Sremski Karlovci

Da li vam se ikada desilo da ste otišli u neki grad u Srbiji, a da ste imali utisak da niste u Srbiji? Meni više puta. Najviše u Subotici. Ali o ovom predivnom gradu na severu Vojvodine neću pisati sada, već ću post posvetiti jednom manjem gradu, u Sremu. Radi se o Sremskim Karlovcima.




Već znamo da su svi gradovi u Vojvodini skockani, pod pravim uglom, arhitektura se bitno razlikuje od arhitekture južno od Dunava, a svakako da je za to zaslužna nekadašnja vladavina Austro – Ugarske na ovim prostorima. Nekako je i mentalitet ljudi drugačiji. Sve je mirno, opušteno, ima se vremena. I sve je čisto. Teško da ćemo na ulicama zateći đubre, što na veliku žalost nije slučaj i sa ostatkom Srbije. Sremski Karlovci se nalaze na padinama Fruške gore. Udaljeni su svega 6km od Novog Sada i 4km od Petrovaradina. Iako sam ga već nekoliko puta ranije posetila, poslednji put je izgledalo kao da sam prvi. Sa istim ushićenjem, možda čak i većim nego ranije, posmatrala sam sve građevine na glavnom trgu. Letnji, lenji dan, popodne, sunce greje, na ulicama skoro da nema nikoga. Toliko je tiho i mirno da se čuje svaka pčela, ptica i zevanje pospanog psa u hladu.

IMG_6617

U samom centru, na Trgu Branka Radičevića, smeštene su sve znamenite zgrade i crkve koje se nalaze jedna do ili blizu druge i okružuju trg. Svuda su saksije i žardinjere sa cvećem. Bliže Karlovačkoj gimnaziji, nalazi se fontana nastala 1799. godine, u čast završetka prvog karlovačkog vodovoda. Po legendi, svako ko popije vodu sa fontane, vratiće se u Sremske Karlovce. Prva zgrada na koju nailazite, ako idete iz pravca železničke stanice, je Karlovačka bogoslovija. Današnji izgled bogoslovije postoji od 1900. godine i u njoj je, između ostalog, smešten ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti. U samom centru videćete Patrijarški dvor iz 1894. godine, kombinaciju barokne i neorenesansne arhitekture. Ove zgrade će vam se odmah dopasti i podsetiti vas možda na neke bečke dvorove. U dvoru se nalazi Muzej Srpske pravoslavne crkve i sedište je sremskog episkopa. Pored dvora, jedna do druge, smeštene su Saborna i Rimokatolička crkva.

IMG_6601

Zatim, nastupa, po mom mišljenju, simbol Sremskih Karlovaca – Karlovačka gimnazija. Najstarija srpska gimnazija, nastala je 1791. godine, a današnja zgrada postoji od 1891. Projektovao ju je mađarski arhitekta i u to vreme, predstavljala je najreprezentativniju zgradu u Vojvodini. Danas je u njoj filološka gimnazija u kojoj se uče savremeni i klasični jezici. Gimnazija čuva najveću školsku biblioteku sa oko osamnaest hiljada knjiga. Sećam se da nas je jednom razredna vodila u Karlovce i uspeli smo da uđemo u školu. Osećala sam se kao da posećujemo neko sveto mesto ili muzej i pazila da ništa ne dotaknem. Školu je između ostalog, pohađao i srpski pesnik, Branko Radičević. Ukoliko imate vremena i kondicije, možete se popeti do Stražilova gde je Branko Radičević sahranjen.

IMG_6618

Umesto Stražilova, mi smo se odlučili za vidikovac na Magarčevom bregu. Stepenicama se dolazi do vidikovca odakle se proteže pogled na ceo grad i Dunav. Tu su spomenik pesniku Dušku Trifunoviću i zlatni krst koji je zamenio nekadašnji, drveni. Ako ste nešto propustili da posetite, što se teško može desiti, budući da je sve blizu, odavde ćete sigurno zaokružiti priču.




A da meni nešto ne bi promaklo, koristila sam informacije sa sajta Sremskih Karlovaca. Sve ostalo o znamenitostima ovog predivnog gradića, pogledajte i sami, kao i informacije o muzejima i galerijama. U Karlovcima se svake godine organizuje nekoliko zanimljivih manifestacija, pa možda se poklope datumi sa vašom posetom. Ukoliko ste ljubitelji, možete svratiti u neku od privatnih vinarija, jer su Karlovci poznati i po jako dobrim vinima. Mi smo se ipak pred odlazak odlučili za sladoled i limunadu u kafiću na trgu. Ako vam se ne pije limunada, tu je dobra stara boza, da nam vrati ukus starih vremena.

Eto još jednog saveta kako možete iskoristiti jedan slobodan dan i na nekoliko sati pobeći od svakodnevnice, a da vas skoro ništa ne košta.

Pogledajte sve fotografije iz Sremskih Karlovaca, na linku.

Pozdrav,
Majus




6 thoughts on “Sremski Karlovci

  1. OljaKa Reply

    Sad, da nas baš ništa neće koštati… 🙂 Dopadaju mi se tvoji tekstovi, ovi putopisni. I da, cela Vojvodina je na svoj način, kao inostranstvo, zbog ostataka Austrougarske kulture, a opet i jug je isto to, na svoj način, jer su tamo opet vidljivi ostaci iz vremena Turske. Nedostaci, kojih ima i gore i dole su, verujem, delo ljudi, a ne kulturološke sekvele 😉

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Hvala Olja. U pravu si. Razmišljam da se u nekom sledećem tekstu pozabavim ovim gorućim problemom međ’ Srbe, a to je naša slika koja se odražava na prirodu i okolinu u kojoj živimo. Cela zemlja nam je toliko lepa, trebalo bi da je negujemo. A što se tiče finansija, nije da nas baš neće koštati, ali opet, jeftinije je da možda odemo u Sremske Karlovce i da lepo provedemo dan, nego da težimo ka nečemu van Srbije, pa na kraju ostanemo kod kuće 🙂 Veliki pozdrav!

  2. iRENA Reply

    Zar Karlovci nisu u Sremu, samim tim jugu Vojvodine, nikako severu kako ste naveli u uvodnom delu. Pozdrav!

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Draga Irena, sever Vojvodine sam spomenula misleci na Suboticu: necu pisati o ovom gradu na severu (o Subotici), vec o jednom drugom gradu, u Sremu 🙂

  3. Bashita Reply

    Uskoro idem u Sremske Karlovce. Taman si me podsetila na neke znamenitosti! 😉 I ja želim više da putujem po Srbiji. Trenutno mi se čini da je idealno pola Srbija – pola ostatak sveta. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *