Kraj Baltičke bajke – Jevrejski Krakov (III deo)

Nakon priča o Krakovu i Aušvicu koje ste mogli da čitate u prethodnim postovima, na red je došao i poslednji deo o Krakovu, onom jevrejskom. Iako mi je taj deo grada najlepši, ujedno izaziva i tugu i nešto teško me pritiska samo dok mislim na to. 

U Jevrejskom Krakovu sada skoro da više niko ne živi. Do II svetskog rata, bio je naseljen Jevrejima, a nakon njega je ostao potpuno prazan. I dalje, posle toliko godina, postoji veliki broj oronulih zgrada koje zjape prazne. Stanovi su u tom delu veoma jeftini, toliko da bi prosečan građanin, sa prosečnom platom normalnom za život, verovatno mogao da kupi čak celu zgradu, ali zbog duha starih vremena koji je tako jako prisutan, kao da to niko ne želi. Do skora, ovde su uglavnom bile prazne ulice i osim bačenih novina čiji su listovi leteli ulicama napuštenog Kazimierza, ništa se nije dešavalo. U poslednje vreme, počelo se sa renoviranjem i Jevrejski Krakov postaje zanimljiva turistička atrakcija sa nizom lepo sređenih ugostiteljskih objekata.

IMG_0574

 

Grad Kazimierz je dobio ime po poljskom kralju Kazimiru III (čija se kripta može videti u Vavelu). Nastao je u 14. veku kao poseban grad, da bi ubrzo postao Jevrejski kvart gde su Jevreji gradili zgrade, škole i sinagoge. 1941. godine, svi Jevreji su proterani u geto, odakle su transportovani u logore, a čak 45 000 je poslato u Aušvic. S obzirom na to da je užase Krakovskog geta preživeo i Roman Polanski, otuda njegov sjajan film ,,Pijanista’’ koji mogu stalno da gledam, a obavezna lektira za sve koji nisu pogledali je i ,,Šindlerova lista’’ u kojoj je najbolje prikazan horor rata u Krakovu.

IMG_0631

Srce Krakovskog geta čini ulica Szeroka (Široka) u kojoj se nalaze stare jevrejske radnje i koja vodi do glavnog trga sa mnoštvom restorana i kafića. Na ovom trgu nalazi se jedna od sedam preostalih sinagoga, od ukupno devedeset koliko ih je nekada bilo. Ovde su takođe snimane scene iz ,,Šindlerove liste’’, a ovde se nalazi i porodična kuća Helene Rubenštajn, žene koja je kasnije postala sinonim za kozmetiku. Na trgu se održavaju kulturne manifestacije i festivali.




IMG_6276Kazimierz je najbolje obilaziti pešaka i spontano otkrivati njegove čari. Između ostalog, u Jevrejskom naselju nalazi se i nekoliko katoličkih crkava, jevrejsko groblje i trg Wolnica koji podseća na delove Užupis republike u Viljnusu ili Savamalu u Beogradu. Na trgu Wolnica je pijaca, a često se održavaju festivali supe, hleba, božićni festivali i ostalo. U Jevrejskom Krakovu se odvija neki drugačiji život u odnosu na ostale delove grada, uostalom kao i u ostalim gradovima u kojima postoje napušteni delovi, pa ga umetnici uzmu pod svoje. Ove godine je u vreme naše posete bilo veoma toplo, bio je avgust mesec i bilo je mnogo više ljudi, tako da nisam imala toliko snažan utisak napuštenosti kao što je to bio slučaj prošle godine, u vreme prvomajske posete. Plac Nowy je adresa još jednog trga sa najvećom pijacom u koju dolaze svi žitelji Krakova, a koja je okružena starim i praznim zgradama sa velikim brojem restorana i kafića. Osim voća, povrća i hrane, na pijaci se mogu kupiti antikviteti i predmeti zalutali u ratu. U ulici Lwowska 29, nalaze se ostaci zidina Krakovskog geta, a trg – Plac Zgody je mesto sa kojeg su zarobljeni stanovnici geta poslati dalje u  logore. Danas se tu nalazi 70 metalnih stolica, postavljenih u znak  sećanja na stradale. Prolazeći ovuda, nastavljamo do muzeja – Šindlerove fabrike.

20150806_191919

 

Oskar Šindler je bio Nemac koji je u Krakovu, za vreme Drugog svetskog rata, kupio fabriku emajliranog posuđa u kojoj su radili isključivo Jevreji i preko koje je stekao veliko bogatstvo. Bio je u dobrim odnosima sa članovima nacističke partije, zbog čega je uspeo da tim novcem kupi i spasi preko 1100 Jevreja. U muzeju je prikazan život Jevreja u Krakovu, pre i za vreme rata, mogu se videti zidovi Krakovskog geta, njihove prodavnice, frizerski salon, fotografije, tramvaj sa oznakom ,,Zabranjeno za Jevreje’’, Šindlerova kancelarija sa staklenom kockom u sredini, u kojoj se nalazi posuđe, spisak spašenih Jevreja i još mnogo toga…

Pretposlednjeg dana naše Baltičke ture, ponovo sam obišla Aušvic, zatim još jednom jevrejsku četvrt i Šindlerov muzej i u krevet sam otišla tužna i umorna. Ali uprkos tome, Krakov je toliko lep grad, da bi bila šteta ne obići ga. Osim svega što sam navela u pričama o Krakovu, postoji još jedan deo grada koji smo oba puta preskočili, a reč je o distriktu Nova Huta koji je nastao u doba komunizma, pa turističke agencije nude organizovan obilazak i komunističkog Krakova. Ali to nam nije bilo strano, pa samim tim ni zanimljivo.

Ovde se završava priča o Baltičkom proputovanju. Nadam se da vas je neka od destinacija zagolicala i da ćete imati priliku da ih posetite. Podsetnika radi, Baltička tura je obuhvatala putovanje kroz Varšavu, Rigu, St. Peterburg, Talin, Helsinki, Kaunas, Viljnus i Krakov i jedno je od mojih najlepših iskustava. A sada moram da završim sa pričom i spakujem ponovo kofer, jer je nova avantura na pomolu 😉

*Ponudu o ovom i ostalim putovanjima pogledajte na sajtu Agencije Jungle Tribe.

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija.




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *