Kaunas i Viljnus

Polako se bližio kraj putovanja. Iza nas je ostalo pet prelepih gradova i desetak dana nezaboravnog provoda, a pred nama su još samo dve destinacije. Plašili smo se da nam se Viljnus neće svideti posle svih ovih lepota i znali da će morati dooooobro da se potrudi posle svega, da bi nas oborio s nogu. I bi tako.

U Litvaniju smo stigli rano ujutru. Možda i prerano, zbog čega je došlo do promene plana i pre posete Viljnusu, svratili smo u Kaunas, drugi po veličini grad u Litvaniji, posle prestonice. Putovanje je iznenada postalo bogatije za još jedan grad. O Kaunasu iskreno nismo mnogo toga znali osim da su tu, za vreme II svetskog rata, Jevreji brutalno mučeni i ubijani. Nekada prestonica Litvanije, sada važi za najveći akademski grad koji leži na ušću dveju veoma bitnih reka za ovu zemlju, Neris i Nemunas. Za 2-3 sata, napravili smo đir pored Kaunaškog zamka, kroz šumu do ušća, pored reke do Starog grada, prošetali glavnim trgom gde se nalaze Perunov dom (zgrada iz 15. veka, napravljena u gotičkom stilu), Gradska većnica i crkva, kao i ostala zdanja o kojima nismo ništa znali. Na trgu se nalazi i nekadašnji Muzej grada gde je reditelj Vladislav Starevič, tvorac lutkarske animacije, započeo svoju filmsku karijeru. Iako je grad simpatičan, ostali smo ravnodušni. Od svega, najjači utisak ostavio je mural babe sa lulom, naslikan preko cele zgrade.

IMG_6180

Viljnus. Priznajem da tek sada, dok ponovo gledam fotografije, čitam o njemu i prisećam se, shvatam koliko nam je u stvari bilo lepo. Moram priznati da tada nisam imala baš ovaj utisak koji sada imam. Nakon desetak dana idealnih temperatura, vratili smo se u nelagodnu vrelinu. Pomalo su nas stigli i umor i zasićenje, ali nakon check in-a i tuša, okrepljeni, rešili smo da mu u naredna dva dana damo šansu i ne donosimo tako brze zaključke.

20150805_132214Prvo što smo primetili jeste da je Viljnus pola grad, pola bogomolja. Krenuvši od samog centra grada, na svakom koraku, skoro jedna do druge, nalaze se katolička, pravoslavna, protestanska crkva ili sinagoga. Pošto ih u Viljnusu ima mnogo, neću pisati o njima. Crkve posećujem isključivo zbog arhitekture i estetike, pa tako moram da spomenem rimokatoličku, baroknu crkvu Sv. Petra i Pavla, koja se nalazi malo dalje od užeg centra i spolja izgleda sasvim obično, ali unutra je tako bela i veličanstvena, sa mnoštvom detalja; i Crkvu Sv. Ane koja spolja izgleda fenomenalno, u gotičkom stilu, lepe crvene boje, ali zato iznutra nije ni približno zanimljiva i interesantna. U kombinaciji sa manastirom koji stoji odmah iza crkve, daje zanimljiv izgled iz raznih uglova.

IMG_6204Osim crkava, u Viljnusu ima toliko stvari koje treba obići. To je grad koji je izabran za Evropsku prestonicu kulture 2009. zajedno sa austrijskim gradom Lincom. Stari grad je prelep i pod zaštitom je UNESCO-a. U njemu se između ostalog nalazi i kapija grada, poznata kao Kapija zore, kafići su ušuškani u tu starinsku atmosferu, nenapadni i suncobrani ne bodu oči. Duž glavne džade, ne toliko široke, načičkane su prodavnice suvenira, ali diskretno, sve je nekako svedeno i sa merom. Odatle se stiže do dva velika trga, na jednom je Gradska većnica, a na drugom su Katedrala i toranj. U Viljnusu postoje mali i veliki jevrejski geto. Veliki nije ni po čemu obeležen – samo stare stambene zgrade, dok se u malom getu oseća duh starih vremena: kaldrma, prizemne kućice sa cvećem, mačorima koji lenjo žmirkaju u prozorima, stare jevrejske prodavnice koje su sada nešto drugo, sinagoga, spomenici, ili potpuno prazne i oronule kuće, zauvek napuštene. Za razliku od Talina i Rige, Viljnus je nekako raspadnutiji, rustičniji, ne toliko uglancan kao prethodna dva. Kada bismo krenuli da lutamo nekim sporednim uličicama, nailazili bismo na oronulu fasadu i grafite koji podsećaju na umetnički Dorćol. U tom lavirintu, ističe se Literarna ulica, ulična galerija sa 100 i više umetničkih dela posvećenih književnicima, piscima, prevodiocima, svima koji imaju neke veze sa literaturom Litvanije.

20150804_184758Posebno je lep Viljnus iz ptičje perspektive. Ako nemate da odvojite oko 100e za vožnju balonom koja oduzima dah i onom ko samo gleda u njih, dok sa obe noge stoji čvrsto na zemlji, a kamoli onom ko se vozi u njemu, onda je najbolje da, poput nas običnih smrtnika, iskoristite pogled sa ogromnog brda na kome se nalazi Gediminas kula. Ova kula je jedini preostali deo Gornjeg zamka i predstavlja važan istorijski simbol Litvanije. Odatle se prostire pogled na ceo Stari grad, reku Viljnu koja razdvaja stari Viljnus od novog, modernog Viljnusa, sa visokim, staklenim i poslovnim zgradama. U vreme zalaska sunca, baloni se puštaju sa obale reke i jedan po jedan, plutaju iznad grada. Od tog prizora, plakalo nam se od lepote u muke što nismo u nekom od njih. Na susednom brdu nalazi se još jedan spomenik – tri bela krsta koji, po legendi, predstavljaju tri monaha koji su nekada davno ubijeni na tom mestu. Do tamo se stiže preko potoka, pa kroz šumu, pa drvenim i veoma strmim stepenicama, što nikako ne preporučujem ako je napolju hiljadu stepeni kao što je tog dana bilo, a još ako ste prethodne večeri isprobavali litvanska pića, onda možete i zaobići taj vidikovac. Ali za ljubitelje prirode, mesto je idealno, jer ima toliko zelenila. Inače, Viljnus obiluje velikim parkovima i gradskim baštama.




I konačno stižemo do našeg omiljenog dela grada u kojem smo provodili najviše vremena, poznatom kao Užupis republika. Na mestu Užupisa, nekada je bilo jevrejsko naselje koje je nakon II svetskog rata istrebljeno od Jevreja, a posle su Sovjeti uništili i njihovo groblje. Čine ga napuštene i uništene zgrade, industrijska zona i brda, odvojen je rekom od Starog grada. Prvo su ga naseljavale skitnice, alkoholičari, kriminalci i prostituke, koje je naposletku zamenio intelektualni sloj, boemi, slikari, glumci i ostali umetnici. Po osamostaljenju 1997. godine, postaje Republika sa svojom valutom, četiri zastave (za svako godišnje doba), dvanaest vojnika, biskupom, dve crkve i ambasadom u Moskvi. Na mostu postoji tabla sa oznakom Republike, zatim prelazimo most i ulazimo u nešto što bi bila na primer Savamala u Beogradu (koja, plašim se, polako nestaje), Montmartre u Parizu ili Kristijanija u Kopenhagenu. Ovde se održavaju razni umetnički performansi i festivali. Ispod mosta je velika ljuljaška, a duž zida pored reke, nalazi se statua sirene; svuda su galerije, slike, fotografije, murali, umetnički radovi, grafiti i raznorazne instalacije. Svako može u plitkoj rečici da napravi svoju skulpturu od kamenja i drugih predmeta koji se tu nađu. U blizini su spomenik Frenku Zapi i simbol Republike – statua Anđela Užupisa sa trubom, na glavnom Trgu. Zgrade su prizemne, oronule, a u svakom prolazu je iznenađenje u vidu dvorišta sa kafićima gde se skuplja neki lep i zanimljiv svet. Svi su opušteni, zezanje se prosto oseća u vazduhu i vuče nas da u obližnjem marketu pokupujemo neka njihova tradicionalna pića i isprobamo ih dok uživamo u toploj noći, na obali reke. Divotica!

IMG_6255

Ne bi bilo loše da samo kratko navedem neke osnovne informacije za one koji planiraju posetu Viljnusu. Kada je zima, tamo je stvarno hladno, kada je leto, pretoplo je, bar je tako u julu i avgustu, tako da birajte omiljeno godišnje doba i idite tada. Grad je opet, kao i Riga i Talin, ne toliko veliki, pa je jedan vikend sasvim dovoljan za kompletan obilazak. Kada su cene u pitanju, mogu se naći sasvim pristojni jelovnici sa sasvim pristojnim cenama, kafa je malo više od 1e i zanimljivo je to što se u svim lokalima služi klopa, pa smo tako našli i neki heavy metal pab i tu baš fino klopali nešto kuvano za neke male pare. Litvanci više podsećaju na Ruse i Poljake nego na Estonce i Letonce i primetili smo da su, u odnosu na ostale gradove, sve cice lepo sređene, u nekim letnjim haljinicama, sa obaveznim nakitom i diskretnom šminkom, negovane i lepe. Do muzeja nismo stigli, ali koga zanima, tu su Litvanski nacionalni muzej, Jevrejski državni muzej i Muzej žrtava genocida, poznatiji kao KGB muzej, jer se nalazi u bivšem zatvoru KBG-a. Što se tiče smeštaja, mogu se naći veoma jeftini hosteli, gde je tri noćenja oko tri hiljade dinara.

IMG_6209

Nadam se da sam uspela bar malo da vam dočaram atmosferu ovog grada, a ako nisam, pogledajte video i uverite se sami. A ako ni to nije dovoljno, obiđite ga! Želim vam lep provod!

Ponudu o ovom i ostalim putovanjima pogledajte na sajtu Agencije Jungle Tribe

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija.
















7 thoughts on “Kaunas i Viljnus

  1. Svjetski putnik Reply

    Sinoć sam prije spavanja čitao putopis na telefonu, pa nisam mogao odmah ostaviti komentar. Ako me je dosad kopkalo što ga nisam posjetio, mislim da me tek sad definitivno vuče da odem tamo. Sreća pa se ispostavilo da svi putevi wizz airom vode u Vilnius (uz jedno presjedanje doduše). U naredne dvije godine definitivno idem za Vilnius.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *