Podsećanje: Mostar

Od Sarajeva do Mostara, vodio nas je vijugavi put okružen zelenim šumama u brdima. Prethodno veče, proveli smo jedno solidno radno vreme u ,,Zlatnoj ribici” ispijajući litre piva, pa mi ovo zavijanje sada nikako ne prija. Kroz prozor se ukazuje Jablaničko jezero. Hoću da gledam u njega, ali mi je muka i sunce ide u mene s koje god strane da sednem. Jeste li videli nekada ovo jezero? Kakva boja! Čujem vodiča da kaže da je jezero u nekim delovima duboko i do 80m. Prolazimo kroz mesta Konjic i Bradinu. Prolazimo kroz mesta gde su kuće, nekada nečije, sada samo kosturi obrasli u travu. Usput mi iskrsavaju slike nikada viđenih ratnih prizora, samo moja mašta stvara likove i ljude koji su tu živeli. Šta je bilo sa njima, kakvi su se to užasi dešavali ovde u brdima?!



Stižemo u Mostar. Na jednom od nekoliko brda kojima je grad okružen, stoji veliki krst, a ispod njega šahovnica. Mostar je podeljen na bošnjački i hrvatski deo. I dalje ne kapiram ko je tu protiv koga, od kada, kako i zašto. Ni sada ne kapiram, nakon što sam se ovom temom više bavila kasnije. Parkirali smo se u blizini Franjevačkog samostana i krenuli ka jezgru Mostara, Starom gradu. Za vreme poslednjeg rata, u celoj Bosni i Hercegovini, Mostar je najviše stradao. Od tada, uglavnom je obnovljen, ali na svakom koraku podseća na rat, rat i rat. To mi najviše skreće pažnju i ostavlja najjači utisak. Mrtve i ranjene kuće i zgrade, unakažene stoje kao svedoci devedesetih.

Mostar se najviše razvijao i gradio za vreme Otomanskog carstva, a duh tog vremena najbolje se može osetiti u Starom gradu. Sinonim za Mostar je Stari most, sagrađen po naredbi Sulejmana Veličanstvenog. Na ovom mestu nalazio se drveni most koga je 1566. godine zamenio kameni most. Da je glupost neuništiva, a most nije, uverili smo se nakon 427 godina njegovog postojanja, kada je 1993. godine srušen i napravljena granica između hrvatskog i muslimanskog stanovništva. Obnovljen je 2004. i od tada je na Unesco-voj listi svetske baštine.

Stojimo na mostu, a u daljini vidim oklop zgrade sa grafitom ,,VRATI MI MOJE KRPICE“. Dečko se sprema za skok u Neretvu, sa 20m visine. Skokovi su praksa u Mostaru od 1664. Ove godine su održani jubilarni 450. skokovi sa Starog mosta. Sa jedne strane mosta nalazi se kula Halebija, a sa druge kula Tara. Izgledaju kao čuvari mosta. U Tari se nekada čuvala municija, a u Halebiji se nalazio zatvor, dok je danas u njima Muzej Starog mosta. Ispod mosta teče bistra Neretva, nekad zelena, nekad plava. Odatle pogled puca na nekoliko džamija, na kamene kuće iz doba Otomanskog carstva i cirade sa okolnih restorana. Mostar je inače dobio naziv po mostarima – nekadašnjim čuvarima mostova i u ovom gradu postoji ukupno trinaest mostova. Nalik najpoznatijem, Starom mostu, postoji i njegova manja verzija, Kriva ćuprija, sagrađena 1558. godine na ušću reke Rodobolje u Neretvu. Najstarija ulica koja je očuvala svoju autentičnost iz 16. veka, je ulica u kojoj se nalaze dućani i stare zanatske radnje, poznata kao Kujundžiluk – stari bazar. Svraćamo na ćevape u jedan od restorana uz Neretvu i pecamo kamerom skakače s mosta.

Dolaskom Austrougarske, menja se arhitektura, pa tako nastaju zgrade u koje se smeštaju Vladičin dvor (1908), Stara gimnazija (1898) koja podseća na Vjećnicu u Sarajevu i Gradska banja (1914). Obilazimo deo oko Starog grada i dolazimo do Narodnog pozorišta, ali pogled se zadržava na srušenoj zgradi pored pozorišta. Rekli bismo da je to nekada bila jako lepa zgrada, ali ne pokušavam da saznam šta se u njoj nalazilo. Ukoliko vi možda znate, javite mi.



Planiramo da posetimo i Partizansko groblje, veličanstveni spomenik iz 1965. godine, ali nam je isuviše vruće da bismo išli danas do tamo. Još par sati upijamo sunce i atmosferu Mostara. Posmatramo ljude. Ne razmišljam mnogo o znamenitostima, dovoljno mi je samo što sam ovde. Zato vam savetujem da pročitate još jednu priču o Mostaru, u kojoj ćete naći više informacija o ovom gradu. Zaobilazeći Mostar, uskraćujete sebi veliko zadovoljstvo da doživite ovaj neobičan i lep grad koji tako jak utisak ostavlja na svakom koraku. Iskoristite ove tople dane do kraja leta i odvojite jedan vikend za posetu Višegradu, Sarajevu i Mostaru.

Do sledećeg pisanija.

Pozdrav,

Majus




2 thoughts on “Podsećanje: Mostar

  1. Svjetski putnik Reply

    Mostar je veoma lijep grad, ali evo i nakon više od 20 godina po završetku rata još uvijek je prisutan veliki broj devastiranih zgrada. Potraži na internetu slike iz rata pa ćeš tek tada vidjeti u koliko je lošem stanju grad bio, sad je još i super. Hvala za linkovanje mog putopisa. 🙂

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Nema na čemu 🙂 Ti si već sve lepo opisao u svom putopisu. Videla sam fotografije, zato sam više htela da prenesem svoj utisak. Pozdrav 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *