Iz rubrike Srbija – kako je očistiti?

To u kakvoj državi, društvu i sistemu živimo je jedna tužna priča i neiscprna tema o kojoj možemo da pričamo i pišemo do beskonačnosti i nazad. Ali ovaj prostor koji negujem na blogu nije posvećen tim temama, pa ću se pozabaviti nekom drugom, jednako bolnom, koja me svakodnevno izbacuje iz takta. Inspiraciju nalazim na svakom koraku. Da li ste svesni deponije u kojoj živimo, količine đubreta koje je toliko zastupljeno svuda, ili prosto ne obraćate pažnju i to nije vaša briga? Već neko vreme planiram da pišem o ovom gorućem problemu u našoj zemlji.

Kada otputujem negde u inostranstvo, to đubre kojeg nema na ulicama u tim besprekorno čistim zemljama, toliko mi bode oči jer zamišljam kako u tom trenutku neko drugo đubre vrišti ispred moje zgrade. Stvar je vrlo jednostavna – problem je u nama samima. Kao što postoje ljudi koji brinu o svojoj okolini, recikliraju, ne prljaju i ne zagađuju, isto tako postoji ova druga ekipa. Imam komšinicu, mlada majka, svakog dana istrese pepeljaru punu pikavaca i pepela kroz prozor. Ljudi bacaju đubre, iskorišćene pelene, flaše i limenke iz solitera, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. U prodavnicama, prodavačice svaki proizvod iz korpe ubacuju u posebnu kesu, kao da im je to omiljeni deo posla, a prosečan Srbin, smatrajući to lepim gestom s njene strane, izlazi iz prodavnice sa deset kesa u rukama, nesvestan šta sve te kese mogu učiniti prirodi i životinjama. A realno, sve to može da stane u jedan ceger. Posebno su zanimljive prodavačicine reakcije na to da mi ne treba kesa, kada se uprkos tome ipak hvata za nju, pa je potrebno da im se ponovi, nekad i više puta. Posmatram šta se dešava na mom poslu. Radim u korporaciji. Sve je obezbeđeno. Imamo kante za odlaganje papira, plastike, stakla, šredere za uništavanje papira. Organizovana je akcija ,,Čep za hendikep” u okviru koje se skupljaju čepovi za izradu invalidskih kolica. Jako mali broj ljudi stvarno reciklira i odvaja čepove. Uglavnom sve završi u velikoj kanti za đubre koja služi za sve i svašta, iako su sve druge kante za odlaganje odmah pored.

Kese vise sa drveća, đubre je svuda na ulicama, parkovi su prljavi. U mom naselju ne postoji služba koja se time bavi, jer pripadamo reonu za koji niko nije zadužen. Da, da, u naselju Dr Ivana Ribara na Novom Beogradu, ne postoji služba koja se bavi čišćenjem, jer deo naselja pripada ,,ničijoj zemlji”, pa niko nije zadužen za nju. Tu obično poraste trava nekoliko metara visoka. A onda se pojavi neko iz Gradske čistoće ko samo pokosi travu u koju se prethodno uvuklo zilion kesa i đubreta. I onda to leti na sve strane. Da li ste skoro prošetali kejom pored Save ili neke druge reke u vašem mestu? Sigurna sam da je stanje svuda isto. Plastične flaše na sve strane, zar ne? Pa prelepo. Da li ste skoro prošli pored buvljaka na Novom Beogradu? Ako jeste, znate o čemu se radi i na šta taj deo izgleda. Čula sam da su postavili kontejnere za odlaganje samo u pojedinim naseljima po Beogradu. I pitanje je koliko ljudi stvarno vodi računa o tome? U blizini moje zgrade nema takvih kontejnera, pa papire, staklo i plastiku, odnosim na posao. Na reciklerisrbije, možete se detaljnije informisati na koji način možete reciklirati.




Spomenula sam u prethodnim tekstovima da su gradovi u Vojvodini uglavnom čisti. I stvarno, kada se krene sa severa ka jugu, čini mi se da Vojvođani malo više vode računa o tome. Ne bih da se Nišlije ljute, ali kada smo došli u Niš, bila je nedelja oko 11h prepodne, šetalište i reka su bili toliko prljavi da je bilo teško poverovati svojim očima. Kasnije, kada smo ponovo prošli tuda, sve je bilo počišćeno i sređeno. Ali me jako brine da su tu prethodno subotnje veče, sedeli mladi ljudi koji su sve flaše koje su doneli sa sobom, kese i ostatke hrane, ostavili tu gde su se zadesili, iako se u parku svuda nalaze kante za đubre. Ok, naravno da će službe koje su za to zadužene počistiti, ali kako je moguće da je ljudska bezobzirnost u tolikoj meri prisutna? Dovoljno je samo da prođete kroz celu našu zemlju, da prođete pored reka, da vidite sve ono što se zakačilo za grane iznad vode, da vidite puteve, da vidite kako u autu ispred vas bahati vozač otvara prozor i baca vezanu kesu đubreta… A zar nam nije lepa zemlja? Zašto da je prljamo? I zašto da prljamo ispred naših zgrada, kada mi tu živimo? Zašto da potpisujemo peticije za očuvanje životne sredine, umesto da nam to bude najnormalnija stvar na svetu?

