi išta promenilo. Mimoišla sam se sa ovim događajem, ali ako se nađete tada u Majncu ili bilo kada drugo, želim vam lep provod.

U sledećoj priči, vidimo se u Frankfurtu.

Pozdrav,
Majus




*Lajkujte FB stranicu i pogledajte više fotografija iz Majnca. 

8 thoughts on “Odmor u Nemačkoj – Mainz, Majnc

  1. Ivanka Reply

    Dođavola, kako ja nisam videla tog Šagala kad sam bila u Majncu? Verovatno zato što nije bilo tvog bloga da me pripremi za put. Topao tekst, vidi se da si bila kod prijatelja. Pozdrav tebi i našoj divnoj Mileni

  2. Petar Reply

    Odlično sve opisano,izuzev što se ne slažem da je Majnc mali,nije metropola poput milionskog Frankfurta ali svakako da da se radi o velikom gradu sa 200.000 stanovnika sa okolinom ima oko 400.000.Majnc je bajkovit grad,svake godine kad odem do Njemačke posjetim Majnc.Inače meni je ljepši Vizbaden koji je na 10 minuta od Majnca,ali ta atmosfera Majnca je predivna.Inače što se tiče Njemačke,Berlin nimalo mi se nije dopao,najljepši su Hamburg i Frankfurt,sve pršti od luksuza i otmenosti u ova dva grada.

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Eto, o ukusima ne treba raspravljati. Meni se npr. Frankfurt nije dopao, dok mi je Berlin najbolji grad na svetu. U Hamburg idem za mesec dana i imam velika očekivanja, ali videćemo ;). Hvala na komentaru!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *