Barselona….

Barselona je glavni grad Autonomne Pokrajine Katalonije i nalazi se na severoistoku Španije. Od glavnog grada Madrida, udaljena je 500 km. Prema podacima iz 2006. godine, u Barseloni zivi 1 615 908 stanovnika, dok sa okolinom, broji 3 161 081 stanovnika. Barselona je jedan od glavnih evropskih i ekonomskih centara, sa jednom od glavnih mediteranskih luka. Predstavlja bitnu turističku destinaciju i ima veoma bogato kulturno i istorijsko nasleđe. Klima je mediteranska sa dugim letima i blagim zimama, bez snežnih padavina i temperaturom koja zimi nikada ne prelazi ispod nule, dok su temperature leti između 30 i 40C .

544945_737400046343890_6038484086799738951_n

 

U Barseloni smo proveli četiri dana. Bila sam u užasnom strahu da nećemo ništa stići da obiđemo i počela je da me hvata panika. Zbog toga, tempo nam je bio najbrži na svetu, ustajali smo u 7h, a u 22h već nismo imali snage da hodamo i do 23h bismo već bili u krevetu. Moj dečko mi i dalje, posle pet meseci od tada, prebacuje za to hodanje i žuljeve koje je zaradio.

Ali Barsa je tako izuzetan grad i toliko toga nudi. Olakšavajuća okolnost je bila ta što je naš hostel bio u srcu Gotske četvrti, na desetak metara od glavne džade – La Ramble i na svega petnaestak minuta od luke. Oh dios mio, odakle da počnem?!? Čula sam da kod beba postoji taj tzv. ,,crying hour’’ kada na kraju dana, nakon što su toliko stvari novih ugledale i doživele, moraju da se isplaču, jer se valjda tako prazne od svih utisaka, stečenih u toku dana. To sam isto i ja osećala na kraju svakog dana tamo, kada sam mislila da ću dolaskom u sobu isplakati sve viđeno, jer je prosto svaki delić grada neverovatan.

Gotstka četvrt je deo gde su sve znamenitosti jedna do ili blizu druge. Postoji nekoliko katedrala koje su oličenje katalonskog, gotičkog stila. Još jednom, ne bih da se zadržavam na svakoj građevini jer bi u tom slučaju ovo potrajalo, ali bitno je da se zna da tu postoje srednjevekovna Katedrala i Kraljev trg koji predstavalja ostatke rimske civilazije sa nekoliko tornjeva, a sada je Muzej istorije grada, i prostire se do Trga Svetog Jakova. Na ovom Trgu, smešteni su Provincijski parlament i Gradska skupština. Pošto smo dnevno nekoliko puta prolazili tim trgom, svaki put bismo imali priliku da vidimo neke proteste i štrajkove. Nismo baš razumeli o čemu se tačno radi, ali smo saznali da je to glavno mesto za okupljanje građana koji imaju određene zahteve upućene vlastima. Nedaleko odavde, nalazi se crkva Svete Marije od Mora koja takođe predstavlja primer gotske arhitekture. Gotstka četvrt je najstariji deo grada i sastoji se od gustog lavirinta uskih kaldrmisanih ulica, radnji, sokaka, kafea i trgova. Čini mi se da mi je ovaj deo grada bio najlepši. Odmah preko puta našeg hostela, nalazi se ušuškan trg, sa restoranima, u središtu je fontana sa palmama i svetiljkama na čijem je dizajnu radio, a ko drugi, nego Antoni Gaudi. Te lampe su jedne od njegovih prvih radova i čak i onaj ko ne zna ništa o njemu i njegovom radu, primetiće da su veoma neobične.




La Rambla je glavno šetalište. Ulica vrvi od turista, prodavaca cveća i suvenira i u meni je izazivala nelagodu, gužva je nesnosna i šetnja njom je bila stresna jer ono na šta su nas svi upozoravali jeste umetnost džeparenja, tako da smo je uglavnom zaobilazili. Ali kada smo već tamo, poseta najpoznatijoj pijaci La Boceria je obavezna. Tu se mogu kupiti sve vrste mediteranskog voća i povrća koje se kod nas uvozi i košta kao Svetog Petra kajgana, zatim sve vrste riba, poslastica, slaniša, šunke… I od svih mirisa, apetit se otvara. Rambla se proteže od Trga Katalonija do lučkog pristaništa. Ako se uputimo ka Trgu Katalonije, nailazimo na veliki kružni tok i jedan veliki haos sačinjen od gustog saobraćaja, ljudi, visokih zgrada, prodavnica poznatih marki, shopping ulica… Odatle se ide u deo grada – Ešampla, u kom su smeštena skoro sva Gaudijeva remek-dela. Ali, ukoliko krenemo ka luci, naići ćemo na spomenik Kristoferu Kolumbu koji prstom pokazuje na Đenovu u kojoj je rođen. Većina smatra da pokazuje na Ameriku, ali to nije tačan podatak. U sklopu luke Olimpik, nalaze se železnička stanica, Muzej katalonske istorije, Pomorski muzej i Brodogradilište. Pa  onda odemo još malo iza i dolazimo do peskovite plaže Barselonete. Kakav grad! U novembru se na plaži mogu videti pešaci sa svojim psima kako uživaju u šetnji i džogiranju, dok je leti totalna ludnica i nisam sigurna da bih volela da se nađem tamo u to vreme.

Sada bih da se vratim u Ešamplu, ako niko nema ništa protiv. Taj deo je kao u bajci. U stvari, Barselona je pola bajka, pola cveće, malo grad, malo Gaudi. Svaka zgrada je umetnost. Zaljubila sam se u nju i nisam htela nazad. Kući sam se vratila sa nekoliko knjiga o Gaudiju, pa bih samo ponešto napisala o njemu, iako većina verovatno zna, a ostali mogu i sami da guglaju.

1bea3eb9254d624490dca3937bb4f9a1Antoni Gaudi je bio pravi čudak i veliki umetnik. Živeo je od 1852. do 1926. godine. Studirao je arhitekturu na Višoj tehničkoj školi i uporedo, zbog nedostatka novca, radio kao tehnički crtač i ponekad, kao dizajner nameštaja. U to vreme, njegov rad je zapažen od strane dvojice poznatih arhitekata (Đuzep Fontsere I Đoan Martorelj). Po diplomiranju 1878. godine, dobija prvi posao – gradsku rasvetu Barselone, o čemu je bilo reči u prethodnim pasusima. Glavni preokret u njegovom životu nastaje nakon što je vitrina koju je dizajnirao, izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. Uvaženi poslodavac tekstilne industrije, Eusebi Guelj, postaje Gaudijev glavni klijent i mecena. Gaudi je ceo život posvetio svojoj profesiji i nikada se nije ženio. Kao mladić, oblačio se u skupa odela, jeo samo u najboljim restoranima, posećivao opere i pozorišta. Kao stariji čovek, okreće se Bogu, jeo je skromno, oblačio stara i ofucana odela i toliko je zanemarivao svoj izgled, da su ga često na ulici mešali sa beskućnicima. Povukao se iz javnog života i potpuno posvetio svom poslu, bežeći od kamera i novinara, zbog čega danas nema mnogo njegovih fotografija. Njegovo najznačajnije delo je Sagrada Familia. Imao je 31 godinu kada je počeo sa tim projektom, a od 1915. potpuno mu se posvećuje. Retko je pravio planove o samoj izgradnji, a oni koji su postojali, uništeni su u Španskom građanskom ratu. Predviđa se da će radovi biti završeni 2026. godine, na dan stogodišnjice njegove smrti. Postavlja se pitanje, po čijem planu i ko može da pretpostavi šta je bilo u njegovoj glavi i kako je zamišljao krajnji izgled ili ju je možda trebalo ostaviti netaknutu? Umro je na bizaran način: 10. juna 1926, u šetnji, udario ga je tramvaj zbog čega se onesvestio. Zapuštenog izgleda, neprepoznat, poslat je u bolnicu za siromašne. Sledećeg dana pronašli su ga prijatelji, insistirajući da ga prebace u drugu bolnicu, što je on odbio. Umro je dva dana kasnije, u 74. godini. Sahranjen je u Sagrada Familiji. Svako ko poseti Barselonu, posetiće njegova dela koja ću ja samo nabrojati: Casa Vicens, park Guell, Palau Guell, Theresan College, Casa Calvet, Bellesguard Toranj, Guell Pavilions, Casa Batllo, La Pedrera (Casa Milla), Basilica Sagrada Familia. Zbog nemanja dovoljno vremena, na žalost, nismo obišli sve. Napomenula bih da su ulaznice izuzetno skupe, tako da nismo uspeli da obiđemo nijednu građevinu iznutra što je velika šteta. Ulaz za Casa Millu je koštao 21e, dok je za Casa Batlo koštao 18e. Ulaz u park Guell je nekada bio besplatan, ali sada se naplaćuje 7e, i u parku ne sme biti više od 400 ljudi u isto vreme, zbog čega se ulazi po grupama i po određenoj satnici. Možda je najbolje kartu za park kupiti online, na taj način se izbegavaju gužve i čekanja, a dobija se i tačno vreme ulaska u park. Ne znajući sve to, prvo smo čekali oko 30 min da dođemo do šaltera, a onda jos 2,5h do ulaska. To  vreme proveli smo na klupi iznad parka i uživali u pogledu na ceo grad dok se nismo i od toga smorili. Naravoučenije – karte uzeti online.

11180207_824900154260545_401566297_n

U Barseloni postoji još nekoliko građevina od kojih zastaje dah i koje su veoma interesantne.

    • Palata katalonske muzike predstavlja koncertnu dvoranu i ikonu katalonskog kulturnog života. Sagradio ju je čuveni modernistički arhitekta Domenek i Montaner, 1908. godine. Građevini je dao čelični okvir koji podržava raskošno ukrašen enterijer i bogat dekor spoljašnosti.
    • U parku Citadela, pored parka nalazi se Trijumfalna kapija nalik onoj u Parizu samo crvena i manja, zatim fontana na kojoj je radio Gaudi dok je bio student arhitekture, Parlament Katalonije i modernistički restoran gorepomenutog arhitekte. Danas je dom Zoološkog vrta, a sam Zoološki vrt nalazi se nedaleko od parka, u blizini Parlamenta.
    • Zadužbina Antonija Tapijesa je zgrada čiji je arhitekta takođe Domenek i Montaner, a Antoni Tapijes je napravio interesantnu skulpturu koja se nalazi na samoj zgradi i predstavlja oblak i stolicu, napravljene od žice i cevi.




Brdo Monžuik je deo grada, po veličini veći od Gotske četvrti. Od Gotske četvrti otišli smo metroom, ali zato smo se vratili pešice. Kada se izađe iz metroa, sa leve strane nalazi se crvena zgrada koja je nekada bila korida (korida je sada zabranjena), sada je tržni centar sa liftom kojim se za 1e možemo popeti i uživati u pogledu na ceo grad. Iza te zgrade, nalazi se park sa palmama, i poznate mnogobojne skulpture Huana Miroa – Žena i ptica. Park se nalazi na mestu stare klanice u koju su odvođeni bikovi nakon koride.  Sa zgrade pogled je savršen, tako da se nismo spuštali u park. Na putu za Monžuik, prolazi se između dva tornja, zatim pored magične fontane koja je magnet za turiste i koja srećom radi samo leti, tako da nije bilo gužve,  a onda se stiže do ogromne zgrade – Nacionalnog muzeja katalonske umetnosti. Iza muzeja je toranj nalik letećem tanjiru, parkovi, vrtovi i stadion. Odatle se može metroom do luke, ali tog dana, metro stanica je bila zatvorena. Dvoumili smo se između žičare i pe
šačenja i izabrali ovo drugo, jer nam nije izgledalo kao da je baš toliko daleko. Ali prevarili smo se. Međutim, pogled je predivan, pa je umor otišao u drugi plan. Bukvalno je ceo grad kao na dlanu. I tako smo otišli skroz nazad na teži način.

Što se tiče muzeja, obišli smo Dalijev muzej u Figuerasu, mestu odakle je Dali, udaljenom oko sat vremena vožnje autobusom od Barselone. Jedva sam čekala da ga posetim i kako to biva sa velikim očekivanjima, malo se razočarala. Mnogo genijalnosti i mnogo kiča. Nažalost, iako nismo stigli u Pikasov muzej, jer smo se vodili informacijama iz vodiča i zakasnili čitavih sat vremena, uspeli smo da upoznamo prelep kraj u kom je muzej smešten. Bez turista, u krivudavim ulicama, sa meštanima koji ni sami nisu znali da nam tačno objasne gde se nalazi, ali znaju da je tu negde. Posle četiri ludačka dana u prelepoj Barsi, rešili smo da odlaskom na pivo u obližnji kafić, završimo lagano i uživamo u poslednjoj, prijatnoj i toploj novembarskoj večeri.

U Barseloni.

*Lajkujte moju FB stranicu i pogledajte fotografije iz Barselone. 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *