6 dana, 6 gradova – Strasbourg

Prošle godine, naišla sam na fotografije grada čije ime mi nije bilo poznato i odmah se u mislima teleportovala na to mesto, zamislila svoj život tamo i dočekala duboku starost. Na fotografiji, grad je bio okupan suncem, ukrašen cvećem, ležao na nekoj vodi sa mostovima svuda naokolo i divnim nekim kućama. Zato mi nije bilo teško da odlučim u roku od odmah da ću posetiti Kolmar, jer je to mesto sa fotografije neverovatno podsećalo na našu trenutnu destinaciju. Nekako slučajno, saznam da je taj zamišljeni grad na svega pola sata vozom od Kolmara i mi se tog petog dana našeg putešestvija, uputismo u Strazbur.

20150501_132833_Pano~2

Kiša nas je neprestano pratila, ali koga briga, u Strazburu smo! Sve isto kao Kolmar, s razlikom što je ovo živ grad u kome se stvari dešavaju. Otišle smo potpuno nespremne, jer je poseta bila neplanirana, pa ništa nismo znale, ni gde otići, ni šta videti, nijednu priču, ali utoliko bolje, jer smo slučajno otkrivale grad, a imale ceo dan na raspolaganju. Uz pomoć mape i osećaja, krenusmo od železničke stanice pravo, pešačkom zonom, preko mostića sa saksijama cveća na reci Il koja se uliva u Rajnu. Sa jednog trga stiže se na sledeći, pa na sledeći, a svaki naredni je lepši od onog prethodnog. Prostran, ima mesta za sve, svaki okružen kućama koje liče na one koje viđamo na metalnim kutijama od čokolade.

IMG_4878A onda dolazimo do trga sa jednom grdosijom od katedrale – Cathédrale Notre-Dame de Strasbourg, koja se ne može uslikati iz jednog dela, jer je toliko visoka, pa je jedini način da se legne na kaldrmu, što sigurno turisti rade kada ne pada kiša. Teška gotika, izgleda kao neka čelična instalacija sa milijardu detalja i bukvalno oduzima dah. Neverovatno kako su takve katedrale pravljene, to mi je uvek bilo fascinantno. Prošlo je četiri veka dok nije dobila sadašnji oblik (1015 – 1439). Sa svoja 144 metra, druga je katedrala po visini u Francuskoj, a peta u svetu. Bukvalno se vidi sa svake tačke u gradu i zato je snalaženje po strazburškim ulicama veoma jednostavno. Na tom istom trgu, odmah pored, nalazi se najlepša kuća u Strazburu – Kamerzel, neobična, pomalo mračna, sa drvenim detaljima i unikatnim prozorima.




Krenule smo u potragu za delom grada ,,Petite France”. Lako smo se orijentisale po katedrali i slikama sa razglednice. Mostovi, mostovi, divni mostovi, kuće sa drvenim elementima, crkve, muzeji, cveće, i malo po malo, dođosmo do ,,male Francuske”, gde se reka Il račva u četiri pravca i prolazi ispod Pokrivenih mostova – Ponts Couverts, sa četiri odbrambene kule. Preko puta Pokrivenih mostova, nalazi se Vauban brana (napravljena 1690. godine sa namerom da potopi ceo južni deo grada, ukoliko je potrebno), i sa terasom na vrhu sa koje se vide ,,mala Francuska”, reka Il, Katedrala i kišom okupani krovovi Strazbura. ,,Mala Francuska” predstavlja četvrt sa restoranima, suvenirnicama, malim uskim ulicama, opet bajkovitim kućama i mostovima koji se ukrštaju. Za razliku od Švajcarske, u Strazburu se može naći espresso za 1.10e, klopa u restoranima od 10e, suveniri oko 3e, i sve ukupno, veoma pristojno i pristupačno. Meni je ,,highlight” dana bila vožnja na vrtešci sa konjima, jer sam oduvek maštala da se vozim na ringišpilu iz filmova. Bilo mi malo glupo sa tom decom, ali mi se ubrzo pridružila jedna Sonja, kliknule smo jedna na drugu i nastavile da se družimo i putujemo zajedno u godinama što će uslediti. U Strazburu postoje tri univerziteta, bolnica i Medicinski fakultet koji se nalaze u zgradi nalik nekoj tvrđavi, Evropski parlament i Savet Evrope. ,,Marseljeza” je baš ovde napisana. Kao i Kolmar, često se pripajao Nemačkoj, pa Francuskoj. Za vreme Drugog svetskog rata, dolazi do germanizacije stanovništa, francuski jezik se zabranjuje, a ulice menjaju nazive, sve do 1944. kada se opet pripaja Francuskoj. Od 1960, postaje mesto francusko – nemačkog pomirenja, kada se udvostručuje broj mostova koji spajaju obe obale Rajne. Ukoliko se desi da baš iz Kolmara krenete u Strazbur, vozna karta je 36e, ali ako u ekipi imate od dvoje do petoro, mogu se podeliti troškovi, pa je nas izašlo 7e po osobi. Ta ista povratna karta može da se koristi i u gradskom prevozu u Strazburu.

20150501_112822_Pano~2

I taman kada smo krenuli nazad, sunce se konačno pojavilo.

Ponudu o ovom i ostalim putovanjima pogledajte na sajtu Agencije Jungle Tribe

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija.

 




4 thoughts on “6 dana, 6 gradova – Strasbourg

  1. Vera Bozanic Reply

    Hvala Majo!

    2015-05-13 21:45 GMT+02:00 majusnikolicmajus :

    > majusnikolicmajus posted: “Pre nekoliko meseci, naišla sam na > fotografije grada čije ime mi nije bilo poznato i odmah se u mislima > teleporovala na to mesto, zamislila svoj život tamo i dočekala duboku > starost. Na fotografiji, grad je bio okupan suncem, ukrašen cvećem, ležao > na neko”

  2. Bashita Reply

    Baš mi je drago što sam naišla na tvoj post je jer Strazbur jedan od gradova koji bih volela da posetim ove godine (ili u skorije vreme). Nasmejala sam se kad si pomenula ringišpil sa konjićima, to je još jedan od mojih snova u koferima! 😉 Potražiću ga tamo kad budem otišla! 😉

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Bashita, želim ti da obiđeš Strazbur jer je taj grad takvo otkrovenje za mene. A još kada smo shvatili da je blizu Kolmara, skakala sam od sreće što ga obilazimo. Leti i u proleće je ukrašen cvećem i tada je još lepši! Hajde idi, pa da čitamo tvoju priču iz Strazbura 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *