Ragazze a Firenze

U Firencu nisam planirala da idem bez najmanje pet dana. A onda sam shvatila da nemam ni vremena ni para da se na jednom mestu toliko zadržavam. U međuvremenu, uvežbala sam jednu jako dobru veštinu, a to je da za jedan dan obiđem kompleksnije gradove. Zato je priprema za Firencu počela još prošle godine. Forumi, tuđa iskustva, informacije o znamenitostima, mape, sve sam dobro pripremila. Plan je bio preambiciozan – u jednom danu treba da posetimo dva muzeja, obiđemo pola grada sa svim trgovima, katedralom i palatama, nešto pojedemo i popijemo, a pošto čak nismo mi smeštene ovde, treba da stignemo iz Montekatinija i vratimo se uveče. U jednom danu.

Kako se koja prijavljivala na put u Italiju, prvo je trebalo da se upozna sa planom i programom u Firenci, ali budući da smo sve inficirane putovanjima, problema nije bilo i veoma sam ponosna na našu organizaciju. Odlazak u Ufici muzej i Galeriju Akademija, bio je obavezan. Kupile smo online karte, par nedelja pred odlazak i obe su koštale 40e po osobi, ali samo nekoliko meseci ranije mogu biti još jeftinije, pa imajte to u vidu. Potrebno je da označite vreme u koliko sati planirate posetu muzeju, odštampate karte, pojavite se 15 min ranije, preskočite predugačke redove, preuzmete obične karte i uđete u muzej. Označile smo sve bitne tačke na mapi koje je realno moguće posetiti, mesta za klopu i putanju kojom ćemo ići. Odlazak u Firencu je bio organizovan i preko agencije Jungle Travel, ali zbog našeg prethodnog plana, odlučile smo se za organizaciju u sopstvenoj režiji.




Budući da nam se smeštaj nalazio u banji Montekatini, na oko 50 km od Firence, već je oko 4h počelo buđenje. Voz je kretao nešto posle 6:30h i do tada je trebalo da se četiri žene spreme, krenu malo ranije, stignu na stanicu, popiju kafu i pojedu po sendvič koji je sanjivi Italijan napravio od svežeg, krckavog hleba sa mortadelom. Vožnja do Firence vozom traje 50 min i na železničkoj stanici smo pre 8h ujutru. Ukoliko i vi dolazite u Firencu na jedan dan, ako sledite naša uputstva, daleko ćete dogurati i svašta obići, ali spremite se na malo jači tempo.

Pre nego što počnemo ovu turu, moram odmah da spomenem porodicu Mediči, jer će se njihovo ime više puta provlačiti kroz tekst. Sve što postoji u Firenci, postoji zahvaljujući ovoj dinastiji bogatih bankara koji su vladali gradom od 14. do 18. veka i učestvovali u njegovom razvoju. Kao mecene, okupljali su oko sebe naučnike, slikare, književnike i ostale umetnike, podigli najznačajnije i najlepše građevine i osnovali Firentinsku akademiju u kojoj su nastala prva i najveća renesansna dela.

Bazilika Santa Maria Novella i trg ispred crkve, preko puta železničke stanice, ne može se promašiti. Ovo je prva velika bazilika u Firenci i glavna dominikanska crkva u gradu, a nastala je u 13. veku. Poznata je po slici ,,Raspeće”, čiji je tvorac Filipo Bruneleski, a koji je, između ostalog, zaslužan za izgled kupole na katedrali Duomo, palate Piti i mnogih drugih građevina Firence. Ulaz se inače plaća, ali nismo ulazile. Odmah iza ove crkve, nalazi se Bazilika San Lorenco, sagrađena u renesansnom stilu, kasnije je služila kao model ostalim crkvama, a posebno je poznata jer su u njoj sahranjeni članovi porodice Mediči.

Duomo. Katedrala koja dominira na svakoj panorami Firence, na svakoj razglednici i naslovnici vodiča. Poznata i pod nazivom Santa Maria del Fiore. Iskreno, vođena tim slikama, zamišljala sam da je mnogo veća nego što zaista jeste i kada smo je pred kraj dana posmatrali sa Mikelanđelovog trga, bila mi je jednako veličanstvena i velika kao na tim fotografijama. U Evropi, ovo je treća crkva po dužini, sa 148m i predstavlja kombinaciju renesansnog i gotičkog stila. Izbliza možete videti najsitnije detalje na njenoj bogato ukrašenoj fasadi i stvarno oduzima dah. Preko puta katedrale nalazi se Krstionica sa troja vrata, a najveću atrakciju predstavljaju ona koja je projektovao Giberti u 13. veku i kojim je i sam Mikelanđeo bio toliko oduševljen, nadenuvši im ime Vrata raja. Sastoje se od 10 zlatnih ploča sa motivima iz Starog zaveta. Zapravo, original se čuva u Museo dell’ Opera del Duomo, dok je na krstionici verna kopija. Stigle smo ispred katedrale pre 8:30h ujutru, a redovi su već tada bili predugački. Ulaz u katedralu je inače besplatan, dok se za kupolu plaća, ali nažalost, tog dana nismo imale priliku da pogledamo njenu unutrašnjost niti da se popnemo do njenog vrha. Po preporukama vodiča, ovo se ne propušta zbog neverovatnog pogleda sa kupole, ali ostaćete uskraćeni za naše iskustvo, jer smo imale samo taj jedan dan, a toliko toga je trebalo obići. Čak smo se naivno nadale da ćemo ući kasnije, kada ponovo prođemo ovuda. Još pet puta smo prošle i svaki put bi bilo sve više ljudi od kojih se nije moglo kretati trgom. Blagi užasi turizma. U svakom slučaju, u blizini katedrale, u ulici Via de Martelli, popile smo najjeftiniji espresso u Firenci, za svega 1.20e, a mesto potražite pod imenom Eataly.

Drugi trg po veličini i značaju jeste Piazza della Signoria i ka njemu krećemo nakon kratkog jutarnjeg predaha. Ovo je ujedno i drugi naziv za nekadašnji Piazza Vecchio. Trg predstavlja glavno političko središte nekadašnje Firentinske republike i na njemu se nalaze:

Palazzo Vecchio – Gradska kuća sa kopijom Mikelanđelovog Davida i prelepo ukrašenim prostorijama na samom ulazu. Ukoliko ste zainteresovani da pogledate i ostale odaje, Danteovu Juditu sa Holofernom i Vazarijeve murale, potrebno je da platite ulaz;

Loggia dei Lanzi – otvorena zgrada sa lukovima u kojoj su Čelinijev Persej sa glavom meduze, Medičijevi lavovi i Otmica Sabinjanki (original se nalazi u Akademiji). Na trgu se nalazi još nekoliko palata koje su uređivali Mikelanđelo i Rafaelo, Neptunova fontana, spomenik Kozmu I Medičiju i dve privremene, zlatne statue novijeg datuma: ,,Searching for Utopia” i ,,Čovek koji meri oblake”.

Ulaz za Ufici je bio predviđen za 11:15h, po terminu koji smo izabrale prilikom kupovine karata. Dovoljno je bilo da stignemo 15min ranije, ali u strahu da ne zakasnimo, stigle smo i mnogo pre vremena, budući da se Ufici nalazi odmah iza Piazza della Signoria. Tu sam iskoristila priliku da prošetam pored udubljenja u zidu, duž Uficija sa obe strane, koje krase statue Firentinaca, odgovornih za današnji izgled Firence, dostignuća u nauci, velikih književnika i vladara (Lorenco i Kozimo Mediči, Galileo Galilej, Mikelanđelo Buonaroti, Dante Aligeri, Benvenuto Čelini, Leonardo da Vinči, Đovani Bikačo, Frančesko Petrarka i mnogi drugi).

Kratka istorija Galerije Ufici

Sama zgrada današnjeg muzeja, nastala je 1561. godine kada je Kozimo I Mediči zahtevao da se podigne građevina u koju će se smestiti uredi – ufici, Državnog sudstva, kao poslednji ostatak firentinskog republikanskog uređenja. Njegov naslednik, Frančesko Mediči, na poslednjem spratu Uficija, čuva umetnička dela i tako počinje prikupljanje umetnina. Međutim, za današnje postojanje muzeja, zaslužna je Ana Marija Luizi Mediči, poslednji naslednik bogate loze, koja uspeva da sačuva porodičnu kolekciju i 1737. godine potpisuje porodični sporazum. U sporazumu se navodi da:

,,Umetnička dela ne mogu biti puki ukras u palati vladara, već njima mora da raspolaže država, da bi ih dala na korišćenje, kako široj firentinskoj javnosti, tako i strancima čije zanimanje treba da pobedi i podstakne razvoj turizma. Kao ukras države, za koristi naroda i da bi se privukla radoznalost stranaca”.




Portet ove velike žene, nalazi se na ulazu u muzej. Galerija Ufici danas predstavlja najveću renesansnu zbirku i čuva najpoznatija dela ovog umetničkog pravca.

Ono što se meni posebno svidelo u muzeju je odlično organizovan raspored soba i umetničkih dela, tako da ne postoji mogućnost da se nešto preskoči, jer se sva dela jednog umetnika nalaze se u istoj sobi. Naravno, možete pretpostaviti da je najveća gužva u prostoriji Sandra Botičelija, u kojoj se nalaze njegova najpoznatija dela, uključujući Rođenje Venere i Proleće. U strahu da neću stići da obiđem sve što želim, jer su me svi upozoravali da je za Ufici potrebno odvojiti između 5 i 6 sati, pripremila sam se pred put kao prava štreberka i tačno znala šta želim da vidim. Međutim, nije bilo potrebe za panikom, jer je u muzeju dovoljno provesti oko 2 sata i obići bukvalno sve. Ako ste bili u Luvru ili Ermitažu, Ufici dođe kao lagana šetnja i blagi povetarac. Međutim, ukoliko volite da ispred svakog dela provedete po 15 min, onda u Firencu nikako ne treba da idete samo na jedan dan.

Nakon Uficija, krećemo ka Akademiji, ali usput – đelato. Jeste skuplji u odnosu na Sijenu, ali izbora nemamo, a sladoled se mora jesti. Napolju je već milion stepeni. Ulazimo u ulicu u kojoj se nalazi Galerija Akademija. To je uska ulica, duž zida stoje ljudi crveni od vrućine, polivaju se vodom i pokušavaju da se kišobranom zaštite od sunca. Red se nastavlja u sledećoj ulici. Prolazimo pored njih sa svojim svemogućim onlajn kartama, i ulazimo u muzej. A unutra, njegovo veličanstvo – David. Ponosno stoji uzdignut na postolju. Mikelanđelo je uradio zaista sjajan posao. Fotografisanje je ovog puta dozvoljeno, pa se srednjoškolkama rasplamsavala mašta tokom poziranja sa njim u pozadini. Jedino što nije bilo dozvoljeno je galama, pa bi s vremena na vreme, korpulentna dama zaposlena u muzeju, dolazila da smiri strasti posetioca i stiša uzbuđenje izazvano prisustvom grandioznog Davida. U ostatku muzeja, nalaze se nedovršena Mikelanđelova dela, slike drugih renesansnih umetnika iz perioda 15. i 16. veka i veliki broj skulptura čiji je tvorac Lorenzo Bartolini. Vreme dovoljno za Akademiju – oko 30 min.

IMG_9765

Sada je već trenutak da pronađemo mesto za klopu. Mrtve smo gladne i krećemo u pravcu ulice Via Maggio 46R, tražimo tavernu Gusta Pizza. Na forumu sam dobila preporuku za ovo mesto. Pizza je bila odlična, a čak smo stigle i pre poslepodnevnog zatvaranja. E sad bi nam dobro došla neka kafica. U blizini se nalazi Palata Pitti, do koje dolazimo uskim ulicama, bez turista i sedamo preko puta palate u jedan od kafića u nizu. Palata Piti je napravljena u 15. veku, po zahtevu bogatog firentinskog bankara, Luke Pitija. Njegova namera je bila da palata bude raskošnija od Palate Mediči, ali u tome nije uspeo. Kasnije, posle njegove smrti, porodica Mediči kupuje palatu, koju potom preuređuju, dograđuju prostorije i uređuju vrtove oko nje, što dovodi do nastanka Boboli parka, jednog od najlepših parkova u Firenci, pa i šire. U Palati Piti se danas nalazi sedam muzeja sa oko 140 prostorija u kojima se, između ostalog, čuvaju dela Ticijana, Rafaela, Rubensa i mnogih drugih.

Najlepše obeležje Firence, po mom mišljenju, je Ponte Vecchio, ili Stari most, na reci Arno. Divila sam mu se i ranije, na fotografijama, ali je svakako nadmašio moje impresije uživo, dok bih ga tog dana posmatrala sa sledećeg mosta, terase Ufici muzeja ili sa Mikelanđelovog trga. Nastao je 1345. godine i ovo je jedini sačuvani most posle Drugog svetskog rata, jer je navodno Hitler i sam bio toliko oduševljen njime, da je zabranio njegovo uništenje. Na mostu su se, od njegovog samog nastanka, nalazile prodavnice kože i dragulja. Veruje se da je koncept bankrota – bancorotto, što bukvalno znači ,,polomljen sto”, nastao baš ovde. Naime, prodavcu koji nije mogao da izmiri svoje dugove, fizički su uništavali sto, pa tako nije više imao gde da radi. Danas se na mostu nalazi veliki broj prodavnica u kojima se i dalje prodaju nakit, torbe od kože i naravno – đelato. I vrvi od ljudi, zbog čega je najbolje gledati u njega sa rastojanja. Taman kada smo htele da se izvučemo iz tog stiskavca, grupa Firentinaca je uključila muziku i počeli su ples koji nam je svima izmamio osmehe i učinili su da čitava dva minuta verujemo kako je život lep. Pogledajte i sami kako je to izgledalo.

Dan se polako bližio kraju, a na našem spisku nije ostalo još mnogo toga. U Basilica di Santa Croce, stigle smo 6 minuta pred zatvaranje. Nismo imale informaciju o radnom vremenu, pa smo zato propustile ulazak u crkvu u kojoj su sahranjeni Galileo Galilej, Mikelanđelo, Rafaelo, Dante i ostali velikani tog vremena. Crkva je spolja lepa, mada podseća na većinu ostalih crkava na koje smo nailazile i predstavlja najveću franjevačku crkvu na svetu. Ukoliko se uputite ovamo, imajte u vidu da je otvorena za posetioce do 18h i ulaz se plaća 8e (informacija iz maja 2016).

I šta uraditi kada vas ne puste u crkvu ili muzej? Naravno, otići na sladoled. Možda će vam biti od značaja informacija u vezi sa hranom i smanjenjem troškova. Ukoliko želite da uštedite, u Italiji je najbolje da posećujete tzv. aperitivo restorane. Radi se o sledećem- plaćate piće, ali klopa je besplatna. Hrana se nalazi na švedskom stolu i uglavnom se služe pizze, paste, kanapei i salate, a vreme za aperitivo je između 17 i 19h. Našle smo na netu dva restorana u Firenci, Moyo (Via dei Benci, 23/r) i Kitsch (Via S.Gallo 22). Ipak, odustale smo od aperitiva i rešile da ne večeramo, jer smo od pica, špageta i đelata, polako menjale oblike iz belle u debelle.

Za kraj dana, ostavile smo posetu vidikovcu sa Mikelanđelovog trga i ovo je preporuka mnogih i nešto što se mora odraditi u Firenci. Nalazi se preko puta reke Arno, na uzvišenju odakle se Firenca vidi kao na dlanu. Iako će vam penjanje biti naporno, nemojte odustajati. Najbolje je da dođete 2 sata pred zalazak sunca, tada stepenice na vidikovcu nisu toliko pune i izaberite vaše mesto. Ponesite neko piće, posmatrajte mlad i stari svet oko vas kako uživa kao da nema probleme i upijajte sunce. Sa vaše leve strane prostire se zelenilo Toskane, a sa desne strane uživaćete u najlepšoj panorami Firence. Sa te tačke možete videti koliko su zaista velike sve građevine koje ste do tada obišli, iako nemate taj utisak dok se nalazite u njihovoj neposrednoj blizini. Najlepši trenutak je za vreme samog zalaska, kada je sunce sve bliže reci, dok se spušta iza mosta Vekio, a za sobom ostavlja sve nijanse crvene i plave boje.

Poslednji voz iz Firence za Montekatini, polazio je sa glavne železničke stanice u 22:10h. Lagano smo krenule nazad i zaokružile priču o Firenci večernjom šetnjom. Most je osvetljen i ogleda se u reci. Operska pevačica stoji ispod luka muzeja, a društvo joj prave statue Mikelanđela, Čelinija, Dantea i ekipe. Dvorištem Uficija, rezleže se njen glas. Preko trga Signoria, sa svih strana prilaze ulični prodavci i nude svoje svetleće igračke. Sada se ispred Duoma malo lakše diše, turisti se razmileli, pa još malo gledamo u katedralu, da je što bolje zapamtimo. Nižu se bazilike San Lorenco i Santa Maria Novella i stižemo na železničku stanicu. Ponosne smo jedna na drugu i na sve nas zajedno, jer je naša misija, uprkos velikim ciljevima i izazovima, ostvarena.

IMG_9899

Pozdrav,

Majus

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte mnogo više fotografija 

* Pogledajte ponudu Jungle Travela-a i otputujte u Italiju sa njima

*Naslovna fotografija preuzeta sa Pinterest-a, umetnik je Evelyn Henson




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *