6 dana, 6 gradova – Romeo i Julija

Naša misija, 6 dana – 6 gradova, završila se u ,,Gradu romantike”, Veroni, na severu Italije, 120 km od Venecije, 520 km od Rima. U prvih 15 minuta, svima nam je bilo jasno da je grad u stvari muzej na otvorenom, sa ostacima građevina koje su tu od 1. veka p.n.e. Od ljudi koji su je već posetili, čula sam da je to mali grad, poznat po Romeu i Juliji i onako, ,,ništa posebno”.  Moj utisak je potpuno drugačiji.

Naravno, opet smo bez mape. U nadi da će nas vodiči polako provesti kroz grad, kako bismo znale gde smo i kuda ćemo posle, naša jutarnja šetnja je izgledala otprilike ovako: ,,vidite, ovo je Arena, zatim jedan, treći, peti trg sa ostacima rimskog carstva, aha, vidite ovo je Julijina kuća, hajde slikajte se, idemo dalje, vidite, ovo je grobnica vladara neke dinastije, sada smo ispred najstarije kapije grada, sad idemo prema drugoj najstarijoj kapiji grada, ovo je most, vidite preko puta su vam zamkovi, možete slobodno do tamo, ovo je reka Adiđe, evo ovde se rastajemo, u 19h skup kod Arene.” Okeeeej. Nit’ se sećam kako smo došle dovde, niti imam utisak da je ovaj grad tako mali, niti znam šta smo videle, a ne znam ni kako da se vratimo nazad. Ali imamo ceo dan pred nama, tek je 9h ujutru. Ubrzo smo shvatile da u stvari i nije toliko komplikovano kao što se čini na prvi pogled i oslanjajući se na naš osećaj, ipak uspele da istražimo svaki delić ovog muzeja.

Arena Verona
Čari lutanja u nepoznatom gradu i evo nas opet pred Arenom koja datira iz 1. veka p.n.e. i koja je mogla da primi 22 000 ljudi. Služila je za borbe gladijatora i konjičke trke, a sada se u njoj održavaju koncerti, opere i predstave. Po veličini je treći rimski amfiteatar. Od Arene se može bilo kojom ulicom do sledećeg trga i spomenika i kojom god ulicom da idemo, uvek ćemo izaći na nešto što nam je već poznato. Ulice u ovom delu predstavljaju pešačku zonu, sa prodavnicama poznatih modnih brendova i ostalim radnjama, ali umesto širokih zona za pešake, ovde su ulice mnogo uže, popločane kaldrmom, a kuće veoma stare i visoke. Najveći trg je Trg Erbe na kom se nalaze skulptura Madone, kula od cigala, palata Mafei i statua lava, simbol Marka Pola koji se može videti svuda po Veneciji. Ovde su najstarije kuće Verone sa freskama na kojima su prikazani Neznanje, Opreznost, Zavist, Proviđenje i Borba džinova. Na trgu je veoma živo, u sredini su tezge na kojima se mogu kupiti pica i razne đakonije od testa, voćne salate, sladoled, suveniri.

JulijaU produžetku trga, stiže se do Julijine kuće. Na ulazu u dvorište oba zida sa leve i desne strane, ispisana su ljubavnim porukama, a između ostalog, na samom vrhu može se videti velikim slovima: ,,Kosovo je Srbija”. Od Šekspirove Julije, Verona ima veoma dobru zaradu, jer je godišnje poseti tri miliona turista. U dvorištu kuće iz 13. veka, stoji bronzana statua Julije. Po legendi, devojke treba da dodirnu Julijinu desnu ruku i pomisle ljubavnu želju, a mladići desnu bronzanu dojku, zbog čega su oba dela uglačana. Ovaj ritual smo i sestra i ja preskočile, malo jer nam nije bilo do dodirivanja nečega što je već toliko ljudi pre nas dotaklo, a malo, jer smo u ljubavi odveć srećne, avaj. Iznad Julijine statue je balkon na kome su se ona i Romeo zakleli na večnu ljubav. Sve ovo se može obići bez plaćanja, ali ko želi da poseti kuću i popne se na terasu, mora da odvoji između 10 i 22e, u zavisnosti koje delove posećuje. Romeova kuća je u veoma lošem stanju zbog čega je zatvorena za javnost, ali se zato može obići Bazilika di San Zeno u kojoj se par tajno venčao.




Po završetku ove posete, vraćamo se na Trg Erbe sa kog se ulazi u Gospodski trg. Prolazimo ispod okačene kosti za koju se veruje da je rebro kita, jer pouzdanijih informacija nema i zna se sigurno da je ovde od 17. veka. U vreme izgnanstva, Dante je živeo u Veroni, pa otud njegov spomenik u samom središtu trga. Okolo su palate tamno narandžaste, crvene i žute boje sa kulama, crkve, zatvoreni bunari i arheološka nalazišta, a u produžetku je grobnica porodice Saliđeri iz 14. veka. Sahranjeni su u uzdignutim grobnicama, jer se verovalo da će tako biti bliži Bogu. A onda stižemo do brojnih mostova. Celom dužinom preko puta, u brdima iznad reke, vide se palate i građevine o kojima ne znam mnogo, ali ko ostaje u Veroni, sigurno da ih treba obići. Mi smo imale toliko vremena da se popnemo na prvi vidikovac  odakle je pogled neverovatan. Kroz krošnje drveća, tek odatle vidi se šarenilo zgrada, crveni krovovi i crkve sa kulama i tornjevima. A onda se opet spuštamo nazad, lutamo, nailazimo na kapije iz davnina i pitamo se kako li je ovo izgledalo pre toliko godina i kako je moguće da se toliko godina očuvalo.

Kada je o cenama reč, kafa je veoma jeftina, od 1-1,5e. Kasnije smo saznale i shvatile da se naplaćuje i usluga sedenja, pa cena kafe za uz šetnju i ispijanja iste u kafiću nije ista, na tu cenu otprilike se dodaje još 1e. Klopa na ulici je oko 3e, a na onim tezgama se može stvarno svašta kupiti. Kugla sladoleda, 1e. Cena pojedinačne ulaznice za Arenu je 10e.

Italija je divna zemlja sa bogatom istorijom, a u Veroni, skoro da se mogu opipati spoj prošlosti i savremenog doba. Ljudi su bliski, smeju se od srca, uživaju u životu, svaka starija dama pomalo liči na Sofiju Loren, a zalizani šmeker u poznim godinama, namiguje nam i želi dobrodošlicu.

Priča se završila povratkom u Beograd, a ono što mi preostaje jeste da uživam prisećajući se te nedelje i možda nekog podstaknem da otputuje.

Ponudu o ovom i ostalim putovanjima pogledajte na sajtu Agencije Jungle Tribe

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija




One thought on “6 dana, 6 gradova – Romeo i Julija

  1. Mia Reply

    aaaa taman kad sam se uzivela..nema vise…super je, hocu jos Verone 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *