Briž, Brugge, Bruges, Brügge, Брю́гге, Brygge

Moja drugarica kaže da sam ,,hordašica gradova”. Sviđa mi se taj naziv. U svaki bih otišla. I zato na svakom putovanju uglavnom kombinujem obilazak tih nekoliko gradova i uvek imam svog favorita. I uvek, ali uvek se ispostavi da se taj favorit nekako spusti na lestvici za mesto ili dva i zameni ga onaj grad za koji nisam davala ni pet para. Različite atmosfere kojima Gent i Briž odišu i te neke nevidljive struje koje su napravile zbrku između mojih očekivanja i krajnjeg utiska, dovele su Gent u blagu prednost. Ali daleko od toga da mi se Briž nije svideo, o njemu imam samo reči hvale i rado ga preporučujem.

Nego, da pređem na stvar.

Ako iz Genta krećete u Briž, vozovi idu na svakih 15 min. Povratna karta košta 13e. Udaljenost 39km. Broj stanovnika – 120 000. Severozapad Belgije, opština Flandrija. Stigli smo ujutru i pratili grupu ljudi koji su išli u nepoznatom pravcu. Prešli raskrsnicu preko puta železničke stanice i posle dva minuta ušli u prvu ulicu u Brižu. Kuće su male, prizemne, nestvarno lepe, raznih boja. Ispred svake je braon kesa sa đubretom, uredno vezana, čeka da bude pokupljena. Na ulici nema nijednog papirića. Mali prozori sa čipkastom zavesom, ispred kuće saksije sa cvećem. Ogromna crkva i ulazimo u ono što je centar Briža. Mali grad, brzo se obiđe. Grad – čipka, grad – čokolada, grad – srednji vek. Grad – sređena cica koja flertuje sa nama.

Kiša je počela da pada čim smo kročili na glavni trg Markt, zbog čega smo odmah uleteli u Zvonik Belfri iz 13. veka. Ispostavilo se da je to bio pametan potez, jer smo izbegli predugački red i gužvu koja nas je dočekala na izlazu. Zato je dobro otići ujutru, po otvaranju. U januaru 2016. godine, karta je koštala 10e, a to naglašavam jer svuda gde sam prethodno čitala o ovome, cene su se menjale od 3 do 9e, u zavisnosti od godine posete onog što izveštava. Nakon 366 strmih stepenika, stigli smo na vrh odakle puca pogled kojem sam se najviše radovala. Iz svakog ugla, grad izgleda nestvarno. Prepliću se jedna do druge, zgrade renesansne, gotske i romaničke arhitekture, sa mnoštvom kanala i kamenih mostova. Sve ovo pred nama, što sada vidimo, datira iz vremena pre 1128. godine kada je Briž dobio titulu grada i sve što se dograđivalo u periodu nakon toga, skoro potpuno je očuvalo svoj originalni izgled. Od 2000. godine, istorijski centar Briža pred nama je na UNESCO listi svetske baštine. U ovom zvoniku, zvonar sa svojih 47 zvona održava besplatne koncerte, čijoj smo svirci prisustvovali dok smo fotkali grad iznad kog se kiša povlačila, a sunce obasjavalo crvene krovove.




Jedna od prvih fotografija koja će vam iskočiti kada u Google-u ukucate ime ovog grada, je ona na kojoj su jedna do druge poređane kuće u crvenoj, braon – zelenoj, narandžastoj i ljubičasto – žutoj boji. Nalaze se na ovom trgu i predstavljaju njegov simbol. Na trgu se, osim ovakvih i sličnih kuća, nalaze i Belfri kula, stari pokrajinski sud – Provinciaal Hof i spomenik borcima za slobodu iz 13. veka.

Odmah iza Markt trga, postoji još jedan, manji i meni mnogo lepši trg – Burg na kojem se nalaze lepe građevine poput Gradske skupštine – Stadhuis, Bazilike Sv. Krvi u kojoj se, veruje se, nalazi krv koja je kao pripadala Isusu, i Kapela Sv. Vasilija. Fino, malo, mirno i lepo mesto, odlično za predah uz pivo.

Ako na Google-u ukucate ime Rozenhoedkaai, iskočiće vam druga poznata fotografija ovog grada sa starim zgradama na vodi, zelenom krošnjom vrbe i Zvonikom u pozadini. Ovo je glavno polazište svih čamaca i najfotografisanija tačka u gradu. Ako nastavite pravo, ulazite u ulicu Dijver u kojoj se u broju 12 nalazi Groeningemuseum – sa najvećom kolekcijom rane renesanse flamanskih majstora, dok je u broju 17 – Gruuthusemuseum, smešten nameštaj, skulpture i keramika iz perioda od 15. do 19. veka.

U nekadašnjem najvišem evropskom tornju od cigle, Bogorodičnoj crkvi, visokoj 122m, nalazi se poznato Mikelanđelovo delo, jedino koje se nalazi van Italije – Madona sa detetom, kojom se stanovnici Briža ponose koliko i Parižani Mona Lizom. Međitim, slučajno smo obišli i crkve koje nisu toliko popularne u vodičima, a jednako interesantne, jer su nudile izložbe fotografija i raznih instalacija koje su neki mladi umetnici i dizajneri tu postavili. Više su ličile na neke galerije i kulturne centre, nego na same bogomolje. Jedna od njih nalazi se u Parku kraljice Astrid u kojoj se pored crkve nalaze i dečje igralište i muzički paviljon. Ukoliko ogladnite, savetujem da posetite mali caffe preko puta spomenika Jan van Ajku. Briž nije jeftin grad, ali ovde ćete naći sendviče koji su ukusni i ne toliko skupi. A osim toga, uživaćete u lepom pogledu.

Iako smo planirali da zaglavimo u Brižu ceo dan, nešto nam se nije dalo. Uprkos njegovoj lepoti, Gent nas je dozivao nazad. Ostatak slobodnog vremena proveli smo u beskrajnoj šetnji po okolnim ulicama sa stambenim kućama koje se ni po čemu ne razlikuju od onih u centru. Postoji zakon da nijedna građevina ne sme odstupati od arhitekture grada i srednjovekovnog izgleda. U ulici Mariastraat otkrili smo predivne istorijske zgrade od crvene cigle koje su nekada pripadale bolnici, a sada se tu, između ostalog, nalazi muzej u kojem je trenutno aktuelna izložba Expo Picasso. U vreme naše posete, postojala je samo najava o tome. Obišli smo zeleni deo oko grada i Gentpoort, jednu od četiri kapije (ostale tri su Kruispoort, Smedenpoort i Ezelpoort). Slučajno smo naišli na ogroman trg – ‘T Zand, sa fontanom i statuama sirena, biciklista i nagih žena sa pticama na glavama, a pored se nalazi, čini mi se, jedina moderna zgrada, crvena koncertna dvorana – Concertgebouw. Malo opširniju sliku grada možete pronaći na sajtu Briža.

Žao mi je što se nismo provozali čamcem. Ali toga sam tek sada svesna. Tada mi to nije bilo toliko bitno. Mislim da je tačno ono što svi kažu da je Briž najbolje doživeti sa vode. I žao mi je što nismo obišli Groeningemuseu.

Polako smo napuštali grad od čipke.

,,We were in fuckin’ Bruges, and yeah, it’s a fuckin’ fairytale.”

 

 

 




9 thoughts on “Briž, Brugge, Bruges, Brügge, Брю́гге, Brygge

  1. Svjetski putnik Reply

    Već danima hoću da pročitam ovaj putopis, ali sve sam u nekoj gužvi. I, evo sad sam konačno ugrabio vremena i dok sam čitao sve mi neki leptirići mile po stomaku, a glasić u glavi govori: hoću i ja, hoću i ja! 🙂 Kratak putopis, ali sasvim dovoljan da me zagrije za Briž.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *