Novi Sad

Danas otvaramo vrata Novog Sada.

Volim ovaj grad. Imam tamo prijatelje pa se uvek osećam kao kod kuće. Sačekam voz na Novom Beogradu – sada ide ovaj novi, crveni, lep, čist i udoban, pa sednem pored prozora i uživam u prizorima predivne ravnice. Beskrajna zelena, zlatna i žuta polja i njive koje se spajaju sa nebom. Uz prugu su poređane kućice sa sređenim baštama. Tu i tamo protrči neki zec ili srna. Svaki put dok čekam taj voz na Novom Beograd, a često ga čekam, pomislim kako bih najviše volela da sednem pored tog prozora i gledam u nepreglednu ravnicu. Po tome merim sreću.

Petrovaradinska tvrđava

Dok sam bila mnogo mlađa, u Novi Sad sam uglavnom odlazila za vreme Exit festivala. I od silnog ludovanja po tvrđavi, nisam obraćala pažnju na pravu lepotu koju ovaj grad neguje. Često se dešavalo i da odem u Novi Sad na nekoliko dana i nijednom ne izađem iz drugaricinog stana, jer smo znale da po celu noć pričamo. Tada je živela u ulici Braće Popović, u zgradi ispred koje su se prodavali najpoznatiji sendviči, palačinke i girosi (nisam prošla tuda par godina, ali verujem da su na istom mestu), a mi bismo samo s vremena na vreme pretrčale preko puta po gorivo za priču.

Kasnije, kada sam malo odrasla i počela da putujem van naše zemlje, u Novi Sad sam sve ređe odlazila na festival, a sve češće samo da bih bila turista. Da obilazim njegove prelepe ulice i fotografišem ih. Umesto celonoćnog divljanja, gušt mi je da prepodne odem na Petrovaradinsku tvrđavu, sednem sa jednom od mojih novosadskih drugarica pored zidića u blizini kule sa satom i dok pijemo kafu, uživam u panorami Novog Sada.

Volem.

Simbol tvrđave i grada, kula sa satom, postoji od 18. veka i poklon je Marije Terezije. Mala kazaljka pokazuje minute, a velika sate i kada je hladno, sat kasni, a leti žuri. Onda se promuvam po praznoj i mirnoj tvrđavi i preslišavam se, aha, ovde je bio ovaj stejdž, tamo je bio onaj, ovde mi se desilo ovo, tamo mi se desilo ono. Pa stanem nasred poljanice na kojoj se nalazi glavna, najveća bina, pa sve ne verujem jer je za vreme festivala ovo tako veliko, a sada tako malo i pitam se da li oni povade sva ova stabla za potrebe festivala, pa ga vrate posle, ili…

Najlepša panorama.

Dok ste u blizini sata, nikako ne propustite pogled sa tvrđave na krovove Petrovaradina i novoizgrađen Žeželjev most. Nakon što napravim omiljenu fotografiju sa tog mesta, napravim đir kroz glavnu ulicu u Petrovaradinu, ispod tvrđave, Beogradsku. Kuće u njoj stare su stotinu godina, a njihova lepota mogla je jasno da se uoči i dok su stajale tužno i oronulo. Ako ste skoro prošli ovuda, videli ste da je veliki broj renoviran, dosta njih je u radovima, dok ostale čekaju da i na njih dođe red. Verujem da će do sledećeg Exit festivala cela ulica živnuti i dobiti nove boje, spremna da dočeka hiljade Britanaca po kojima je poslednjih godina festival vrlo naklonjen i prilagođen. Ipak, koliko god se radujem što su kuće obnovljene, nekako su mi i tužne, kao da gledam neku staricu sa mnogo šminke na licu. U jednoj od ovih kuća rođen je Ban Jelačić.

Jedna od sveže okrečenih kuća ispod tvrđave

Ponekad uhvatim autobus broj 3 do Narodnog pozorišta, a ponekad nastavim šetnju preko mosta na Dunavu. Posle mosta, skrenem li levo, stazom uz obalu Dunava, završiću kod Spomenika žrtvama racije. Na tom mestu, mađarski fašisti su za vreme Drugog svetskog rata, izvršili masovnu likvidaciju novosadskih Srba, Roma i Jevreja.

Spomenik žrtvama racije u Drugom svetskom ratu

Nastavim li pravo posle mosta, mogu da svratim do Dunavskog parka, sa dugim akcentom na A. Ili da preko širokog bulevara, dođem do samog centra. U svakom slučaju, pogled sa mosta jednako je spektakularan na obe strane.

Dunaaavski park

Odnedavno, zgrade na desnoj strani obale, dobile su nove murale i nadam se da će se proširiti po celom gradu. Jer svi znamo za tužnu priču kada je fenomenalan mural u centru grada, delo francuskog umetnika Remeda, preko noći bio prekrečen i svi i dalje osećamo tugu i gnev.

R.I.P.

Zato mi je drago da je ulična umetnost zaživela i da se širi i dalje i svaki put kada odem, iznenadim se kada otkrijem nešto novo na nekada praznim zidovima.

Ne mogu da vas gledam više, sve ste upropastili
Marinče.
Slaba ekipa. Dženis Džoplin ♥
Lebac.

Na Trgu Slobode, dominiraju Gradska kuća, preko puta je Rimokatolička crkva Ime Marijino, poznatija kao katedrala, iako to nije i hotel ,,Vojvodina”. Pre par meseci išla sam na svadbu i po prvi put iznajmila smeštaj u Novom Sadu, koji nije mogao biti bolji. Gledao je na crkvu, bio je udoban, za dve osobe, a i cena je bila povoljna s obzirom na lokacuju. Tako da ukoliko vam treba gajba u Novom Sadu, moja preporuka je na ovom linku.

U sred srede.
Katolička porta

Na trgu i dugom šetalištu u Zmaj Jovinoj ulici, nižu se zgrade od kojih se ne zna koja je lepša. Mešaju se svi stilovi, od baroka, klasicizma do neorenesanse.

Volimo da pored prelepe secesije uguramo staklenu zgradurinu

Usput skoknite u ulicu Laze Telečkog i svratite u neki od kafića, ili uđite u jedan od prolaza sa desne strane glavnog šetališta. Popularna je pivnica ,,Gusan” gde često odemo na klopu. Ti prolazi iz Zmaj Jovine koji odnedavno nose nazive po Milanu Mladenoviću i Vladi Divljanu, prave su škrinje i na vama je da otkrijete šta se u njima sve nalazi.

Trg Ž tem.

Na kraju šetališta, dočekaće vas statua Jovana Jovanovića Zmaja, koja se nalazi ispred najlepše zgrade i najvrednijeg arhitektonskog dela u Novom Sadu – Vladičanskog dvora. Iza dvora smeštena je Saborna crkva.

Jova ispred Vladičanskog dvora

U Jevrejskoj 11 možete posetiti Sinagogu iz 1909. godine, napravljenu u stilu mađarske secesije. Danas se u njoj održavaju koncerti klasične muzike i predstave. Posebno je zanimljiv deo iza sinagoge koji vodi do Trga Mladenaca. I tu su osvanuli neki novi murali i zanimljivi detalji. Na prelepom Trga Mladenaca obratite pažnju na fasade zgrada koje okružuju trg.

Sinagoga i mural
Trg Mladenaca

Skoro su nas naši prijatelji odveli na jedno skriveno mesto na Petrovaradinu, na Dunavu. Kada se pređe preko pruge, pa malo kroz šumu, u nekom trenutku iskrsavaju male vikendice, a ubrzo se izlazi na obalu Dunava. U proleće, kada priroda buja od života, boje na vodi su tako jake i jasne. Čamci uz obalu, po neka kućica, restoran. To je sve što se ovde nalazi. Sedneš, naručiš pivce, možda neku ribu, pričaš sa prijateljima, gledaš u vodu, u hladu si. Milina ti bude.

Sve što želim u ovom trenutku, No.1
Sve što želim u ovom trenutku, No.2

Lutajte ulicama Novog Sada i obratite pažnju na svaku zgradu i fasadu. Posebno u Petrovaradinu. Videćete kako se i u Novom Sadu menjala arhitektura po etapama. Nikad se ne zna da li ćete na nekoj od kuća zateći spomen tablu sa natpisom da je u toj kući nekada živeo Jovan Jovanović Zmaj, Svetozar Miletić ili da su baš u toj kući ,,Mileva Marić i Albert Ajnštajn, provodili slobodno vreme sa prijateljima svirajući klavir i violinu”.

Mileva, divna žena.

Ako ste iz Novog Sada i znate za još neko dobro mesto koje nisam spomenula, pišite.

Imam toliko lepih fotografija koje bih da podelim sa vama, ali nemam mesta. Ako niste iz Novog Sada, ne preostaje vam ništa nego da ga obiđete i sami napravite svoje.

Zalazak sa tvrđave za laku noć

 

I jedna ispred Radničkog doma Svetozar Marković, ufotkana 1. maja 2018.

Pozdravljam vas,

Majus

 




4 thoughts on “Novi Sad

  1. MirArbi Reply

    Baš volEm Novi Sad, verovatno jer ima dosta sličnosti sa mojim Zemunom. Posetila sam ga nebrojeno puta, a i sama o njemu pisala na svom blogu: https://mirarbi.wordpress.com/novi-sad-i-karlovci-oktobar-2007/.
    Tvoj tekst i fotografije su super: nove informacije i detalji na koje do sada nisam obratila pažnju.
    Kada bi objavila i taj ostatak fotki, koje pominješ, to bi bila prava stvar. Šteta je da ih širi auditorijum ne vidi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *