Krivi toranj i šarena sela

Poslednji dan bio je najvreliji. Iz Montekatinija imali smo organizovan prevoz preko agencije do Pize. Istog dana, obišli smo još nekoliko mesta u Italiji, koja ste verovatno imali priliku da posetite ili bar vidite na fotografijama. Ako su vam poznate šarene kućice u stenama na moru, onda znate da je reč o Cinque terre.

U Pizi se nismo dugo zadržavali, koliko da popijemo kafu ispred krivog tornja. Piza je mali, provincijski grad na oko 80km udaljen od Firence, sa oko 90 hiljada stanovnika. Najpoznatija je po Polju čuda – Piazza dei Miracoli, gde su smešteni: Krivi toranj, Katedrala Duomo della Santa Maria Assunta, krstionica  i monumentalno groblje. I toranj i katedrala su nakrivljeni, ali simbol Pize je svakako toranj. Njegovu gradnju započeo je Bonano Pisano 1173. godine, ali je na pola gradnje misteriozno nestao. Toranj je ostao nezavršen i zbog propadanja, i nakrivljen. Tek nakon 90 godina, nastavljeni su radovi i završen je 1360. godine. U međuvremenu se toliko krivio zbog čega je dugi niz godina bio zatvoren i tek su ga 2001. godine ponovo otvorili za javnost, nakon što su uspeli da ga isprave za čitavih 45cm. Toranj je visok oko 56m, nakrivljen je za 5,5% i prognozira se da će u ovakvom stanju moći da se koristi narednih hiljadu godina. Piza je poznata i po tome što je ovde rođen Galileo Galilej, astronom, fizičar i osnivač mehanike i statike i u Pizi je vršio svoje oglede. Crkva ga je poslala u zatvor i bio je prinuđen da se odrekne te ,,bogohulne nauke”. Iako se zvanično, zarad slobode, odrekao, nikada nije odustao i do kraja života, tajno se bavio naukom. Danas Pizu poseti oko dve hiljade turista dnevno, a najveći broj je azijskog porekla. Stoje načičkani pored ograde i prave hiljadu fotografija u sekundi, u pozi u kojoj izgledaju kao da guraju toranj. Popili smo kafu i krenuli put La Spezie.

La Spezia je pomorski grad u regiji Ligurija i ne možete ga izbeći, jer ne postoji drugi način da stignete u Cinque terre, osim ako idete sa mora. Kupite kartu na železničkoj stanici koja važi do svih sela, sednite u voz i počnite svoju avanturu. Najduže rastojanje je od La Spezie do prvog sela – Riomaggiore, i traje 9 min, dok su između ostalih sela razmaci po 2, 4 i 5 min. Osim železničkog saobraćaja, druga prevozna sredstva se ne koriste u i između sela. Pripremili su nas na to da vozovi obično kasne desetak minuta, ali tog dana, sve je bilo po planiranom redu vožnje. Vodite samo računa dok čekate na stanicama voz za sledeće selo i pridržavajte se pravila stajanja iza žute linije, jer su vozovi jako brzi i samo se iznenada pojave iz tunela, tako da sa razlogom svuda stoje upozorenja na koja većina ne obraća pažnju.




Cinque terre u stvari znači Pet zemalja, a čine ga sela Riomaggiore, Manarola, Corniglia, Vernazza i Monterosso al Mare. Postoje od 12. veka i nastala su kao ribarska naselja u stenama, na obalama Ligurskog mora. Sela, obala i okolna brda, pripadaju Nacionalnom parku Cinque terre koji je od 1997. godine na UNESCO listi svetske baštine. Glavni problem na ovim prostorima, u poslednje vreme, jeste veliki priliv turista. Godišnje ova mesta poseti oko 2,5 miliona ljudi, a sela su toliko mala da više ne mogu da prihvate toliki broj, i zbog erozije tla, propadaju. Meštani su s pravom besni zbog stranaca koji ulaze u njihov lični prostor i fotografišu njihove domove, pa su se obratili lokalnim vlastima, zbog čega je uvedeno pravilo da svako ko planira posetu, mora na internetu da obezbedi posebnu karticu kojom će se kontrolisati broj ljudi na dnevnom nivou. Ne znam da li je to već počelo da se primenjuje, ali turista je bilo toliko mnogo, da potpuno razumem gnev lokalaca. U meni se opet probudila griža savesti jer sam i sama turista i osećanje potpune sreće što imam priliku da posetim ovu lepotu. U svakom slučaju, ako planirate odlazak u Cinque terre preko agencije, oni će to organizovati umesto vas.

Prvo selo, Riomaggiore, najviše nam se dopalo. Tu se desio taj prvi, bliski i dugoočekivani susret. Štipala sam se, ne verujući da sam stvarno ovde. Lepše je od najlepše fotografije, provučene kroz razne filtere. Lupanje talasa o stene i miris mora i ribe. Nisam morski tip i pre ću da obilazim gradove nego da se čvarim na plaži. Ali ovo je idealno mesto za odmor tog tipa i skroz po mom ukusu. Samo kada ne bi bilo toliko mnogo ljudi. I kada ne bi bilo bezobrazno skupo kao što jeste. Tako da su se maštarenja raspršila u vazduhu i reših da uživam u ovom jednom danu. Meni dosta. Riomaggiore je poznato po Via dell’ Amore – putu ljubavi koji spaja ovo selo sa sledećim. Dobio je ime po tome što su se ovde, za vreme Drugog svetskog rata, sastajali parovi iz ova dva mesta. Put je bio zatvoren prilikom naše posete. Dok smo se izležavale na stenama, mogle smo da vidimo sva ostala sela na obali. Ko je bio, kaže da je najbolje obilaziti sela sa mora, ali cene vožnje čamcem su užasno visoke, tako da smo odustale. Naša tura je podrazumevala odlazak iz prvog sela u drugo, pa u četvrto, peto, treće, pa opet prvo. Tako smo smislile. Međutim, koliko god svako selo imalo svoja obeležja i bilo posebno lepo i šareno i bajkovito, u nekom trenutku, sve nam je izgledalo isto. Zato smo se, na kraju dana, vratile u Riomaggiore, jer prva ljubav zaborava nema.

U Manaroli, drugom selu, nakon kratkog obilaska, klopale smo ukusnu pastu sa morskim plodovima. Treće selo, Corniglia, jedino nema izlaz na more i do njega se stiže preko 377 stepenika. U Vernazzi, napravile smo najbolje panoramske fotografije, penjući se uz staze pored maslinjaka i vinove loze, preko puta naselja i jele đelato u najstarijoj poslatičarnici – Gelateria. Poslednje selo, Monterosso, ujedno je najveće i najstarije i jedino ima dugačku, peskovitu plažu. Tu smo brćnule nogice. U povratku, u Riomaggiore, napunile smo kese vinom, domaćim sapunima od maslina ili limuna, pestom i pastom.

Vozom koji kreće u 20h iz Monterossa, vratile smo se u La Speziu i imale dovoljno vremena da do polaska za Beograd, obiđemo trg, popijemo espresso, odmorimo noge posle celodnevne akcije i iskoristimo čari wifi-ja. Danima kasnije, sumiramo utiske, gledamo fotke i pričamo svima o Toskani i Liguriji. Punih baterija vraćamo se u kolotečinu i stidljivo planiramo neko sledeće putovanje.

Vidimo se uskoro.

Pozdrav,
Majus

*Ako se i vama ide u Toskanu ili Cinque terre, postite sajt Jungle travela i pogledajte njihove ponude za jesen.

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija

*Naslovna fotografija preuzeta sa Pinteresta, umetnik Carlo Stanga




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *