Put u Gruziju – Batumi

Ustajemo baš rano, a zbog vremenske razlike, to onda više i nije 5h po njihovom, već 3h po našem vremenu. Pakujemo se, pozdravljamo sa našom gazdaricom i krećemo na metro pa na železničku stanicu. Okolina stanice je u potpunom raspadu, stambene zgrade izgledaju mnogo loše i jedva nalazimo pekaru koja i nije baš na zavidnom nivou, ali ipak kupujemo nešto što samo izgleda jestivo. Nema veze. Tbilisi, divno nam je bilo ovde! U narednom periodu davićemo ljude pričama o tebi i nagovarati sve da dođu i vide te.




Plemeniti je, kao i sve ostalo na ovom putovanju, organizovao online karte za voz do Batumija. Cena u jednom pravcu je 8.5e. To znači da pola zemlje obilazimo za manje od 1000 din, u prvoj klasi, brzim, sređenim, čistim, tačnim vozom, sa wi-fi signalom i preljubaznim osobljem. Usput upijamo slike predela kroz koje prolazimo. Idemo kroz grad Gori odakle je Staljin. Tamo nam kaže da Gruzini žele da kanonizuju Staljina, ne zato što je činio dobra ili loša dela, već zato što je bio poznat Gruzin. U vozu upoznajemo simpatičnog čiku iz Teherana kojeg naš muški deo bukvalno rešeta unakrsnim pitanjima o Iranu i tu se već rađa nova ideja o sledećem velikom putovanju.

U Batumiju smo nakon četiri sata. Ovo je moderan grad na obali Crnog mora, u regiji zvanoj Adžarija, drugi je po veličini grad u Gruziji i broji preko 150 hiljada stanovnika. Takođe predstavlja glavnu luku. Stižemo na modernu železničku stanicu (iz 1962.), ali praznu. Nema mnogo ljudi, a nema ni lokala ni šaltera. Pokušavamo da se sporazumemo sa devojkama u jedinom kafiću i zamolimo da ostavimo negde stvari, jer nigde ne možemo da nađemo ormariće. Iako kažu da znaju engleski, odgovaraju nam na gruzijskom, a to nam ništa ne znači. Ne znam kako, ali uspevamo da nađemo čoveka koji nas vodi u prostoriju gde ostavljamo prtljag i pokazujemo rukama u koliko sati ćemo doći po njih. I odlazimo, a nismo sigurni da li ćemo uopšte naći nekoga da nam otključa i da li će naših stvari uopšte biti tu uveče. Kako glupo od nas što smo tako nešto pomislili, pa još uvek nismo upoznali pošteniji narod od gruzijskog.

Stižemo u centar grada maršrutkom koju smo sačekali preko puta stanice, skoro uz plažu. Prvi utisak nam je – kakav kič i neukus! Moderne zgrade, mahom prazne, besmislene kule i krovovi zgrada sa čudnim špicevima. Roterdam jeste moderan grad, ali ta arhitektura ne može da se poredi sa ovim ovde. Batumi izgleda kao mali Dubai. Posle predivnog Tbilisija, ovo je nešto potpuno drugačije i grad mi se nije dopao, ali rešili smo da mu damo šansu i istražimo bolje ovo glavno turističko mesto u Gruziji.

Bitne tačke u Batumiju nalaze se u samom centru. Batumi Bulevar je najposećenija rekreativna zona, odmah pored plaže u okviru koje se nalaze restorani, kafići, teniski tereni, igrališta, a sve to duž šetališta dugog 7km. Usput možete videti mnoštvo skulptura. Ono što mi se dopalo i zbog čega sam želela da dođem ovde, jesu statue koje simbolišu tragičnu ljubav između Alija, muslimanskog momka i Nino, gruzijske princeze koje razdvajaju Oktobarska revolucija i početak Prvog svetskog rata. Statue je projektovala gruzijska umetnica Tamara Kvesitadze, visoke su 8m i teške 7 tona, a nalaze se na Miracle trgu, odmah pored panoramskog točka. Svakog dana u 19h, počinje njihovo sporo kretanje i u jednom trenutku se spajaju u poljubac, prolaze jedno kroz drugo i nastavljaju dalje sami. Na ovom trgu nalaze se Alfabet kula sa 33 gruzijska slova, liči na DNA molekul i noću svetli, zatim stari Batumi svetionik i klupe u obliku velikog kamenja.

Lep je stariji deo grada koji se nalazi na Evropskom trgu. Tu je smešten Astronomski sat i nekoliko starijih zgrada u nizu koje su melem za oči nakon onih nebodera i kazina, kao i nekoliko muzeja. Dok smo šetali gradom, nailazili smo i na oronule zgrade sa ukrašenim terasicama i to je malo popravilo prvi utisak. Na ovom trgu, nalazi se nekoliko spomenika, a ističe se visoka statua na kojoj stoji grčka čarobnica Medeja sa zlatnim runom. Po mitu, Medeja je pomogla Jasonu da ukrade zlatno runo koje je pripadalo njenom ocu. Udaje se za Jasona i rađa dvoje dece, ali zbog prevare Jasonove, ubija i decu i njegovu verenicu na venčanju. Spomenik je podsetnik da se tragedija desila u Kolhidi, na današnjoj teritoriji Batumija.

U Batumiju možete posetiti Kolonade projektovane u Italiji ’30-ih godina prošlog veka, a odmah iza, nalazi se ,,Park 6. maj” sa jezerom. Svi koji me poznaju, znaju za moj strah od žaba, a u ovom parku sam čula najglasniji kreket. Moram priznati da je ovo bilo prilično neprijatno iznenađenje za mene. Kako to, na moru smo, pa ima žaba?!? Ako sam negde sigurna po pitanju njih, to je more! Ali pošto se Batumi nalazi u blizini ušća reke Čoruh u Crno more, sve mi je bilo jasno. Zato nemojte da vas iznenadi što žaba ima i u travi pored šetališta, uz samu plažu.

Na Batumi Bulevaru, nalaze se i fontane i mostići, a ukoliko ste zainteresovani da se venčate, to možete učiniti u paviljonu čudnog oblika, za svega 150 larija i taj brak bi bio validan samo na teritoriji Gruzije. Na Rustaveli trgu videćete spoj nespojivog: u samom centru trga nalazi se zlatna fontana Neptuna, iz 2010. godine; iza Neptuna je Batumi pozorište u zgradi koju je 1952. projektovao Rus; a ceo trg okružuju stambene zgrade komunističkog izgleda u crvenoj, žutoj i plavoj boji, sa ekranima na krovovima i šljaštećim reklamama. U Batumiju, retko šta se može videti, a da nije moderna gradnja, tako da najstarije što možete obići, jesu crkve iz 19. veka: pravoslavna crkva Sv. Nikola, Katedrala, crkva Sv. Barbara, Jermenska crkva, sinagoga, džamija.

Na trgu Piazza nalaze se tri hotela, restorani i kafići. Savetujem da ovde klopate, jer nam je ovo delovalo kao najpristojnije mesto, a restoran koji bih preporučila zove se Mimino. Ovde smo zaseli odmah po dolasku u Batumi i odavde smo krenuli nazad, jer je trebalo hladne večernje sate provesti na nekom toplom mestu.

Naš povratak je bio dinamičniji nego što smo očekivali. Trebalo je da do 22h odemo ponovo maršrutkom do železničke stanice i pokupimo naše stvari. Zatim maršrutkom nazad u centar, gde smo nekako ubijali vreme, već umorni od puta, a onda do mesta gde nas tek u 1h čeka kombi koji vozi do Kutaisija. Povratak je bio jeziv, jer, kao što sam već spomenula, Gruzini nenormalno brzo voze. Poskakivali smo u kombiju sve do aerodroma. Mnogo mi se spavalo i borila sam se između sna i mučnine, ali nekako preživesmo i to, dok su ostali putnici, uglavnom Rusi, bili potpuno mirni. Ovakva vožnja je za njih najnormalnija stvar na svetu. Stižemo u Kutaisi na aerodrom dok je još uvek mrak. Opet odzvanja užasan kreket žaba i sada više ne znam da li haluciniram. Otkud opet žabe ovde, pa okolo je Kavkaz!?! Čudne li zemlje! Čudne li i lepe zemlje, drugačije i divne u isto vreme. A samo smo je okrznuli.

Krećemo u 5h iz Gruzije, letimo tri sata i u Budimpešti smo u 6h. Ludilo. A ludilo i u našim glavama, još nismo svesni gde smo bili. Menjamo opet nekoliko prevoza, idemo sa aviona u bus, pa na metro, jedna linija, druga, ne znam više, samo pratim ove moje. Uspem da zaspim svaki put kada uđemo u neko vozilo, makar išli samo jednu stanicu. Prolazimo kroz Andraši ulicu u Budimpešti i ne mogu da verujem da ovuda nisam prolazila ranije. Vučemo stvari, ispred nas je veličanstveni Trg heroja. Lepe zgrade, jezerce iza i zamak. A baš sam mislila da me više ništa ne može oduševiti. Pijemo kafu u kafiću koji je jedini ovako rano otvoren, pored ambasade Albanije. Preko puta je naša ambasada, a skoro sam pročitala podatak da je kuću, u kojoj se sada nalazi Ambasada Srbije, Jovan Dučić dobio na poklon od jedne mađarske grofice, a kasnije je poklonio državi.

Opet metro, jedna, druga, peta linija, pa u voz. Osam i po sati i evo nas na Novom Beogradu. E sad samo još na tramvaj i kod kuće sam. Vozim se do moje stanice i razmišljam: ‘Ladno smo bili u Gruziji… Narednih dana najčešće bi nas pitali: ,,Šta ste tražili u Gruziji? Šta tamo uopšte ima? I zašto bi neko uopšte otišao tamo?” Ako ste posle ovih tekstova i vi poželeli da otputujete u ovu divnu zemlju, onda smatram da sam uspela da odgovorim na ta pitanja.

Pozdrav do sledećeg teksta,

Majus




*Ukoliko planirate da posetite Gruziju u svojoj režiji, slobodno pišite, a ako želite da to neko drugi organizuje za vas, posetite sajt Jungle Travel-a, imaju sjajnu ponudu za Gruziju i Jermeniju. Lajkujte moju FB stranicu , i pogledajte više fotografija. 




9 thoughts on “Put u Gruziju – Batumi

  1. Lj Reply

    Predivno Majus! Gruzija zvuči čarobno! 😍 Baš mi se ide!!! 👏👏👏

  2. Svjetski putnik Reply

    Tblisi mi se ipak malo više dopada, ali ovdje bi bilo interesantno vidjeti ovu statuu. Baš sam nedavno po prvi put čitao o njoj. Što se tiče Budimpešte, i ja sam tek prilikom povratka iz Ukrajine po prvi put prošao Andraši ulicom, a prije toga sam bio dvaput u Budimpešti. Nekako se zadesi da svaki put kad odem idem na ista mjesta, a ima još nekih koje nikako da stavim na dnevni red.

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Trudila sam se da ne ocrnim previše Batumi i tako nametnem svoj utisak, jer sam sigurna da će se mnogima grad dopasti. Što se tiče Budimpešte, iznenadila sam se koliko toga nisam videla u prethodnim posetama, što je super, jer svaki put otkrijemo nešto novo.

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Ej, ništa nisi propustio. Nego, da nećeš skoro do Gruzije, do Tbilisija, tačnije? Treba da mi se donesu neke minđuše. Sa poštarinom koštaju skuplje nego da odem do Gruzije i vratim se. Ili ako znaš nekoga, pls, let me know 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *