Srednjovekovni grad – Talin

Putovanje od St. Peterburga do Talina traje nekoliko sati, tako da smo izbegli celonoćno klackanje autobusom i već smo se u 1h (noću), nalazili ispred hostela i čekali da dobijemo svoju sobu. Preko agencije, preko koje smo išli, jedna od prednosti, između ostalog, je ta što je u svakom gradu, smeštaj u samom centru. Uoči našeg dolaska, bio je petak na subotu i sve je bilo sablasno tiho, osim jezivog zvuka točkića naših kofera po kaldrmi. Grad je po tom mraku izgledao kao da smo prošli kroz vremensku kapsulu iz 2015. u 1515. godinu. Okružen zidinama i uprkos ratovima, sačuvao je svoj autentični izgled iz srednjeg veka. Ali umesto Robina Huda, pored nas bi prošao tek po neki Finac, teturajući se i udarajući o zidove kuća. Zašto Finac? Zato što je Finska sa Helsinkijem na čelu, udaljena od Talina svega 80 km preko Baltičkog mora. I zato što je u Estoniji alkohol mnogo jeftiniji nego u Finskoj.

U Talinu smo imali tri cela dana na raspolaganju. Iako su Riga, Talin i Viljnus prestonice svojih zemalja, po veličini su jedva veći od Novog Sada. Talin, na primer, broji nešto manje od 450 hiljada stanovnika. Za kratko vreme može se štošta videti i uživati, pa čak i odmoriti. Od ta tri dana, jedan smo namenili poseti Helsinkiju. Prvi dan u ovom predivnom gradu je prošao u razgledanju i šetnjama. Bilo je divno i sunčano vreme, sa nekih dvadesetak stepeni u plusu. Ovde nismo doživeli ništa slično kao u Rigi, što se provoda tiče, jer je grad živ uglavnom danju, dok je noću veoma pusto. Ali je zato po lepoti prevazišao i meni omiljenu Rigu.

Kao glavni grad Estonije, zauzima veoma dobar geografski položaj između St. Peterburga, Helsinkija i Stokholma. Iako pripada Baltičkim zemljama, umnogome naginje ka Skandinaviji. Stari grad je pod zaštitom UNESCO-a. Okružen bedemimam i kulama, deli se na Gornji (Tompeo) i Donji grad (Al-lin), ulice su prekrivene kaldrmom, svaka kuća izgleda kao iz bajke, sa svojim divnim, predivnim, srednjovekovnim vratima i kapijama, koje su mi bile jednako interesantne koliko i pločice u Lisabonu i Istanbulu. Nazivi ulica su ,,Uus’’ ili ,,Aia’’ što bi značilo ,,Nova’’ i ,,Ograda’’. Jezik je veoma interesantan, nešto između finskog i mađarskog. Iako se više od 70% stanovništva izjasnilo kao nereligiozno, postoji nekoliko crkava, uglavnom luteranskih, od kojih se ističu Niguliste crkva (datira iz 13. veka i potpuno je uništena za vreme Drugog svetskog rata, pa renovirana) i gotska crkva Sv. Olafa iz 1267. godine. Sa svojih 159m predstavlja jednu od glavnih obeležja Talina i njegovih znamenitosti. Uskim stepenicama, popeli smo se na vrh crkve odakle puca pogled na ceo grad koji je tog dana bio okupan suncem i izgledao skoro nestvarno. Na Gornjem gradu nalazi se i pravoslavna crkva Aleksandra Nevskog, napravljena u maniru ostalih ruskih crkvi koje smo viđali u Peterburgu. Glavni trg je okružen srednjovekovnim zgradama veselih boja sa Gradskom većnicom u sredini i najstarijom apotekom iz 1422. godine koja i dalje radi, a u kojoj su nekada postojali lekovi poput sušenih žaba i štukinih očiju. Da, jezivo. Na trgu se nalaze tezge sa suvenirima i veliki broj restorana sa konobarima u tradicionalnim odeždama, a na meniju se može naći meso od losa, medveda, divlje svinje ili jegulje. Od znamenitosti, takođe se ističe kula ,,Kiek in de Kök’’ što znači ,,Zaviri u kuhinju’’, jer se nekada sa nje bukvalno mogla videti unutrašnjost svakog domaćinstva, kao i Zamak Tompeja. Zanimljivo je znati da je u Talinu (kao i Helsinkiju), wi-fi signal dostupan na svakom mestu, ulici, restoranu, plaži, a ,,Skype’’ je rođen baš u ovom gradu.

Poslednji dan proveli smo na biciklima. Za 6 sati, cena je 7e. Nakon izlaska iz Starog grada, preko modernog Talina, uputili smo se ka obali. Bilo je oko 16C, duvao jak vetar i sijalo sunce, pa smo tek uveče primetili koliko smo izgoreli. Na jednom delu plaže, bilo nam je čudno što se veliki broj ljudi u kupaćim kostimima sunča u visokoj travi, da bismo ubrzo shvatili da je to u stvari skrovište od jakog vetra. Nije njima lako, bar kada su vremenski uslovi u pitanju. To je bio jedan od najtoplijih dana i toplije im neće biti, a samo su se dvoje veoma hrabrih usudili da zaplivaju, dok su svi ostali uglavnom poluobučeni sedeli i sunčali se. Duž cele obale postoji sređena biciklistička staza, a pogled se proteže do Starog grada i luke sa brodovima i kruzerima. Kada smo konačno stigli do peščane plaže, brčkali smo svoje noge do gležnjeva u Baltiku. Ko je rekao da nismo bili na moru?! Usput smo obišli nekoliko komunističkih spomenika, koncertnu salu na otvorenom, stambeni deo grada sa modernim, šarenim zgradama i jezerom u sredini, i ručali u restoranu Muzeja umetnosti Kumu koji nije radio tog dana. Naravno, tu je i nezaobilazna Katarina Velika sa svojom palatom Kadriorg, vrtovima, letnjikovcima i fontanama.




Ono što je posebno lepo u Talinu jesu mesta za ,,zabod”, što bi mladi rekli. Na prelazu između Gornjeg i Donjeg grada, postavljene su drvene klupe – ležaljke na kojima smo uživali u pijuckanju piva (koje je inače zabranjeno piti na ulici, što smo saznali kada nas je uniformisani čika opomenuo) i u našem omiljenom hobiju – posmatranju ljudi. Osim tih ležaljki, svaki kafić ima bašticu punu cveća, lepo sređenu, toplu atmosferu, a najlepši su oni u nekim prolazima i haustorima, gde se ni ne sluti da tamo nečeg uopšte ima. U blizini ruske crkve, našli smo restorančić gde se služi najbolja supa na svetu, zvana ,,seljanka”. Uz supu, imali smo i glavno jelo i piće i sve to za 16e po osobi, što je veoma pristojno, ako uzmemo u obzir i veličinu porcije, nakon koje smo se borili za vazduh. U restoranima, pre nego što bi nam stigla porudžbina, na sto prvo stiže korpica puna domaćeg, ukusnog, najukusnijeg hleba, prelivenog maslinovim uljem uz obavezan domaći pesto namaz, maslac ili nešto drugo i ne naplaćuje se. Prosto bi me grizla savest da ne spomenem i restoran Rataskaevu 16 gde su devojke koje rade bile toliko ljubazne da nam je pomalo bilo i neprijatno, ali smo se brzo navikli, jer su bile toliko srdačne i slatke. Pritom, engleski tako dobro govore da smo se svi postideli, a jedna od njih je sa nama podelila i svoja pozitivna iskustva iz Beograda, koji je posetila više puta. I u svim baltičkim zemljama, primetili smo da svi mladi rade, i to već sa 15 godina. Nebitno gde i šta, da li samo dele letke, rade u ugostiteljstvu, prodavnici ili voze turiste u rikšama. A pored toga su visoko obrazovani i mogu od tih sezonskih poslova dobro i da zarade i proputuju….

Mislim da je Talin kao i ostali baltički gradovi, nepravedno zanemaren i retko posećen. Možda je nama malo dalji, ali sam sigurna da niko neće ostati ravnodušan i sigurno da neće pogrešiti ako ga poseti. Osim njegovih lepota, ljudi su tako prijatni i gostoljubivi. Može dobro poslužiti i kao baza za odlaske u druge gradove koji su blizu. Iako smo teoretski proveli tri dana, a praktično samo dva, uspeli smo da ga obiđemo uzduž i popreko, a nismo se ni zadihali.

Zbog svega ovoga, od mene ima jedno veliko BRAVO! i rado ću mu se vratiti.

Ponudu o ovom i ostalim putovanjima pogledajte na sajtu Agencije Jungle Tribe


Lajkuj FB stranicu i pogledaj fotografije iz Talina 🙂




2 thoughts on “Srednjovekovni grad – Talin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *