Da li vam se ikada desilo da ste otišli u neki grad u Srbiji, a da ste imali utisak da niste u Srbiji? Meni više puta. Najviše u Subotici. Ali o ovom predivnom gradu na severu Vojvodine neću pisati sada, već ću post posvetiti jednom manjem gradu, u Sremu. Radi se o Sremskim Karlovcima.
Već znamo da su svi gradovi u Vojvodini skockani, pod pravim uglom, arhitektura se bitno razlikuje od arhitekture južno od Dunava, a svakako da je za to zaslužna nekadašnja vladavina Austro – Ugarske na ovim prostorima. Nekako je i mentalitet ljudi drugačiji. Sve je mirno, opušteno, ima se vremena. I sve je čisto. Teško da ćemo na ulicama zateći đubre, što na veliku žalost nije slučaj i sa ostatkom Srbije. Sremski Karlovci se nalaze na padinama Fruške gore. Udaljeni su svega 6km od Novog Sada i 4km od Petrovaradina. Iako sam ga već nekoliko puta ranije posetila, poslednji put je izgledalo kao da sam prvi. Sa istim ushićenjem, možda čak i većim nego ranije, posmatrala sam sve građevine na glavnom trgu. Letnji, lenji dan, popodne, sunce greje, na ulicama skoro da nema nikoga. Toliko je tiho i mirno da se čuje svaka pčela, ptica i zevanje pospanog psa u hladu.
U samom centru, na Trgu Branka Radičevića, smeštene su sve znamenite zgrade i crkve koje se nalaze jedna do ili blizu druge i okružuju trg. Svuda su saksije i žardinjere sa cvećem. Bliže Karlovačkoj gimnaziji, nalazi se fontana nastala 1799. godine, u čast završetka prvog karlovačkog vodovoda. Po legendi, svako ko popije vodu sa fontane, vratiće se u Sremske Karlovce. Prva zgrada na koju nailazite, ako idete iz pravca železničke stanice, je Karlovačka bogoslovija. Današnji izgled bogoslovije postoji od 1900. godine i u njoj je, između ostalog, smešten ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti. U samom centru videćete Patrijarški dvor iz 1894. godine, kombinaciju barokne i neorenesansne arhitekture. Ove zgrade će vam se odmah dopasti i podsetiti vas možda na neke bečke dvorove. U dvoru se nalazi Muzej Srpske pravoslavne crkve i sedište je sremskog episkopa. Pored dvora, jedna do druge, smeštene su Saborna i Rimokatolička crkva.
Zatim, nastupa, po mom mišljenju, simbol Sremskih Karlovaca – Karlovačka gimnazija. Najstarija srpska gimnazija, nastala je 1791. godine, a današnja zgrada postoji od 1891. Projektovao ju je mađarski arhitekta i u to vreme, predstavljala je najreprezentativniju zgradu u Vojvodini. Danas je u njoj filološka gimnazija u kojoj se uče savremeni i klasični jezici. Gimnazija čuva najveću školsku biblioteku sa oko osamnaest hiljada knjiga. Sećam se da nas je jednom razredna vodila u Karlovce i uspeli smo da uđemo u školu. Osećala sam se kao da posećujemo neko sveto mesto ili muzej i pazila da ništa ne dotaknem. Školu je između ostalog, pohađao i srpski pesnik, Branko Radičević. Ukoliko imate vremena i kondicije, možete se popeti do Stražilova gde je Branko Radičević sahranjen.
Umesto Stražilova, mi smo se odlučili za vidikovac na Magarčevom bregu. Stepenicama se dolazi do vidikovca odakle se proteže pogled na ceo grad i Dunav. Tu su spomenik pesniku Dušku Trifunoviću i zlatni krst koji je zamenio nekadašnji, drveni. Ako ste nešto propustili da posetite, što se teško može desiti, budući da je sve blizu, odavde ćete sigurno zaokružiti priču.
A da meni nešto ne bi promaklo, koristila sam informacije sa sajta Sremskih Karlovaca. Sve ostalo o znamenitostima ovog predivnog gradića, pogledajte i sami, kao i informacije o muzejima i galerijama. U Karlovcima se svake godine organizuje nekoliko zanimljivih manifestacija, pa možda se poklope datumi sa vašom posetom. Ukoliko ste ljubitelji, možete svratiti u neku od privatnih vinarija, jer su Karlovci poznati i po jako dobrim vinima. Mi smo se ipak pred odlazak odlučili za sladoled i limunadu u kafiću na trgu. Ako vam se ne pije limunada, tu je dobra stara boza, da nam vrati ukus starih vremena.
Eto još jednog saveta kako možete iskoristiti jedan slobodan dan i na nekoliko sati pobeći od svakodnevnice, a da vas skoro ništa ne košta.
Pogledajte sve fotografije iz Sremskih Karlovaca, na linku.
Pozdrav,
Majus
Sad, da nas baš ništa neće koštati… 🙂 Dopadaju mi se tvoji tekstovi, ovi putopisni. I da, cela Vojvodina je na svoj način, kao inostranstvo, zbog ostataka Austrougarske kulture, a opet i jug je isto to, na svoj način, jer su tamo opet vidljivi ostaci iz vremena Turske. Nedostaci, kojih ima i gore i dole su, verujem, delo ljudi, a ne kulturološke sekvele 😉
Hvala Olja. U pravu si. Razmišljam da se u nekom sledećem tekstu pozabavim ovim gorućim problemom međ’ Srbe, a to je naša slika koja se odražava na prirodu i okolinu u kojoj živimo. Cela zemlja nam je toliko lepa, trebalo bi da je negujemo. A što se tiče finansija, nije da nas baš neće koštati, ali opet, jeftinije je da možda odemo u Sremske Karlovce i da lepo provedemo dan, nego da težimo ka nečemu van Srbije, pa na kraju ostanemo kod kuće 🙂 Veliki pozdrav!
Zar Karlovci nisu u Sremu, samim tim jugu Vojvodine, nikako severu kako ste naveli u uvodnom delu. Pozdrav!
Draga Irena, sever Vojvodine sam spomenula misleci na Suboticu: necu pisati o ovom gradu na severu (o Subotici), vec o jednom drugom gradu, u Sremu 🙂
Uskoro idem u Sremske Karlovce. Taman si me podsetila na neke znamenitosti! 😉 I ja želim više da putujem po Srbiji. Trenutno mi se čini da je idealno pola Srbija – pola ostatak sveta. 🙂
Pa plan ti je odličan! Inostranstvo za malo veća i veća putovanja, a Srbija vikendima 🙂