Zašto, ali ZAŠTO?!?

Ako je ovo toliko veliki problem, da li bi trebalo uvesti novčane kazne? Jeste li znali da su u Singapuru zabranjene žvake? Neko se smorio dok je strugao zalepljenu žvaku sa pešačke staze i rešili su da ih zauvek ukinu. Ako te uhvate sa pakovanjem žvaka, sledi novčana kazna ili zatvor, a možeš da ih nosiš samo uz medicinski recept. I to je jedna od najbizarnijih zabrana u moru zabrana koje su dostupne tamo, a o kaznama da ne govorim. Mislim da ne treba toliko daleko ići, ali ako nam već nije navika da koru od banane bacimo u kantu nego pored sebe, onda mora postojati neko rešenje koje će nas bar naterati na to da vodimo računa.

Kod mene u naselju, ja sam problem počela da rešavam jednog lepog dana, kada se sneg istopio, sunce ogrejalo i sva štroka i đubre počeli da se sjaje u travi. Pokupila sam svo đubre oko zgrade i okačila obaveštenje u ulazu da mi se javi bar jedna osoba koja je zainteresovana za detaljnije čišćenje, a ostali koji ne žele da učestvuju direktno, mogu tiho da doprinesu ne bacanjem pikavaca i flaša kroz svoje prozore. Na taj način će takođe učestvovati u akciji. I eto, posle dva dana, ta divna osoba se javila. Napravile smo spisak, komšije se upisale za sledeći termin i osim što smo sve počistili i sredili, lepo smo se družili, predložili još rešenja za probleme u i van zgrade i osećali se toliko lepo posle akcije. Čak su i ovi prvi prestali da se bahate, valjda im bude glupo. Od tada smo uveli redovne akcije sređivanja naselja i situacija je mnogo bolja. Ukoliko i vas muči ovaj problem, savetujem vam istu stvar. Uvek će postojati ovi što prljaju, ali vi drugi možete veliko i lepo delo da učinite. Najbitnije je poći ispred svojih vrata.

A u stvari je vrlo jednostavno i da bismo živeli u lepšem i čistijem okruženju, potrebno je samo nekoliko stvari učiniti:

– Koristi ceger/platnenu torbu, ne kesu;
– Recikliraj;
– Đubre baci u kantu i kontejner;
– Kada odeš u prirodu, počisti za sobom.

Hajde da povedemo računa, jer je stvarno postalo ozbiljno.

Poseti stranice na FB-u i uključi se u neku od akcija. Budimo svesni i odgovorni, to nas ništa ne košta.

Ne prljaj. Nemaš izgovor.
ПЕТ за 5
Neću kesu- čuvam prirodu

 




8 thoughts on “Iz rubrike Srbija – kako je očistiti?

  1. Dušan Marjanović Reply

    Potpuno si u pravu,moramo podići nivo ekološke svesti,posebno prilikom boravka u prirodi.Gradovi su nam uglavnom sređeni u poslednje vreme,skoro kao na zapadu,jer se i u evropskim metropolama sa dolaskom migranata i stranih turista svašta baca po ulicama i nije tako čisto kao nekada pre.I u Amsterdamu je puno smeća kod Kraljičine palate,tek se uveče skupi onim vozilima što sve usisaju.
    Ali priroda je tamo neuporedivo čistija i tu si u pravu 100%.

  2. nena3110 Reply

    Sve je tako.
    Našim ljudima se ne može drugalije osim kaznama, zato bi komunalci trebalo malo više da obrate pažnju na to, umesto što jure samo ulične prodavce, mada i oni ostavljaju mnogo đubreta za sobom.
    Nije za sve kriva država, mnogo toga možemo i sami promeniti. Valjda nema volje u borbi za golo preživljavanje.

    • Emil Reply

      Jednom je u emisiji “Pitajte Djuru” (mogu slobodno napisati da je jedini pravi naslednik Djoka Vjestice sto se koncepta emisije tice)a radiju Laguna postavljeno pitanje koliko je kazni komunalna policija napisala za bacanje opusaka po ulici u 2016. godini na teritoriji Beograda.Odogovor koji je dobio od njih jeste 100 napisanih,a 16 naplacenih.Dakle za celu godinu!

  3. nena3110 Reply

    Da smem, svašta bih napisala o svojim iskustvima s posla, ali ne smem.
    Mnogi shvataju drugačije, pa izriču visoke kazne, ja se radujem kad imam argumente za opomenu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *