Barselona

Barselona je glavni grad Autonomne Pokrajine Katalonije i nalazi se na severoistoku Španije. Od glavnog grada Madrida, udaljena je 500 km. Prema podacima iz 2006. godine, u Barseloni je živelo 1.615.908, dok sa okolinom, broji 3.161.081 stanovnika. Barselona je jedan od glavnih evropskih i ekonomskih centara, sa jednom od glavnih mediteranskih luka. Predstavlja bitnu turističku destinaciju i ima veoma bogato kulturno i istorijsko nasleđe. Klima je mediteranska sa dugim letima i blagim zimama, bez snežnih padavina i temperaturom koja zimi nikada ne prelazi ispod nule, dok su temperature leti između 30 i 40C .

U Barseloni smo proveli četiri dana. Bila sam u užasnom strahu da nećemo ništa stići da obiđemo i počela je da me hvata panika. Zbog toga, tempo nam je bio najbrži na svetu, ustajali smo u 7h, a u 22h već nismo imali snage da hodamo i do 23h bismo već bili u krevetu. Moj dečko mi i dalje, posle pet meseci od tada, prebacuje za to hodanje i žuljeve koje je zaradio.

Ali Barselona je neverovatan grad i toliko toga nudi. Olakšavajuća okolnost je bila blizina hostela – nalazio se u srcu Gotske četvrti, na desetak metara od glavne džade – La Ramble i na svega petnaestak minuta od luke. Oh dios mio, odakle da počnem?!? Čula sam da kod beba postoji taj tzv. crying hour kada na kraju dana, nakon što su toliko novih utisaka upile, moraju da se isplaču i tako se isprazne. Otprilike tako nekako sam se osećala svako veče u Barseloni, kao da ću da isplačem svu lepotu koju sam upila tog dana.

Gotska četvrt

Gotstka četvrt je deo grada gde su sve znamenitosti jedna do ili blizu druge. Postoji nekoliko crkava koje su oličenje katalonskog, gotičkog stila. Još jednom, ne bih da se zadržavam na svakoj građevini jer bi u tom slučaju ovo potrajalo, ali bitno je da znate da tu postoje srednjovekovna Katedrala i Kraljev trg koji predstavalja ostatke rimske civilazije sa nekoliko tornjeva, a sada je Muzej istorije grada i prostire se do Trga Svetog Jakova. Na ovom Trgu, smešteni su Provincijski parlament i Gradska skupština. Pošto smo dnevno nekoliko puta prolazili tim trgom, svaki put bismo imali priliku da vidimo neke proteste i štrajkove. Nismo baš razumeli o čemu se tačno radi, ali jasno nam je bilo da je ovo mesto glavno za okupljanje građana koji imaju određene zahteve upućene vlastima.

Gotstka četvrt

Nedaleko odavde, nalazi se crkva Svete Marije od Mora koja takođe predstavlja primer gotske arhitekture. Gotstka četvrt je najstariji deo grada i sastoji se od gustog lavirinta uskih kaldrmisanih ulica, radnji, sokaka, kafea i trgova. Ovaj deo grada mi se najviše dopao. Odmah preko puta našeg hostela, nalazi se ušuškan trg sa restoranima, u središtu je fontana sa palmama i svetiljkama na čijem je dizajnu radio, a ko drugi, nego Antoni Gaudi. Te lampe su jedne od njegovih prvih radova i čak i onaj ko ne zna ništa o njemu i njegovom radu, primetiće da su veoma neobične.




La Rambla

La Rambla je glavno šetalište. Ulica vrvi od turista, prodavaca cveća i suvenira i u meni je izazivala nelagodu. Gužva je nesnosna i šetnja njom je bila stresna jer ono na šta su nas svi upozoravali jeste umetnost džeparenja, tako da smo je uglavnom zaobilazili. Ali kada smo već tamo, poseta najpoznatijoj pijaci La Boceria je obavezna. Tu se mogu kupiti sve vrste mediteranskog voća i povrća koja se kod nas uvoze i koštajukaosvetopetrakajgana, zatim sve vrste riba, slanih i slatkih poslastica i šunke.

La Boceria

La Rambla se proteže od Trga Katalonije do lučkog pristaništa. Ako se uputimo ka Trgu Katalonije, nailazimo na veliki kružni tok i jedan veliki haos sačinjen od gustog saobraćaja, ljudi, visokih zgrada, prodavnica poznatih modnih marki i šoping ulica. Odatle se ide u deo grada – Ešampla, u kom su smeštena skoro sva Gaudijeva remek-dela. Ali, ukoliko krenemo ka luci, naići ćemo na spomenik Kristoferu Kolumbu koji prstom pokazuje na Đenovu u kojoj je rođen. U sklopu luke Olimpik, nalaze se železnička stanica, Muzej katalonske istorije, Pomorski muzej i Brodogradilište. Pa onda odemo još malo iza i dolazimo do peskovite plaže Barselonete. Kakav grad! U novembru se na plaži mogu videti pešaci sa svojim psima kako uživaju u šetnji i džogiranju, dok je leti totalna ludnica i nisam sigurna da bih volela da se nađem tamo u to vreme.

Plaža

Ešampla

Ovaj deo grada je kao u bajci. Ustvari, Barselona je pola bajka, pola cveće, malo grad, malo Gaudi. Svaka zgrada je umetnost. Zaljubila sam se u nju i nisam htela nazad. Kući sam se vratila sa nekoliko knjiga o Gaudiju, pa bih samo ponešto napisala o njemu.

Antoni Gaudi

Antoni Gaudi je bio pravi čudak i veliki umetnik. Živeo je od 1852. do 1926. godine. Studirao je arhitekturu na Višoj tehničkoj školi i uporedo, zbog nedostatka novca, radio kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner nameštaja. U to vreme, njegov rad je zapažen od strane dvojice poznatih arhitekata (Đuzep Fontsere i Đoan Martorelj). Po diplomiranju 1878. godine, dobija prvi posao – gradsku rasvetu Barselone (na trgu preko puta našeg hostela). Glavni preokret u njegovom životu nastaje nakon što je vitrina koju je dizajnirao, izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. godine. Uvaženi poslodavac tekstilne industrije, Eusebi Guelj, postaje Gaudijev glavni klijent i mecena.

Gaudi je ceo život posvetio svojoj profesiji i nikada se nije ženio. Kao mladić, oblačio se u skupa odela, jeo samo u najboljim restoranima, posećivao opere i pozorišta. Kao stariji čovek, okreće se Bogu, jeo je skromno, oblačio staru i pocepanu garderobu i toliko je zanemarivao svoj izgled, da su ga često na ulici mešali sa beskućnicima. Povukao se iz javnog života i potpuno posvetio svom poslu, bežeći od kamera i novinara, zbog čega danas nema mnogo njegovih fotografija.

Njegovo najznačajnije delo je Sagrada Familia. Imao je 31 godinu kada je počeo sa tim projektom, a od 1915. potpuno mu se posvećuje. Retko je pravio planove o samoj izgradnji, a oni koji su postojali, uništeni su u Španskom građanskom ratu. Predviđa se da će radovi biti završeni 2026. godine, na dan stogodišnjice njegove smrti. Postavlja se pitanje, po čijem planu i ko može da pretpostavi šta je bilo u njegovoj glavi i kako je zamišljao krajnji izgled ili ju je možda trebalo ostaviti netaknutu? Umro je na bizaran način: 10. juna 1926, u šetnji, udario ga je tramvaj zbog čega se onesvestio. Zapuštenog izgleda, neprepoznat, poslat je u bolnicu za siromašne. Sledećeg dana pronašli su ga prijatelji, insistirajući da ga prebace u drugu bolnicu, što je on odbio. Umro je dva dana kasnije, u 74. godini. Sahranjen je u Sagrada Familiji.

Sagrada Familia

Svako ko poseti Barselonu, posetiće njegova dela koja ću ja samo nabrojati: Casa Vicens, park Guell, Palau Guell, Theresan College, Casa Calvet, Bellesguard Toranj, Guell Pavilions, Casa Batllo, La Pedrera (Casa Milla), Basilica Sagrada Familia. Zbog nedostatka vremena, obišli smo samo deo, a i ulaznice su izuzetno skupe, tako da smo nažalost, propustili obilaske tih prelepih zgrada. Primera radi, ulaz za Casa Milla koštao je 21 evro, dok je za Casa Batlo koštao 18 evra. I ovo su cene iz 2014. godine.

Park Guell

Ulaz u park Guell je nekada bio besplatan, ali sada se naplaćuje 7 evra (cena iz 2014. godine), i u parku ne sme biti više od 400 ljudi u isto vreme, zbog čega se ulazi po grupama i po određenoj satnici. Najbolje je kartu kupiti onlajn i doći u unapred zakazan termin, kako biste izbegli gužve. Mi smo platili danak neiskustvu i čekali na ulazak oko tri sata.

Još malo znamenitih građevina

U Barseloni postoji još nekoliko građevina od kojih zastaje dah i koje su veoma interesantne.

Palata katalonske muzike predstavlja koncertnu dvoranu i ikonu katalonskog kulturnog života. Sagradio ju je čuveni modernistički arhitekta Domenek i Montaner, 1908. godine. Građevini je dao čelični okvir koji podržava raskošno ukrašen enterijer i bogat dekor spoljašnosti.

Palata katalonske muzike

U parku Citadela, pored parka nalazi se Trijumfalna kapija nalik onoj u Parizu samo crvena i manja, zatim fontana na kojoj je radio Gaudi dok je bio student arhitekture, Parlament Katalonije i modernistički restoran gorepomenutog arhitekte. Danas je dom Zoološkog vrta, a sam Zoološki vrt nalazi se nedaleko od parka, u blizini Parlamenta.

Citadela

Zadužbina Antonija Tapijesa je zgrada čiji je arhitekta takođe Domenek i Montaner, a Antoni Tapijes je napravio interesantnu skulpturu od žica i cevi, koja se nalazi na samoj zgradi i predstavlja oblak i stolicu.

Zadužbina Antonija Tapijesa

Monžuik

Brdo Monžuik je deo grada, po veličini veći od Gotske četvrti. Kada se izađe iz metroa, sa leve strane nalazi se crvena zgrada koja je nekada bila korida (korida je sada zabranjena), sada je tržni centar sa liftom kojim se za 1 evro možete popeti i uživati u pogledu na ceo grad. Iza te zgrade, nalazi se park sa palmama, i poznate mnogobojne skulpture Huana Miroa – Žena i ptica. Park se nalazi na mestu stare klanice u koju su odvođeni bikovi nakon koride.  Sa zgrade, pogled je savršen, tako da se nismo spuštali u park.

Monžuik

Na putu za Monžuik, prolazi se između dva tornja, zatim pored magične fontane koja je magnet za turiste i koja srećom radi samo leti, tako da nije bilo gužve,  a onda se stiže do ogromne zgrade – Nacionalnog muzeja katalonske umetnosti. Iza muzeja je toranj nalik letećem tanjiru, parkovi, vrtovi i stadion. Odatle se može metroom do luke, ali tog dana, metro stanica je bila zatvorena. Dvoumili smo se između žičare i pešačenja i izabrali ovo drugo, jer nam nije izgledalo kao da je baš toliko daleko. Greška. Ali, pogled odatle je fantastičan. Bukvalno je ceo grad kao na dlanu. I tako smo otišli skroz nazad na teži način.

Muzeji

U ta četiri dana, uspeli smo da ubacimo posetu Dalijevom muzeju u Figuerasu, mestu odakle je Dali, udaljenom oko sat vremena vožnje autobusom od Barselone. Jedva sam čekala da ga posetim. Budite spremni na genijalna, bizarna dela i na mnogo kiča. Nažalost, iako nismo stigli u Pikasov muzej, jer smo se vodili informacijama iz vodiča i zakasnili čitavih sat vremena, uspeli smo da upoznamo prelep kraj u kom je muzej smešten. Bez turista, u krivudavim ulicama, sa meštanima koji ni sami nisu znali da nam tačno objasne gde se nalazi, ali znaju da je ,,tu negde”.

Dalijev muzej u Figuerasu

Otprilike, tu negde smo i završili sa Barselonom i konačno seli da na miru popijemo pivo. Posle četiri ludačka dana u prelepoj Barsi, veče je bilo savršeno za završetak i oproštaj. Mirno, lagano i toplo novembarsko veče.

 




Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *