Sremski Karlovci

 

Arhitekturu u Vojvodini karakterišu ulice pod pravim uglom, uvek lepo sređene, sa različitim arhitektonskim pravcima koji se mogu primetiti na zgradama i kućama, a secesija je jedna od glavnih, budući da je toliko bila popularna u vreme Austrougarske. Stambene kuće su mahom prizemne, takozvane švapske – sa obično jednim isturenim prozorom koji gleda na ulicu – poznat kao kibic fenster. Zidovi u ovim kućama su visoki, pa se često zimi koristi samo jedna prostorija koja se greje, dok su ostale hladne. Ali zato leti, milina je spavati u njoj zbog velikog hlada. Ove kuće karakterišu i ajnfori – zatvorena i natrkivena dvorišta koja počinju iza velike ulazne kapije pa sve do sredine kuće, a onda se ulazi u veliko dvorište.  Mentalitet ljudi iz Vojvodine je mnogo drugačiji u odnosu na ostatak Srbije. Sve je mirno, opušteno, ima se vremena. I sve je čisto. Retko ćemo na vojvođanskim ulicama ugledati đubre koga u Beogradu ili u drugim gradovima ila toliko mnogo.

U Sremskim Karlovcima videćete sve ovo i mnogo više. Kada sam prvi put posetila ovaj grad, nisam verovala da ovako lepo mesto postoji i teško mi je bilo da poverujem da sam u Srbiji.

Sremski Karlovci se nalaze na padinama Fruške gore. Udaljeni su svega 12 km od Novog Sada i 9 km od Petrovaradina. Svaki put kada ga posetim, sa istim ushićenjem posmatram građevine na glavnom trgu. Letnji, lenji dan, popodne, sunce greje, na ulicama skoro da nema nikoga. Toliko je tiho i mirno da se čuje svaka pčela, ptica i zevanje pospanog psa u hladu.

U samom centru, na Trgu Branka Radičevića, smeštene su sve znamenite zgrade i crkve koje se nalaze jedna do ili blizu druge i okružuju trg. Svuda su saksije i žardinjere sa cvećem. Bliže Karlovačkoj gimnaziji, nalazi se fontana nastala 1799. godine, u čast završetka prvog karlovačkog vodovoda. Po legendi, svako ko popije vodu sa fontane, vratiće se u Sremske Karlovce. Prva zgrada na koju nailazimo kada dolazimo sa železničke stanice, je Karlovačka bogoslovija. Današnji izgled bogoslovije postoji od 1900. godine i u njoj je, između ostalog, smešten ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti. U samom centru videćete Patrijarški dvor iz 1894. godine, kombinaciju barokne i neorenesansne arhitekture. Ove zgrade će vam se odmah dopasti i podsetiti vas možda na neke bečke dvorove. U dvoru se nalazi Muzej Srpske pravoslavne crkve i sedište je sremskog episkopa. Pored dvora, jedna do druge, smeštene su Saborna i Rimokatolička crkva.

Simbol Sremskih Karlovaca – Karlovačka gimnazija je najstarija srpska gimnazija, nastala 1791, a današnja zgrada postoji od 1891. godine. Projektovao ju je mađarski arhitekta i u to vreme, predstavljala je najreprezentativniju zgradu u Vojvodini. Danas je u njoj filološka gimnazija u kojoj se uče savremeni i klasični jezici. Gimnazija čuva najveću školsku biblioteku sa oko osamnaest hiljada knjiga. Sećam se da nas je jednom razredna vodila u Karlovce i uspeli smo da uđemo u školu. Svi smo osećali veliko poštovanje prema toj zgradi i trudili se da ništa ne dodirnemo. Školu je, između ostalog, pohađao i srpski pesnik, Branko Radičević. Ukoliko imate vremena i kondicije, možete se popeti do Stražilova gde je Branko Radičević sahranjen.

Umesto Stražilova, mi smo se odlučili za vidikovac na Magarčevom bregu. Stepenicama se dolazi do vidikovca odakle se proteže pogled na ceo grad i Dunav. Tu su spomenik pesniku Dušku Trifunoviću i zlatni krst koji je zamenio nekadašnji, drveni. Ako ste nešto propustili da posetite, što se teško može desiti, budući da je sve blizu, odavde ćete sigurno zaokružiti priču.




 

Pozdrav,
Majus




6 thoughts on “Sremski Karlovci

  1. OljaKa Reply

    Sad, da nas baš ništa neće koštati… 🙂 Dopadaju mi se tvoji tekstovi, ovi putopisni. I da, cela Vojvodina je na svoj način, kao inostranstvo, zbog ostataka Austrougarske kulture, a opet i jug je isto to, na svoj način, jer su tamo opet vidljivi ostaci iz vremena Turske. Nedostaci, kojih ima i gore i dole su, verujem, delo ljudi, a ne kulturološke sekvele 😉

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Hvala Olja. U pravu si. Razmišljam da se u nekom sledećem tekstu pozabavim ovim gorućim problemom međ’ Srbe, a to je naša slika koja se odražava na prirodu i okolinu u kojoj živimo. Cela zemlja nam je toliko lepa, trebalo bi da je negujemo. A što se tiče finansija, nije da nas baš neće koštati, ali opet, jeftinije je da možda odemo u Sremske Karlovce i da lepo provedemo dan, nego da težimo ka nečemu van Srbije, pa na kraju ostanemo kod kuće 🙂 Veliki pozdrav!

  2. iRENA Reply

    Zar Karlovci nisu u Sremu, samim tim jugu Vojvodine, nikako severu kako ste naveli u uvodnom delu. Pozdrav!

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Draga Irena, sever Vojvodine sam spomenula misleci na Suboticu: necu pisati o ovom gradu na severu (o Subotici), vec o jednom drugom gradu, u Sremu 🙂

  3. Bashita Reply

    Uskoro idem u Sremske Karlovce. Taman si me podsetila na neke znamenitosti! 😉 I ja želim više da putujem po Srbiji. Trenutno mi se čini da je idealno pola Srbija – pola ostatak sveta. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *