Nova ljubav: Riga

Sledećeg jutra, stigli smo u Rigu. U tim ranim satima nisam ni slutila šta nas čeka u naredna dva dana, niti sam mislila da će ovo biti moj novi omiljeni grad. Jedino što sam želela po dolasku je da se istuširam. Ali, check in je tek u 14h, tako da nemamo izbora nego da ostavimo stvari u hostelu i nastavimo dalje. Bar je prijatnih 20C. Hostel se nalazio u samom centru starog grada. Iako je prestonica Letonije, broji svega 700 000 stanovnika i uopšte se ne čini kao ostale metropole, pa smo u narednih nekoliko sati obišli centar, Okupacioni muzej gde je ulaz besplatan, popili kafu, odmorili i napravili plan i program za ta dva dana. Po karti je bilo jasno da se sve to može brzo obići i to bez korišćenja prevoza.




Ljubav je rođena već u sledećoj ulici. Sve je malo i lepo upakovano. Onako ošamućeni tom bajkom od grada, nismo više ni sigurni gde smo. Ima malo Amsterdama, malo Brisela. U daljini se vidi most koji podseća na ovaj naš preko Ade u Beogradu. Tamo preko puta, zgradurine kao na Menhetnu, a onda s druge strane komunistički spomenik para oblake sa još jednom Staljinovom tortom – Letonskom akademijom nauka. A malo nismo ni svesni da smo ovde, pa s vremena na vreme postavimo to pitanje: ,,Ljudi, jel’ vi znate gde smo mi došli?!” S obzirom na to da je Riga veoma poznata po art nouveau arhitekturi, veoma je bitno gledati gore, ka vrhovima zgrada. Najpoznatija, sa najviše kuća ovog pravca je Albertova ulica. A najbitnija zdanja nalaze se na jednom mestu: Crkva Sv. Petra, Riška katedrala, Kuća Crnoglavih, Kuća sa mačkom, Mali i Veliki esnafski dom, zgrade Tri brata – najstarije zgrade u Rigi iz 15. i 17. veka, Riški zamak… Sve to, i još mnogo toga usput, videli smo u tih nekoliko sati, zaboravivši na naše nekupanje u poslednjih 48 sati. Očarani!

IMG_5278
Kada smo konačno stigli u hostel, čekirali se, sredili, sve je još uvek išlo po prepodnevnom planu. Da bi Lj. , dok smo odmarali na terasi hostela, izvadio flašu Vinjaka, ničim neizazvan. Vinjak je tako passé. Zar to nismo svi jednom pili još u srednjoj školi, otrovali se i zauvek završili sa tim pićem? Ali tog popodneva, Vinjak nas je spojio sa Bugarkom sa kojom smo imali savršenu bugarsko – srpsku konverzaciju; Rusom iz Rige koji volontira u hostelu i sa kojim smo postali najbolji prijatelji pa sledeće godine on dolazi kod nas u Beograd; Fincem iz Helsinkija koji bi voleo da je Kit Ričards, Japancem od jedno 80 ljeta, Nišlijkom koja može mama da nam bude i dečkom iz Ljepaaaaje.

IMG_5381Obilazimo jedan pab, pa drugi i ekipa je bogatija za još toliko ljudi iz Rige, Nemačke, Italije, Finske i ko zna odakle još. Dok stojimo ispred bara i objašnjavamo nekome: ,,Vinjak connecting people”, obraća nam se slučajni prolaznik na čistom srpskom, uz nevericu da je baš na Srbe naleteo. I kako to već ide, ispostavlja se da je dečko iz Kragujevca, živi u Moskvi godinama i baš je to veče stigao u Rigu na vikend, a imamo čak i zajedničke prijatelje. U sledećem momentu, na bini tog karaoke kluba, pevamo ,,Bohemian rhapsody” i sviramo vazdušne gitare. Vraćamo se u hostel u ranim jutarnjim satima i jedva čekamo da počne sledeći dan, jer spavanje je za slabiće.

IMG_5281
Nakon samo par sati sna i ludog provoda i dalje smo puni elana. Tako Riga utiče na ljude. Već u 9h krećemo iz hostela i nalazimo se sa našim prijateljem iz Moskve, tj. Kragujevca. Obilazimo sve što smo i prethodnog dana, ali sada polako, na tenane. U ulici Maza Pils ponovo posećujemo ,,garlic” restoran, Ķiploku Krogs, gde služe najbolje čorbe od luka. Restoran je u mirnoj ulici, odmah pored zgrade Tri brata. Menu je raznovrsan, jela su uglavnom na bazi belog luka, ali ima svega i za one koji nisu ljubitelji. Cene su i više nego pristojne. Sve obilazimo pešaka. Preko preslatkog trga Līvu i Barutne kule, dolazimo do spomenika Slobode, na čijem vrhu stoji devojka koja podignutim rukama drži tri zlatne zvezde, a spomenik čuvaju vojnici. Zatim jedan, drugi, treći park, prelazimo mostiće iznad kanala i polako stižemo do autobuske i železničke stanice, gde se rastajemo od našeg Srbina iz Moskve i nastavljamo dalje ka pijaci, Ruskom kvartu i penjemo se na 108. metar Letonske Akademije nauka odakle uživamo u panorami.

IMG_5302Prošlo je jedva pola dana, a toliko smo toga videli. Kasnije prelazimo most preko reke Daugave koja se uliva u Baltičko more. Pred nama su moderne, visoke zgrade, idemo kroz prostrane poljane i šumovite predele i stižemo do oooogromnog sovjetskog spomenika Pobede. Onda pored Narodne biblioteke i sa suprotne strane odakle smo krenuli, stižemo nazad do trga gde nas opet dočekuju kaldrma i ulični svirači.

IMG_5362Vreme je bilo divno, sunčano, do 25C. Mi puni utisaka. Riga nas je oborila s nogu svojom lepotom i raznolikošću. Grad ima sve: kad vam dosadi šmek zapada, tu je hladan i siv istok da malo preseče. Malo se divimo ušuškanim kućicama iz 15. veka, a onda malo uzdrhtimo pred ostacima SSSR-a. Naš put je bio organizovan preko agencije, ali ko planira u Rigu avionom, trebalo bi ranije kupiti karte, jer nisu jeftine. Zato smeštaj može biti veoma povoljan, sve zavisi ko šta traži, ali evo sad gledam preko Booking-a i tri noćenja u hostelu, koštaju manje od tri hiljade dinara. Za dva dana svašta smo videli, doživeli, iskusili i noćni provod i 90% grada prepešačili. Ko ostaje duže, utoliko bolje, ali mislim da je tri dana, sasvim u redu, da bude onako, bez žurbe. Riga je za nijansu skuplja od Beograda. Zime su veoma hladne, pa je najbolje leti pobeći iz ove naše vreline u idelnih dvadesetak stepeni. U svim baltičkim zemljama, dani su veoma dugi. U vreme kada smo mi išli (kraj jula – početak avgusta), mrak pada posle 23h, a sviće između 3-4h, pa smo zato veoma malo spavali, u strahu da ćemo nešto propustiti. Možda u ovoj priči nema mnogo podataka o ovoj i onoj zgradi, prosto nije mi do pisanja tih stvari, koliko o našem doživljaju ovog divnog mesta. Koga interesuju detaljnije informacije, verujem da će se snaći, a moj predlog je ,,Putovanjazasvakoga”.
Ja ću se sigurno u Rigu vratiti. A vi? Jeste li počeli da se pakujete?

Ponudu o ovom i ostalim putovanjima pogledajte na sajtu Agencije Jungle Tribe

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija.

 




5 thoughts on “Nova ljubav: Riga

  1. Svjetski putnik Reply

    Malo je reći da obožavam ovaj grad, a odluka da ga posjetim mi je došla toliko ničim izazvana da je to zaprepašćujuće. Pošto zbog obaveza na poslu imam ograničene intervale u kojima mogu da putujem, uvijek znam da je to oko nekih državnih ili vjerskih praznika, pa onda čim se vratim s jednog putovanja, već počnem razmišljati gdje sljedeće. Kad sam se vratio proljetos iz Varšave, znao sam da mi je iduće putovanje tek na ljeto, ali da ove godine vjerovatno neću moći na more jer neću imati više od 5 slobodnih dana. I onako bezveze sam razmišljao šta i kako i samo mi je odnekud iz podsvijesti neki glasić šapnuo: Riga! U tom trenutku nisam znao maltene ništa o Letoniji. Još od školskih dana taj dio Evrope mi je uvijek bio u magli i dugo mi je trebalo da naučim glavne gradove tih baltičkih zemalja, jer su mi bile potpuna nepoznanica i nisam ih razlikovao. Odlučivši se za Rigu, krenuo sam usput da googlam i Talin i Viljnus, u namjeri da vidim da li je nešto od toga bolja opcija od Rige. Ipak podsvijest je vikala Riga, Riga, Riga!!! I zaista, po slikama koje sam vidio, učinilo mi se da Riga ima da ponudi najviše. Onda sam donio odluku da uz Rigu ide i posjeta još jednom od ova dva grada, a izbor je pao na Talin jer je manji, a ja sam planirao jednodnevni izlet iz Rige. Viljnus sam odlučio ostaviti za drugi put jer sam želio obići i Trakajski dvorac koji je van grada, a usput bi se mogao ukombinovati i Minsk. Sve u svemu, Riga me je očarala. Toliko divnih građevina, pitoma i ušuškana atmosfera, krici galebova koji daju poseban osjećaj. Potpuno drugačiji svijet od onog na koji smo navikli. I definitivno u ove krajeve treba ići ljeti, jer je temperatura tada idealna. Iznenadila me je i dužina dana. Nakon cjelodnevnog hodanja sam bio u šoku vidjeviši da je u 22:30 i dalje dan, potpuno izgubivši osjećaj za vrijeme. Ja sam se malo raspisao, ne zamjeri. 😀

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *