6 dana, 6 gradova – Cirih i Bazel

Sledećeg dana, u planu je bila Švica. Cirih i Bazel. Jedva sam čekala da odem, jer sam oduvek verovala kako je tamo život idealan, priroda i gradovi su prelepi, ali nekako nisam verovala da će me put ikada navesti na tu stranu. Od Kolmara, autobusom do Bazela treba 45 min, a dva sata do Ciriha. Tako da se šansa pružila i konačno smo otišle u Cirih, grad čokolada, satova, banaka i sireva.

20150502_130739_Pano~2

Ali posle nekoliko minuta hodanja kroz glavno šetalište Bahnhofstrasse, obilaska najpoznatijih crkava (Grossmunster je glavna protestanska crkva sa dva tornja i crkva Fraumunster – izgrađena kao ženski samostan), mostova preko reke Limat i jezera u podnožju Alpa, jasno mi je bilo da ovo mesto nije za mene. Nakon one ušuškanosti u Kolmaru, došli smo u hladan, sterilan grad kom bi svaka apoteka pozavidela. Ni na jednoj fasadi nema pukotine, građevine koje postoje tu stotinama godina u odličnom su stanju i izgledaju kao nove, na ulici nema nijednog papirića… Daleko od toga da meni smeta što na ulici nema đubreta i ne podrazumeva se da to što dolazim iz Srbije, tako nešto očekujem, ali u poređenju sa drugim evropskim zemljama koje su takođe uređene, svaka ima neku toplinu, neki šmek i šarm, čega ovde nema. Ljudi izgledaju kao roboti, u svojim skupocenim odelima deluju kao da nemaju probleme. Možda mi odavde to ne razumemo, jer dolazimo sa prostora gde se oduvek ratovalo, ali Švajcarci su uvek bili neutralni i ubirali plodove svakog rata, sa svih strana. Prosek plate je 5500 franaka, tj. evra, jer je odnos franka i evra 1:1. Menjačnica nema, pa smo prinuđeni da plaćamo u evrima, kusur dobijamo u francima i hteli to ili ne, opet smo prinuđeni da potrošimo i taj kusur koji je uglavnom u metalu i koji nigde u menjačnici van Švajcarske, ne može da se promeni. Nakon nekoliko sati obilaženja grada, znamenitosti i gledanja u izloge sa cenama od po nekoliko cifara u nizu, odlučile smo se za uličnu hranu: kobasice, koje su nas koštale 14 franaka, tj. 14 evra. Znači, dva hot dog-a, platile smo 1500 din. Kusur je bio 6 franaka od kojih smo mogle da kupimo samo vodu i sok u nekom marketu. U McDonaldsu, na primer, dva mala pomfrita koštaju 10e.




Dok smo sedele na zidinama sa kojih pogled puca na ceo Cirih, pročitale smo neke zanimljivosti o Švajcaracima. Na primer, Švajcarci su poznati kao velike tužibabe. Komšija će prijaviti komšiju ukoliko se ovaj prvi nepropisno parkirao – čitaj: za centimetar prešao preko linije. Postoji jedan ili dva dana u nedelji kada se đubre izbacuje iz kuće u kontejnere. Ukoliko se đubre iznese bilo kog drugog dana koji nije predviđen za to, takođe sledi kazna. Čula sam da vlasnici pasa moraju da sa svojim ljubimcima prođu posebnu dresuru za koju se dobija posebna dozvola, a koja omogućava da vlasnik može da ostavi psa ispred prodavnice, i za to vreme, ljubimac ne sme da obraća pažnju na druge pse. Takođe, u bankama, pored stambenog kredita, kredita za automobil i slično, može se podići i kredit za odlazak u ekskluzivniji restoran.

Švajcarci nemaju metro, a glavni gradski prevoz su plavi i zeleni tramvaji nalik našim koje smo dobili baš iz Bazela pre mnogo, mnogo godina. Znači, isti kao naši, samo noviji. Takođe, tvrde da je njihova voda sa česme i fontane zdravija i čistija od one kupovne.

20150502_182641_Pano~6

Bazel je manji, ali sličan Cirihu po mostovima i reci Rajni koja tuda protiče, zgradama, katedralama i crkvama. Nalazi se na tromeđi Švajcarske, Francuske i Nemačke i poznat je po jedinoj luci u zemlji. Poznata građevina je Katedrala iz 11. veka, nalazi se na mirnom, kaldrmisanom trgu, okruženom divnim zgradama. Odatle se spuštamo na glavno šetalište na kom ima svakakvog sveta, uličnih svirača i atmosfera je potpuno drugačija od one prethodne. U produžetku se nalazi Gradska većnica, zgrada jarko crvene boje, iz 15. veka, a preko puta su tezge sa šunkom, sirevima i voćem, tramvaji se smenjuju i sve vrvi od života. Bazel mi se više dopao, jer nije tako ,,straight” kao Cirih i nisam osećala onu cirišku neprijatnost.

S druge strane, sve ove informacije ne treba uzimati zdravo za gotovo. Ovo je samo moje viđenje stvari i svakako da se mnogi neće ili hoće složiti sa mnom. Drago mi je što sam otišla, jer sam razbila svoje iluzije. Prijateljica mi je pred odlazak ispričala svoju verziju koja je totalna suprotnost od ovoga što smo mi doživele.

Utisak je svakako bolji ako odete kod prijatelja u posetu, pa se neke stvari vide i osete na neki drugi način, ili ako odete ciljano u Cirih, bez prethodne posete nekih šarenih gradova, malih i velikih Venecija gde sija sunce i sve izgleda kao proleće i pesma.

Povratak u kišni Kolmar, nikada mi nije bio draži, nego tog dana.

Ponudu o ovom i ostalim putovanjima pogledajte na sajtu Agencije Jungle Tribe

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte više fotografija.




4 thoughts on “6 dana, 6 gradova – Cirih i Bazel

  1. Bashita Reply

    Nedavno sam boravila u Bazelu u samo svratila na par sati u Cirih. Slažem se sa većinom tvojih zapažanja. 🙂

  2. Kombi Prevoz Svajcarska Reply

    Iz ugla nekog ko živi na relaciji Vojvodina – Švajcarska, moram reći da ste u pravu. Posebno ovo za tužibabe 🙂 Nažalost takvi su, non stop se susrećem sa tim. Cirih jeste ultra ekskluzivan i pomalo sterilan, preskup za nas, ali ima svoje čari, pogotovo u predgrađima…posetite sledeći put Šaffhauzen, vodopade na Rajni, St Galen. Bodensko jezero…sve vam je tu u blizini na 50 km od Ciriha, doduše, jezero je dalje malo ali vredi posetiti. Bern takođe, ukoliko vam je potrebna neka pomoć oko smeštaja i prevoza, kontaktirajte nas…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *