6 dana, 6 gradova – Cirih i Bazel

Sledećeg dana, u planu je bila Švajcarska. Cirih i Bazel. Jedva sam čekala da posetim zemlju koja leži na zlatu, zamišljajući je kao najiedalniju za život, gde su gradovi prelepi, a priroda kao sa reklama za Milka čokoladu. Od Kolmara do Bazela vožnja autobusom traje  45 minuta, a do Ciriha dva sata, tako da smo tog 2. maja 2015. godine, konačno otišle u Švajcarsku, zemlju čokolada, satova, banaka i sireva.

Cirih

Glavni grad Švajcarske je Bern, ali Cirih je najveći. Kroz Cirih protiču dve reke, Limat i Šil, u samom centru smešteno je i Ciriško jezero, a na svega 30 km od grada, pružaju se Alpi koji se vide sa jezera kao da iz njega izranjaju. Ako ste u ovaj grad došli na samo jedan dan ili par sati, onda je staro jezgro grada mesto koje ćete najbolje istražiti. U njemu su smeštene tri crkve: Grossmunster, glavna protestanska crkva sa dva tornja čija je gradnja započeta još 1100. godine, crkva Fraumunster iz 1250. godine, izgrađena kao ženski samostan, sa tavanicom koju je oslikao Mark Šagal i crkva Svetog Petra poznata po najvećem satu u Evropi, prečnika 8.64 metra.

Cirih je i grad umetnosti i kulture, pa ukoliko u njemu ostajete duže, posetite Kunsthaus – Kuću kulture, najveći švajcarski muzej posvećen umetnosti, zatim Nacionalni muzej, Muzej igračaka ili Muzej Ritberg. U Cirihu možete posetiti i Kineski park ili Zološki vrt. Kažu da je zapadni deo grada posebno zanimljiv zbog industrijskih objekata, fabrika, silosa i brodogradilišta koji su pretvoreni u pozorišta, klubove, prodavnice i ostalo. Znate već takva mesta.




Što se tiče mog odnosa sa Cirihom, nakon samo nekoliko minuta hodanja kroz glavno šetalište Bahnhofstrasse, obilaska gorepomenutih crkava, mostova preko reke i jezera u podnožju Alpa, jasno mi je bilo da ovo mesto nije za mene. Nakon bajke zvane Kolmar, Cirih mi je izgledao hladno i sterilno, kao grad kome bi svaka apoteka pozavidela. Ni na jednoj fasadi nema pukotine, građevine koje postoje tu stotinama godina u odličnom su stanju i izgledaju kao nove, na ulici nema nijednog papirića.

Pogled sa vidikovca Lindenhof

Daleko od toga da meni smeta što na ulici nema đubreta i ne podrazumeva se da to što dolazim iz Srbije, tako nešto očekujem, ali u poređenju sa drugim evropskim gradovima, jednako uređenim, ovde nisam naišla ni na kakav šarm ili toplinu. U svojim skupocenim odelima, poput robota, Švajcarci u Cirihu izgledaju kao da nemaju nikakvih životnih problema. Kada si sa Balkana, teško je zamisliti da takvo mesto postoji, kod nas se vazda ratovalo, dok se Švajcarska pametno držala po strani i u svojoj neutralnosti ubirala plodove rata.

Pogled na Cirih sa jezera

Ovde je prosek plata oko 5500 franaka, tj. evra, jer je odnos franka i evra 1:1. Menjačnica nema, pa smo prinuđeni da plaćamo u evrima, kusur dobijamo u francima i hteli to ili ne, opet smo prinuđeni da potrošimo i taj kusur koji je uglavnom u metalu i koji nigde u menjačnici van Švajcarske, ne može da se promeni. Nakon nekoliko sati obilaženja grada, znamenitosti i gledanja u izloge sa cenama od po nekoliko nula u nizu, odlučile smo se za uličnu hranu: kobasice, koje su nas koštale 14 franaka, tj. 14 evra. Znači, dva hot doga, platile smo 1500 din. Kusur je bio 6 franaka od kojih smo mogle da kupimo samo vodu i sok u nekom marketu. U McDonaldsu, na primer, dva mala pomfrita koštaju 10 evra.




Dok smo sedele na zidinama vidikovca Lindenhof sa kog pogled puca na ceo Cirih, pročitale smo neke zanimljivosti o Švajcaracima. Na primer, Švajcarci su poznati kao velike tužibabe. Komšija će prijaviti komšiju ukoliko se ovaj prvi nepropisno parkirao – čitaj: za centimetar prešao preko linije. Postoji jedan ili dva dana u nedelji kada se đubre izbacuje iz kuće u kontejnere. Ukoliko se đubre iznese bilo kog drugog dana koji nije predviđen za to, takođe sledi kazna. Vlasnici pasa prolaze posebnu dresuru sa svojim psima za koju se dobija posebna dozvola, a koja omogućava da vlasnik može da ostavi psa ispred prodavnice i za to vreme, ljubimac ne sme da obraća pažnju na druge pse. Takođe, u bankama, pored stambenog kredita, kredita za automobil i slično, može se podići i kredit za odlazak u ekskluzivniji restoran. Da je grad toliko sređen, govori i činjenica da u javnim toaletima postoje sedišta za narkomane i rupe u zidovima za odlaganje špriceva, a i poznata ulica crvenih fenjera, Langstrasse, sa narko dilerima i kraljicama noći, izgleda besprekorno.

Dramatična fotografija, poziranje ispred crkve Grossmunster

Švajcarci nemaju metro, a glavni gradski prevoz su plavi i zeleni tramvaji nalik našim koje smo dobili baš iz Bazela pre mnogo godina. Takođe, tvrde da je njihova voda sa česme i fontane zdravija i čistija od one kupovne.

Bazel

Bazel je manji, ali sličan Cirihu po mostovima i reci Rajni koja tuda protiče, zgradama, katedralama i crkvama. Nalazi se na tromeđi Švajcarske, Francuske i Nemačke i poznat je po jedinoj luci u zemlji. Poznata građevina je Katedrala Munster iz 11. veka, nalazi se na mirnom, kaldrmisanom trgu, okruženom divnim zgradama. Sa katedrale puca pogled na ceo grad i reku i savršeno je mesto za dobru fotografiju.

Gradska većnica

Odatle se spuštamo na glavno šetalište na kom ima svakakvog sveta, uličnih svirača i atmosfera je potpuno drugačija od one prethodne. U produžetku se nalazi Gradska većnica iz 15. veka, zgrada jarko crvene boje, a preko puta su tezge sa šunkom, sirevima i voćem, tramvaji se smenjuju i sve vrvi od života. Pogađate, Bazel mi se više dopao, ovde je život opipljiviji na ulicama, u poređenju sa strejt Cirihom.

Poze u Bazelu

Spustite se na reku, prelazite mostove ili se provozajte čamcem. Pogled na Bazel je lep sa obe obale. I ovde nalazimo mesto sa pogledom na vodu i grad i čitamo još malo o Švajcarskoj.




Još malo zanimljivosti o Švajcarskoj

Preuzeto sa sajta www.toposiguranje.rs

  • Nijedna nacija na svetu ne pojede na godišnjem nivou toliko čokolade koliko Švajcarska. Kada je proizvodnja čokolade u pitanju, Švajcarska je prva u svetu.
  • Švajcarska, pored Vatikana, je jedina država na svetu koja ima zastavu u obliku kvadrata.
  • Švajcarski naučnik Albert Hoffman je prvi napravio LSD.
  • Švajcarska spada u zemlje koje skoro da nemaju problem sa kriminalom.
  • Čuveni sir Ementaler je švajcarskog porekla, i njegovo poreklo datira iz 13. veka, iz okoline Berna.
  • U Švajcarskoj je samoubistvo legalan čin.
  • Mlečna čokolada je prvi put napravljena u Švajcarskoj 1875. godine.
  • U Švajcarskoj postoji advokat koji pred Sudom brani životinje i bori se za njihova životna prava.
  • Učitelji i profesori spadaju među najplaćenijim profesijama u Švajcarskoj. Švajcarci jako ozbiljno gledaju na obrazovanje i talenat.
  • U Švajcarskoj je ilegalno čuvati jedno morsko prase. Oni se moraju čuvati u paru.
  • U Švajcarskoj za svakog stanovnika postoji posebno nuklearno sklonište.
  • Posle Japanaca koji se smatraju najdugovečnijom nacijom na svetu, dolaze Švajcarci.
  • Švajcarski biznismen Jean-Henri Dunant je 1901. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. On je osnivač humanitarne fondacije Crveni Krst.
  • U Švajcarskoj je više banaka nego stomatologa. Na svakog 1.400-og stanovnika dođe jedna banka.
  • Najskuplja kafa na svetu se proizvodi u Švajcarskoj.
  • Najpopularnija svetska knjiga za decu Hajdi je napisana od strane autorke švajcarskog porekla (Johanna Spyri).
  • Prvi vodootporni ručni sat je napravljen u Švajcarskoj 1927. godine.
  • Albert Ajnštajn je došao do svoje teorije relativiteta dok je studirao i radio u Bernu.
  • Piće Apsint je prvi put spravljeno u Švajcarskoj, krajem 18-og veka.

***

Ostalo nam je još veoma malo vremena u Bazelu. Drago mi je bilo što mi se ukazala prilika da posetim Švajcarsku, ali dok smo kretali nazad u kišni Kolmar, znala sam da se ovde neću više vraćati.

Pozdrav,

Majus




6 thoughts on “6 dana, 6 gradova – Cirih i Bazel

  1. Bashita Reply

    Nedavno sam boravila u Bazelu u samo svratila na par sati u Cirih. Slažem se sa većinom tvojih zapažanja. 🙂

  2. Kombi Prevoz Svajcarska Reply

    Iz ugla nekog ko živi na relaciji Vojvodina – Švajcarska, moram reći da ste u pravu. Posebno ovo za tužibabe 🙂 Nažalost takvi su, non stop se susrećem sa tim. Cirih jeste ultra ekskluzivan i pomalo sterilan, preskup za nas, ali ima svoje čari, pogotovo u predgrađima…posetite sledeći put Šaffhauzen, vodopade na Rajni, St Galen. Bodensko jezero…sve vam je tu u blizini na 50 km od Ciriha, doduše, jezero je dalje malo ali vredi posetiti. Bern takođe, ukoliko vam je potrebna neka pomoć oko smeštaja i prevoza, kontaktirajte nas…

  3. Dusan Reply

    Svajcarci imaju metro. Metro ima grad Lozana na jezeru Leman ili poznatije kod nas ‘zenevskom jezeru’. Ako ste isli u Svajcarsku i obisli samo 2-3 mesta, ne znaci da je to putopis iz Svajcarske. Jer niste videli ni region oko Zenevskog jezera koji je najlepsi region u Svajcarskoj, niste videli prelepa odmaralista na Alpima i tako dalje i tako dalje. Sto se tice ‘hladnoce’, takav je uglavnom deo gde se prica nemacki. Posetite deo gde se prica francuski i videcete drugu sliku. Eto preporucicu vam Geneve, Lausanne, Montreux, Sion i nesto na Alpima poput Crans Montana, Gstaad, Leysin. Kada posetite promenicete sliku o Svajcarskoj jer Svajcarska nisu Cirih i Bazel 🙂 Takodje, klima je lepsa u juznijim delovima, cudno zvuci jer je zemlja mala ali je istinita. Kanton Valais ili Wallis na nemackom je npr kanton koji najvise greje sunce preko godine. Region oko Zenevskog jezera je takodje dosta suncan, dacu vam primer da krenete iz Geneve mozda gde je u decembru tog dana 4 stepena i oblacno i uputite se ka mestima oko Ciriha gde ima snega na putu, dosta snega. Temperatura -2, -3. Nemojte bilo sta shvatiti pogresno, samo malo to kao ‘putopis’ uradite celo. Pozdrav

    • majusnikolicmajus Post authorReply

      Hvala Vam Dušane na sugestijama i predlozima 🙂 Ukoliko ste zainteresovani, budući da dobro poznajete Švajcarsku, pozivam Vas da napišete putopis o ovoj zemlji, ja ću ga rado objaviti, pa mi pišite na maja_13_05@yahoo.com, ukoliko biste prihvatili moj predlog. Veliki pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *